.webp){kind=icon}
Kao što je Mark Twain navodno smatrao, "istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje". Upravo sada, Evropska centralna banka (ECB) možda ne samo da doživljava deža vi - već i strah od velikog, gadnog udarca.
Izvršni odbor ECB-a suočava se s važnom odlukom u četvrtak: koliko bi se agresivno trebalo boriti protiv ponovljenih skokova inflacije? Težak deo odnosi se na pitanje kako ne gurnuti evrozonu u recesiju i učiniti besmislenim bilione pomoći za oporavak od pandemije od 2020.
Poslednji put kada je centralna banka krenula s povećanjem kamatnih stopa - za vreme tadašnjeg predsednika Jean-Claudea Tricheta i uoči recesije - to je ubrzalo krizu evra 2011, od koje se kontinent nikada nije u potpunosti oporavio. Veoma je hrabro u ovakvo vreme ponovno zaoštravati finansijske uslove: Rusi su zatvorili gasovod Severni tok, hladan tuš za industrije kontinenta. Drugi znakovi nisu dobri: ovonedeljni sastanak ECB takođe je tromesečni ekonomski pregled koji će verovatno videti da će se prognoze inflacije za 2022. ponovo revidirati naviše - sa 7,5 odsto na iznad devet odsto.
Predsedavanje Christine Lagarde izgleda sve više kao da je banka bez kormilara jer takozvani 'jastrebovi', odnosno članovi koji se zalažu za oštriju monetarnu politiku, u izvršnom odboru ponovo preuzimaju kontrolu nakon osam godina negativnih stopa. Jasno podeljeni odbor neće umiriti tržišta. Lagarde je imenovana zbog svoje političke oštroumnosti, a ne zbog svojih ekonomskih sposobnosti, ali ako se ECB odluči za povećanje od 75 baznih poena - umesto ponavljanja pola postotnog boda - to bi značilo da ona više nema kontrolu.
Fjučersi evra ne daju razlog za optimizam. Tržišta su u potpunosti uračunala ono što bi bilo najveće povećanje u istoriji evra: s nule na 0,75 odsto, kao i dalja povećanja do dva odsto početkom sledeće godine. To se može činiti nerealnim s obzirom na slab ekonomski rast, ali trgovci se moraju zaštititi od neočekivane izloženosti višim kamatama.
Tržišta novca očekuju porast depozitne stope ECB-a s nula na dva posto do februara/Bloomberg
Lagarde nije prisustvovala simpozijumu Federalnih rezervi u Džekson Holu u Vajomingu, što je doprinelo šestonedeljnom vakuumu njenih konkretnih monetarnih naznaka. Dala je neke signale, u intervjuu za Madame Figaro 25. avgusta, da se "više ne možemo oslanjati isključivo na projekcije koje su dali naši modeli - one su više puta morale da budu revidirane naviše tokom poslednje dve godine". Teško da je to jasan izraz strategije.
Umesto toga, velik dio signala došao je od njene kolegice u izvršnom odboru Isabel Schnabel iz Nemačke, koja je naglasila smanjenje inflacionih očekivanja. To je zasenilo žalbe i zahteve glavnog ekonomista Philipa Lanea za višestrukim odmerenim nizom povećanja i podstaklo nagađanja da dolaze više kamatne stope, i to ubrzanim tempom. Anketa ECB o inflacionim očekivanjima potrošača u julu, objavljena u petak, pokazala je da se još uvek očekuje porast cena za tri odsto u sledeće tri godine. Sa baznom inflacijom koja se penje na 4,3 odsto, pritisak da se nešto preduzme u vezi s inflacijom više nije samo zbog skoka cena energenata.
ECB više zabrinjava stalni rast bazne inflacije/Bloomberg
ECB ima mnogo toga čime treba da se pozabavi ove sedmice, ali ako učini sve odjednom, žestoko će pooštriti finansijske uslove. Mora odlučiti kada će smanjiti svoj portfolio obveznica od devet biliona evra. Takođe će morati da ograniče 2,2 biliona evra neverovatno velikodušnog finansiranja banaka, po stopama niskim od minus jedan odsto, u okviru ciljanih dugoročnih operacija refinansiranja. Schnabel je nedavno sugerisala da će uskoro započeti rasprave o smanjenju QE fondova centralne banke od pet biliona evra.
U međuvremenu, drugi signali predsednika Bundesbanke Joachima Nagela bili su izrazito ledeni. Indikativno je da "jastrebovsku" manjinu predvode oba nemačka predstavnika u izvršnom odboru.
Ali Schnabel, Nagel i ostali "jastrebovi" igraju sa značajnim rizicima. Ako recesija postane neizbežna, više stope će biti bolne tako brzo nakon oštrog ekonomskog pada koji je proizašao iz pandemije.
Euro stres test | Razlika u vrednosti obveznica kojom se definiše stabilnost evrozone ponovno je dosegla svoje najšire nivoe/Bloomberg
Julsko podizanje stopa od 50 baznih bodova, koje je bilo više od očekivanog, kao i na brzinu uređeni obrisi instrumenta protiv fragmentacije, nisu uspeli da regulišu povećanje razlike unutar bloka niti da spreče pad evra ispod pariteta u odnosu na dolar. ECB nema kada da predahne usled nepokolebljive odlučnosti Federalnih rezervi da podignu kamatne stope dalje i brže od drugih velikih centralnih banaka. Predsednik Feda Jerome Powell zauzeo je izrazito oštar stav u Džekson Holu, s očekivanjima koja se sada oslanjaju na još jedno povećanje od 75 baznih poena 21. septembra. Teško je takmičiti se protiv toga.
Brutalna stvarnost je da ekonomija evrozone nema ništa od luksuza koji nudi američka ekonomska snaga, energetska nezavisnost ili globalna rezervna valuta. Izbori koji sada stoje pred ECB puni su opasnosti. Preterano agresivna podizanja stopa rizikuju da dovedu do ponavljanja Trichetove greške iz 2011. godine. Nadajmo se da se istorija neće ni ponavljati, ni rimovati.
