.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je projekciju privrednog rasta Srbije u ovoj godini sa četiri do pet odsto na 3,5 do 4,5 odsto, dok je projekcija deficita tekućeg računa platnog bilansa povećana na 6,5 odsto BDP-a, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković na predstavljanju poslednjeg izveštaja o inflaciji.
U uslovima znatnog rasta uvoza energenata u prvom tromesečju ove godine deficit tekućeg računa platnog bilansa iznosio je 1,3 milijarde evra.
"Udeo u deficitu samo trgovinom energentima povećao se za 1,2 milijarde evra", izjavio je Savo Jakovljević, direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku.
Uvoz je povećan za 47,7 procenata zbog uvoza energenata koji je u prvom tromesečju iznosio 1.610,4 milijarde evra. Od toga u odnosu na isti period prošle godine uvoz gasa je bio viši za 645 miliona evra, nafte i derivata za 403,5 miliona evra, električne energije za 94,4 miliona evra i uglja za 56,7 miliona evra, navodi se u izveštaju NBS.
Uvoz energenata pojačao je deprecijacijske pritiske na deviznom tržištu kao i rast tražnje građana za devizama u prvim nedeljama posle izbijanja rata u Ukrajini. U suprotnom smeru je delovao priliv stranih direktnih investicija od 593 miliona evra. NBS je intervenisala na deviznom tržištu da bi ublažila pritiske te je dinar oslabio prema evru od početka godine 0,1 odsto. NBS kaže da su i pored pojačanih intervencija devizne rezerve zemlje ostale na adekvatnom nivou i obezbeđuju pokrivenost od pet meseci uvoza robe i usluga.
„Stanovništvo koje je na početku krize kupilo šest miliona evra, sada imamo drugu situaciju i javlja se potražnja za dinarima, te smo imali pritisak na strani apresijacije i NBS je poslednjih dana morala da kupuje devize na tržištu“, kaže Nikola Dragašević iz sektora za monetarne i devizne operacije u NBS.
Najveći pad se očekuje u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu i struji
Sa strane rashoda, manja eksterna tražanja biće kompezovana rastom izvozne ponude po osnovu investicija iz prethodnog perioda, ali će veći negativan doprinos neto izvoza biti posledica uvećanog uvoza energenata.
„NBS projektuje da će u ovoj godini učešće deficita tekućeg računa u BDP-u biti 6,5 odsto umesto najavljenih pet odsto što je nivo koji obezbeđuje eksternu održivost. Očekuje se takođe da će lična potrošnja i investicije biti niže u učešću BDP-a zbog manjeg realnog raspoloživog dohotka usled rastućih troškova“, navode iz centralne banke u Beogradu.
Na rast zaliha bi u kratkom roku trebalo da utiče i ograničavanje izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i formiranje strateških robnih rezervi.
Najveće usporavanje kada su grane industrije u pitanju očekuje se u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu kao i niža proizvodnja struje.
Manja proizvodnja uglja biće kompenzovana rastom eksploatacije rude metala, od čega NBS očekuje i veći doprinos rastu.
„Znatno raste i eksploatacija rude metala, dok proizvodnja uglja i električne energije i dalje opada,“ navodi se u izveštaju o inflaciji NBS.
Jakovljević kaže da je za rast u rudarskom sektoru najviše zaslužan bakar iz rudnika u Boru.
Izvršni odbor NBS imao je u vidu povećanu neizvesnot na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i efekte zaoštravanja monetarne politike vodećih centralnih banaka (FED i ECB). Ovo bi za posledicu moglo da ima manji priliv kapitala u zemlje u usponu, uključujući i Srbiju, pre svega kroz portfolio investicije.
Rastu fiksnih investicija i privatne potrošnje nastavljaju da doprinose i mere ekonomske pomoći, koje uključuju i ograničenje cene goriva i struje za privredu, kao i povećani kapitalni izdaci države, te rast zaposlenosti i zarada.
Na strani negativnih uticaja ostaje povećan uvoz energenata, ali i opreme i repromaterjala za realizaciju investicionih projekata, što je uticalo na veći negativan dorinos neto izvoza od očekivanog, iako izvoz prerađivačke industrije i rudarstva nastavlja da beleži visoke stope rasta.
U ukupnoj industiji, proizvodnja prerađivačke inudstrije raste, iako i dalje traje zastoj u svetskim lancima snabdevanja, kao i manjak eksterne tražnje zbog geopolitičkih tenzija i više svetske inflacije.
