Parlament odobrio imenovanje Borisa Vujčića za potpredsednika ECB

Glasanjem na plenarnoj sednici u utorak poslanici su odobrili imenovanje Borisa Vujčića za potpredsednika Evropske centralne banke.

Sa 460 glasova za, 68 protiv i 91 uzdržanim glasom, poslanici u Evropskom parlamentu potvrdili su mišljenje koje je Odbor za ekonomsku i monetarnu politiku usvojio krajem 26. februara 2026. godine.

Mesto potpredsednika Evropske centralne banke (ECB) postaje slobodno 31. maja 2026. istekom mandata Luisa De Guindosa iz Španije.

Koji bi bili njegovi glavni ciljevi tokom mandata u Evropskoj centralnoj banci?

Vujčić ističe kako će mu glavni cilj biti da doprinese monetarnoj politici koja služi svim građanima evrozone. "To znači zadržati jasnu i nepokolebljivu usredsređenost na stabilnost cena, što je naš glavni cilj, i očuvati finansijsku stabilnost, što je ključno za efikasnu transmisiju monetarne politike i otpornost naših ekonomija."

Objašnjava kako je Hrvatska bila suočena sa nekoliko velikih šokova i kriza koji su pretili destabilizacijom naše ekonomije i finansijskog sistema. "Uprkos maloj veličini i inherentnoj ranjivosti hrvatske ekonomije, uspeli smo sami da prebrodimo sve te šokove, bez oslanjanja na spoljašnju finansijsku podršku. Jasna usmerenost na ciljeve centralne banke i brzo delovanje uz pomoć dostupnih instrumenata kada su ti ciljevi bili ugroženi bili su ključni za naš uspeh u tom pogledu. Te se pouke mogu direktno primeniti na nivou evrozone: čak i u mnogo većoj i složenijoj monetarnoj uniji jasna svrha ostaje temelj efikasnog centralnog bankarstva", istakao je.

Ističe da će kao potpredsednik ECB blisko sarađivati sa kolegama u Upravnom savetu i Izvršnom odboru kako bi nastavili uspešne rezultate ECB. "U toj ulozi pridavao bih veliku važnost očuvanju nezavisnosti ECB i istovremenom potpunom preuzimanju odgovornosti prema Evropskom parlamentu."

"Moramo paziti da se inicijative čiji je cilj poboljšanje konkurentnosti EU ne sprovode na korist finansijske stabilnosti. Konkretno, ublažavanje bonitetnih propisa verovatno ne bi dovelo do povećanja bankarskog kreditiranja. Istraživanje o bankarskom kreditiranju u evrozoni pokazalo je da ograničenja kapitala nisu relevantan faktor za pooštravanje uslova bankarskog kreditiranja poslednjih godina, s obzirom na dobru kapitalizaciju banaka. Nasuprot tome, važne odrednice bile su tolerancija banaka na rizik, percepcija rizika i tržišna konkurencija. Stoga bi smanjenje kapitalnih zahteva samo dovelo do veće finansijske poluge i manje otpornosti, što nije opravdano ako želimo zdrave finansijske institucije koje mogu finansirati ekonomiju i istovremeno ostati otporne na šokove", objasnio je.