Manjak kvalitetnih investicionih instrumenata u evrozoni i dalje sprečava da cene kratkoročnog zaduživanja porastu, što bi moglo da ugrozi pokušaje Evropske centralne banke (ECB) da pooštri monetarnu politiku.
Kamata na gotovinske pozajmice na repo aukcijama nemačkih državnih obveznica, gde fondovi najčešće obezbeđuju kratkoročno finansiranje, porasla je samo 57 baznih poena otkako je ECB odlučila da podigne cene zaduživanja za 75 baznih poena, pokazuju podaci banke Commerzbank AG.
To je simptom godina u kojima je ECB kupovala obveznice, što je doprinelo rastu viška gotovine u opticaju na rekordnih 4,7 biliona evra (4,7 biliona dolara) i smanjilo broj dostupnih državnih obveznica kojima bi se trgovalo. Disbalans nije bio bitan dok je politika ECB bila relaksiranija, ali da previše gotovine traži put do ograničenog broja hartija od vrednosti, i tako utiče na kamate.
"Klimavo i nejednako prelivanje je razlog za brigu", rekao je Michael Leister iz Commerzbanke. "Skorašnji događaji na repo tržištu mogu da znače potrebu da ECB još jednom interveniše."
Zvaničnici su rekli da prate situaciju kako bi obezbedili da se kamatne stope zapravo prelivaju do ekonomije u globalu. Centralna banka je na prošlom sastanku preduzela mere kako se stvari ne bi pogoršale tako što je privremeno podigla kamatna ograničenja na državne depozite, čime je želela da smanji potražnju za kratkoročnim hartijama od vrednosti.
Međutim, potražnja za kvalitetnim hartijama od vrednosti je uvećana zbog volatilnosti tržišta širom sveta. Investitori koje brine inflacija beže u sigurnije investicije dok ne prođe oluja.
'Pokvarena' tržišta novca su rizik da kamatne stope ECB ne pređu na tržišta
Cene na repo tržištima i dalje su promenljive dok se tržište prilagođava promenama politike ECB. Međutim, reakcija je različita od one koju smo videli u julu nakon podizanja kamatnih stopa za 50 baznih poena. Tada su samo repo kamate na transakcije pojedinih hartija od vrednosti ostale niže.
Sada se kamate ne prenose na niz drugih nemačkih državnih hartija od vrednosti, kao i na francuske i italijanske obveznice, navode iz Commerzbanke.
Druge kamatne stope, kao štu su evro kratkoročna kamata (ESTR), bazirana na neosiguranim kamatama za prekonoćne kredite, direktnije su reagovale na podizanje stopa ECB, a ESTR je porasla za 74,5 baznih poena. Neki analitičari su zabrinuti da bi razlika između ESTR i kamatne stope na depozite ECB mogla da se dodatno poveća u slučaju zaoštravanja monetarne politike.
Glavni ekonomista ECB Philip Lane rekao je da je ESTR posebno važna jer utiče na očekivanja tržišta po pitanju daljih promena politike ECB. "Zvaničnici će nastaviti da prate razliku između kamatnih stopa na tržištima novca, kao i potencijalne izazove nedostaka kolaterala", dodao je u svom govoru.
Pre odluke ECB da privremeno ukine ograničenje na kamate na državne depozite, dvogodišnje nemačke obveznice su trgovale sa najvećom premijom u odnosu na takozvane svop opcije od 2008. Investitori su očekivali da gotovina pređe iz centralnih banaka u kvalitetne investicione instrumente.
Evropskih kvalitetnih hartija od vrednosti je manje nego za vreme Lehman Brothers krize
I dok se pritisci donekle smanjuju, cene obveznica su i dalje na najvišem nivou u odnosu na svop ugovore u poslednjih 10 godina. Kamate na te ugovore rastu zbog sigurnijih ulaganja kompanija, banaka i drugih investitora koje pokušavaju da osiguraju svoje portfolije od daljih podizanja stopa.
"Ono čime se ECB nije pozabavila je manjak kolaterala", navode iz kompanije ING Groep NB. U saopštenju za klijente, Antoine Bouvet i drugi stratezi su rekli da je "Laneov govor podsetnik da će nestašica kolaterala potrajati".
.webp){kind=icon}
