.webp){kind=icon}
Srbija trenutno ima savetodavni aranžman sa MMF-om (Međunarodni monetarni fond) pod nazivom Instrument za koordinaciju politike (PCI), koji podržava reforme, uključujući poresku administraciju, državna preduzeća. S obzirom na to da je od vrha političke vlasti u Srbiji najavljeno da se pregovara sa fondom, a da je predsednik Aleksandar Vučić izrazio očekivanje da će Srbija postići stendbaj aranžman sa MMF-om i da će tu obezbediti dodatnu podršku, ostaje da se vidi šta bi mogli da budu uslovi pri zaduživanju.
"U ovom trenutku u Srbiji je sa MMF-om aktuelan PCI aranžman, koji ističe 2023. godine. U redovnim bilateralnim razgovorima Srbije i MMF-a razgovarali smo o obliku dalje podrške i saradnje koji bi potencijalno mogao da ublaži pritiske na kreditne spredove i finansiranje u narednom periodu. U oktobru imamo sledeću posetu MMF-a u okviru PCI aranžmana, na kojoj će se detaljnije razgovarati o svim budućim koracima”, izjavio je ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali u pisanim odgovorima za Bloomberg Adriju.
U poslednjem izveštaju za Srbiju iz juna ove godine, MMF je izdao i neke preporuke koje su se uglavnom odnosile na bolju fiskalnu disciplinu. S obzirom na to da se sada vode pregovori o konkretnom kreditu, veruje se da će uslovi za dobijanje pozajmice biti sprovođenje saveta, odnosno saveti će verovatno biti pretočeni u uslove za dobijanje kredita.
"Vlasti su potvrdile svoju posvećenost učvršćivanju srednjoročne fiskalne discipline usvajanjem novog seta fiskalnih pravila (revizija krajem oktobra 2022.). U konsultaciji sa osobljem, nova pravila će sadržati transparentniji i kredibilniji godišnji plafon deficita koji se zasniva na javnom dugu. Nova pravila će biti ugrađena u zakon o budžetskom sistemu pre kraja 2022. godine. Kašnjenje je nastalo zbog pravne nemogućnosti prelazne vlade da usvoji pravila. Paralelno, vlasti nastoje da ojačaju srednjoročno budžetiranje uz tehničku pomoć Fonda, što će povećati kredibilitet fiskalnih pravila", zaključak je MMF-a iz izveštaja ranije ove godine.
Srbija je posle održanih izbora u aprilu ove godine dosta kasnila sa uspostavljanjem rada vodećih političkih institucija u zemlji, a sve u jeku najveće krize koja je pogodila Evropu i svet, kada je Rusija napala suverenu teritoriju Ukrajine, uzrokujući najveću svetsku krizu od Drugog svetskog rata.
"Saradnja i komunikacija sa MMF-om je uvek bila odlična i ova institucija je umnogome pomogla Srbiji u godinama kada smo prolazili kroz teške reforme i kada je trebalo stabilizovati javne finansije. One su sada stabilne, ali je u vremenima kriza i svetskih nestabilnosti koje se uvek odraze i na Srbiju, dodatna podrška uvek dobrodošla", navodi ministar Mali u odgovorima.
Saradnja sa MMF-om datira u Srbiji od 1992. godine, a vlast je nekoliko puta uzimala pozajmice od tog zajmodavca. U izveštaju iz juna fond je pohvalio napore Srbije i posvećenost rastu BDP-a od 3,5 odsto za ovu godinu i fiskalnim deficitom na nivou od tri odsto.
Prema rečima ministra finansija, kredibilan makroekonomski okvir i kontinuirana saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se osigurao kontinuitet politike i reformski napori, zajedno sa obazrivom fiskalnom politikom, obezbediće nam neophodnu likvidnost pod najpovoljnijim uslovima kako bi se dalje podstakao ekonomski i društveni razvoj Srbije.
"U tom smislu nedavno je odobrena pozajmica Ujedinjenih Arapskih Emirata po kamatnoj stopi od tri odsto, koja je u vremenima kada kamate na kredite na svetskom finansijskom tržištu rastu, povoljna za Srbiju. Međutim, ovo je kredit sa kojim ćemo refinansirati obaveze koje dospevaju na naplatu sledeće godine, nema veze sa našom saradnjom sa MMF-om i najvažnije - ne utiče na nivo javnog duga Srbije", rekao je ministar Mali.
MMF je još u izveštaju u junu upozorio da dalje potrebe za potrošnjom mogu nastati, "posebno zbog rizika u energetskom sektoru, iznad iznosa koji su već obezbeđeni". Prema istom izveštaju, vlast u Srbiji je navela da će takvi dodatni izdaci biti namireni kroz preraspodelu u okviru dogovorenog limita deficita.
"Srpske javne finansije su stabilne i učinićemo sve da tako i ostane. Spremni smo za efekte svetske krize koja se nužno preliva i na nas, pozicija Srbije u svetskim finansijskim krugovima je dobra, što nas u vremenima kada je novac sve skuplji, kada se finansijske institucije zatvaraju i na tržištu počinje da vlada konzervativan pristup u odobravanju novca, čini stabilnom zemljom", objašnjava ministar u tehničkom madnatu.
U izveštaju MMF-a se navodi da ukoliko ekonomski poremećaji zahtevaju dalju podršku pogođenim grupama ili aktivnostima, uključujući državna preduzeća u energetskom sektoru, dodatni rashodi bi trebalo da se podmire "tako što bi se rebalansom planiranih tekućih i kapitalnih rashoda ponovo odredili prioriteti".
"Svaka dodatna hitna pomoć treba da bude privremena i usmerena na ugrožena domaćinstva i održiva preduzeća. Finansijska podrška državnim preduzećima treba da se pruža na transparentan način", zaključak je Fonda.
Iako je Srbijagasu početkom 2022. godine izdata garancija za nesmetan uvoz gasa, vlast se obavezala da će striktno ograničiti izdavanje garancija, a "posebno da neće izdavati nove garancije za podršku likvidnosti državnim preduzećima", navode iz MMF-a.
Može se reći da će jedan od uslova kada pregovarači budu seli za sto, biti pitanje JP Elektroprivreda Srbije (EPS), ali i večita tema poslovanja javnih preduzeća, koja u Srbiji traje već nekoliko decenija.
"U cilju pripreme za promenu pravnog statusa EPS-a u akcionarsko društvo (cilj reforme do kraja novembra 2022), procena vrednosti imovine EPS-a je završena krajem 2021. godine. Operativno razdvajanje Srbijagasa očekuje se do 2024”, naveli su zajmodavci.
Prema rečima ministra Malog, Srbija je u prvom kvartalu ostvarila rast BDP-a od 4,3 odsto, u drugom 3,9. Javni dug je ispod 55 odsto, a pritom "država puno radi i na podršci građanima u ublažavanju efekata inflacije pa nas očekuje i rast plata i penzija". Ono što je Ministarstvu finansija važno je "da održavamo nivo javnog duga jer smo ponosni na rezultat da je on ispod proseka zemalja EU (87,8 odsto BDP-a za 2022.)".
Kako je najavio ministar finansija, "naš zadatak je da pomno pratimo stanje na tržištu, nastavimo da diverzifikujemo finansiranja optimizujući troškove kamata kao deo efikasne strategije upravljanja dugom i održimo sve postignuto u proteklih nekoliko godina".
