Sezonski prilagođena trgovina na malo u maju ostala je nepromenjena u evrozoni na mesečnom nivou, dok je na nivou cele Evropske unije (EU) pala za 0,1 odsto, saopštio je u četvrtak Eurostat.
U aprilu su mesečni podaci bili isti za evrozonu, dok je EU zabeležila rast od 0,1 odsto.
U poređenju sa majom 2022, maloprodaja je pala za 2,9 odsto u evrozoni i tri odsto u EU. U evrozoni je isti iznos bio u aprilu, dok je u EU tada godišnji pad iznosio 3,1 odsto. Tokom cele ove godine, trgovina na malo i u evrozoni i u EU beleži pad na godišnjem nivou.
Opširnije
Četvrti uzastopni pad maloprodaje u Srbiji ne treba da čudi
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u maju bio je, u tekućim cenama, veći u odnosu na maj 2022. godine (za 5,7 odsto).
30.06.2023
Ubrzava godišnji pad maloprodaje u evrozoni, april doneo smanjenje od 2,6 odsto
Na mesečnom nivou u evrozoni maloprodaja je ostala nepromenjena.
06.06.2023
Godišnji pad maloprodaje u Evropskoj uniji iznosio 2,2 odsto
Prema podacima Eurostata, u januaru 2023. u odnosu na januar 2022. sezonski prilagođeni indeks maloprodaje je smanjen za 2,3 odsto u evrozoni i 2,2 odsto u EU.
06.03.2023
Analiza BBA: Toksični talas inflacije sve više guši i maloprodaju
Usporavanje privrede, pad realnih plata, više kamate i stalni rast cena redukovali su stope rasta u dobrom delu regiona.
13.02.2023
Posmatrajući mesečne podatke, maloprodaja u evrozoni pala je za 0,5 odsto u segmentu hrane, pića i duvana i za 0,3 odsto u gorivu, dok je rast od 0,1 odsto zabeležen kod neprehrambenih proizvoda. Za celu EU iznos je pao za 0,3 odsto za hranu, piće i duvanske proizvode, nije bilo promene za neprehrambene proizvode, a rast od 0,3 odsto ostvaren je u segmentu prodaje goriva.
Najveći mesečni pad među zemljama za koje su objavljeni podaci zabeležen je u Sloveniji, i to 5,3 odsto, a sledi Luksemburg sa 4,5 odsto. Najveći rast imaju Rumunija (3,3 odsto) i Portugal (3,2 odsto). U Hrvatskoj je trgovina na malo pala za 0,1 odsto u maju nakon mesečnog rasta od 3,4 odsto u aprilu.
Gledano godišnje, u evrozoni pala je prodaja hrane, pića i duvana za 3,5 odsto, goriva za 2,2 odsto i neprehrambenih proizvoda za 2,1 odsto. U slučaju cele EU, prodaja hrane, pića i duvana je niža takođe za 3,5 odsto, goriva za 2,5 odsto i neprehrambenih proizvoda za 2,4 odsto.
U godišnjem padu vodi opet Slovenija sa iznosom od 13,4 odsto, zatim Mađarska sa 12,3 odsto, a rast je najveći u Španiji (7,3 odsto) i na Kipru (6,1 odsto). Hrvatska ima godišnji pad od jedan odsto nakon aprilskih 0,4 odsto pada maloprodaje.