Hrvatsko poljoprivredno zemljište najjeftinije u EU

Cena obradivog zemljišta u Hrvatskoj u proseku je najniža u Evropskoj uniji (EU), pokazuju nedavno objavljeni podaci Eurostata. Najnoviji brojevi se odnose na 2022. godinu i dostupni su za 21 članicu EU, a pokazuju da je prosečna cena jednog hektara u Hrvatskoj tada bila 3.700 evra.

Na suprotnom kraju lestvice, s najskupljim zemljištem u EU, nalazi se Malta gde hektar obradivog zemljišta doseže cenu od čak 233.300 evra. Enormna cena na Malti "odražava ograničenu dostupnost poljoprivrednog zemljišta", napominju u Eurostatu i dodaju da to onda "rezultuje višim cenama nego u drugim državama članicama".

Ako se izuzme Malta - gde pola miliona ljudi živi na površini ostrva poput Hvara - kao ekstrem, najvišu prosečnu cenu zemljišta u EU ima Holandija. Hektar obradivog zemljišta tamo je 2022. godine stajao u proseku 85.431 evro. Drugim rečima, za cenu jednog hektara u Holandiji moglo je da se kupi čak 23 hektara u Hrvatskoj.

I u obližnjoj Sloveniji hektar je imao poprilično paprenu cenu. Prosek od gotovo 23.300 evra znači da je šest hektara hrvatskog zemljišta vredelo kao jedan hektar slovenačkog.

Nešto detaljniji podaci, po užim oblastima, takođe ukazuju na povezanost oskudnosti i cene. U Hrvatskoj je obradivo zemljište najskuplje u jadranskom području. Tamo je hektar 2022. u proseku stajao 5.202 evra, dok je u panonskoj oblasti za istu površinu trebalo izdvojiti 3.792 evra. Najjeftinije zemljište bilo je na severu zemlje gde se prodavalo za 3.127 evra po hektaru, pokazuju podaci Eurostata.

 

Na ovakve cene zasigurno utiče niz raznih faktora. Mada je panonska regija Hrvatske decenijama upravo zbog plodnog zemljišta bila najbogatija i ljudi iz drugih krajeva su se tamo doseljavali, spomenute cene zemljišta ukazuju na niz drugih aktuelnih problema - od rascepkanosti parcela, preko neobrađene zemlje koju jednostavno nema ko da koristi, pa sve do manjih prinosa u odnosu na neke druge poljoprivredno razvijenije regije i države.

Visoke cene zemljišta u jadranskoj oblasti susedne države mogle bi da budu i posledica opšte pomame za parcelama bližim obali kako bi se u oportunim kombinacijama poljoprivredno zemljište možda prevelo u građevinsko. Iz nekad siromašne ribarske Dalmacije zasigurno se više ne seli kao u nekad bogatu Slavoniju.

Dostupni podaci Eurostata pokazuju i da je od 2015. godine cena obradivog zemljišta u Hrvatskoj porasla za 36 odsto - s tadašnjih 2.726 na sadašnjih 3.700 evra. Brojevi za prosečni rast cena u 27-članoj EU nisu dostupni, ali poređenje s nekim drugim državama pokazuje da Hrvatska ne odudara previše od nekog proseka.

U Holandiji su tako cene u tom periodu porasle za sličnih 40 odsto, u Poljskoj za 37, a u Sloveniji za 45 odsto. Najviši skok cena u tih sedam godina bio je u Rumuniji, gde je hektar obradivog zemljišta poskupeo za tek malo manje od 300 odsto. Snažno su porasle cene i u Češkoj, i to za 170, te u Estoniji za 123 odsto.

S druge strane, hektar poljoprivrednog zemljišta u Slovačkoj je od 2015. godine pojeftinio za čak 80 odsto, pa je 2022. godine stajao 4.790 evra. Cene su pale i u Španiji, i to za dvadesetak odsto na prosečnih 10.263 evra.

Upravo ta cena hektara pokazuje da zemljište u državama s tradicionalno jakom poljoprivredom čak i nije toliko skuplje u odnosu na Hrvatsku. Hektar obradive zemlje u Francuskoj je u 2022. godini stajao 6.130 evra, pokazuju podaci Eurostata. Prosek za celu EU bio je 10.578 evra.

Kao i cene, u EU znatno variraju i visine prosečnog godišnjeg zakupa zemljišta - od 57 evra za hektar u Slovačkoj do 843 evra u Holandiji. Na nivou cele EU prosek je 2022. bio 199 evra, a Hrvatska se i tu našla među državama s najjeftinijim zemljištem.

Sa prosečnih 74 evra po hektaru kod njih, samo je u Slovačkoj zakup bio jeftiniji, a zanimljivo je da se, za razliku od cena zemljišta, visina zakupa u poslednjih desetak godina nije promenila. U 2015. godini je iznosila 73 evra za hektar.

Spomenuti podaci najsvežiji su koje je objavio Eurostat, ali se odnose na 2022. godinu. Naglasak je važan, jer je 2023. godina donela bitnu promenu po pitanju tretmana poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj. Deset godina nakon pristupa EU istekao je period u kojem je bila zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta direktno fizičkim osobama iz drugih država članica.

Cene kupovine i zakupa poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj među najnižim u EU | Depositphotos

Zasad se ne čini da je došlo do nekog bitnijeg dodatnog interesovanja za hrvatsko obradivo zemljište, što bi onda moglo da rezultuje u rastu cena. Ali potvrdu ili demanti toga ipak ćemo morati da sačekamo do trenutka u kojem budu dostupni i barem preliminarni podaci za 2023.

Dotad Hrvate možda može da veseli to što - kad su već stambene nekretnine na pragu pristupačnosti - jedan hektar poljoprivrednog zemljišta mogu ugrubo da kupe već za tri prosečne mesečne neto plate. U Holandiji za to treba da se crnči više od tri godine. Jadni Holanđani.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar