.webp){kind=icon}
Vlada Srbije je tačno dva meseca nakon uvođenja zabrane izvoza strateških poljoprivrednih proizvoda posle izbijanja rata u Ukrajini, delimično popustila pod pritiscima proizvođača i ukinula ograničenja za izvoz brašna.
Kako se navodi u saopštenju posle sednice, srpska vlada je usvojila izmenjenu odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom su uvedena kvantitativna ograničenja izvoza na mesečnom nivou za određene poljoprivredno-prehrambene proizvode.
“Snabdevenost brašnom i pšenicom na domaćem tržištu je dobra i slobodan izvoz brašna ne može da ugrozi snabdevenost domaćeg tržišta, a omogućava da se pred žetvu rasterete silosi za prijem novog roda, kao i da se sačuvaju tradicionalna tržišta, s obzirom na to da je Srbija tradicionalni izvoznik brašna na tržišta zemalja iz regiona”, navodi srpska izvršna vlast.
Procena je iz Nemanjine 11 da će, imajući u vidu dovoljne raspoložive količine brašna i pšenice, slobodan izvoz brašna koji je predložen ovom odlukom imati višestruki pozitivan ekonomski uticaj na domaće tržište.
Takođe, kako procenjuje kabinet premijerke Ane Brnabić, dovešće do većeg upošljavanja domaćih prerađivačkih kapaciteta i mlinovima omogućiti akumulaciju finansijskih sredstava neophodnih za otkup novog roda u žetvi.
Koliko je odluka o zabrani izvoza brašna bila štetna za proizvođače i mlinare u Srbiji, posvedočili su iz Udruženja mlinara i fabrika testenina “Žitounija”, samo dan nakon usvajanja pomenute odluke.
Predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović apelovao je da se odluka o zabrani odmah ukine jer su viškovi brašna u Srbiji ogromni i mlinari ne znaju šta će sa njima, a cene nikad nisu bile bolje i prilika je da mlinari zarade.
Dodao je da Crna Gora i BiH čak nemaju robne rezerve brašna i da postoji mogućnost da Srbija izgubi tradicionalne kupce, jer su se u tim zemljama već javile pojedine ambasade, spremne da im pomognu u obezbeđenju brašna.
Vladina odluka o privremenoj zabrani izvoza strateških namirnica doneta je 10. marta i osim brašna odnosila se na prodaju u inostranstvu i pšenice, kukuruza i jestivog ulja.
Vlada Srbije je 20. aprila delimično ublažila prvobitnu odluku i odobrila mesečne kvote za izvoz po 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna i osam miliona litara rafiniranog suncokretovog ulja.
