Evropska unija trebalo bi da smanji emisiju gasova staklene bašte do 2040. godine za čak 95 odsto kako bi postigla svoj cilj klimatske neutralnosti 10 godina kasnije, pokazuju preporuke savetnika ovog bloka. Ranije ove godine, 27-člana EU pokrenula je debatu o postavljanju međucilja smanjenja emisija za narednu deceniju, što će zahtevati prilično zeleniji način života potrošača i veći napor preduzeća. Preporuka Evropskog naučnog savetodavnog odbora o klimatskim promenama ukazuje na mnogo strmiju putanju ka nultim emisijama u odnosu na putanju koju je predložila Evropska komisija.
"Savetodavne preporuke odbora ističu potrebu za hrabrim i transformišućim merama kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine na način koji je pravedan i izvodljiv", rekao je predsedavajući Ottmar Edenhofer. "Da bismo to postigli, EU bi trebalo da smanji emisije za 90-95 odsto do 2040. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine."
Izveštaj dolazi u trenutku kada vlade i preduzeća širom regiona sve više oklevaju zbog ambicioznog tempa zelene agende EU, suočavajući se sa ogromnim troškovima povezanim sa ekonomskom transformacijom. Dve godine nakon što se EU složila da pooštri cilj smanjenja emisija za 2030. godinu sa 40 odsto na 55 odsto, ona završava veliki paket mera kako bi ispunila novi cilj.
Opširnije
Evropski direktori ne veruju u Evropu, gledaju ka SAD
Budućnost Evrope kao industrijskog centra je ugrožena, upozorava izvršni direktor BASF-a.
23.05.2023
Nuklearna energija deli EU, glasanje odloženo
Prigovori podsećaju na potez Nemačke u pregovorima o auto-industriji.
17.05.2023
Zelena tranzicija je finansijski problem za većinu zemalja u EU
Švedska, Irska, Danska i Letonija imaju prostora za finansiranje obaveza.
28.04.2023
Punjači za električna vozila će biti na svakih 60 km u EU
Mali domet električnih automobila trenutno koči rast prodaje.
28.03.2023
Klimatska obećanja vodećih kompanija nemaju smisla
Autori novog izveštaja kažu da su obećanja često "preuveličana, lažna i varljiva".
15.02.2023
Napor da se kontinent učini klimatski neutralnim poklopio se sa hitnim merama za ublažavanje efekata energetske krize i povećane konkurencije iz SAD i Kine. To je stavilo pritisak na vlade i kompanije, što je dovelo do toga da se francuski predsednik Emanuel Macron i drugi lideri zalažu za sporiji tempo promena.
Cilj koji je postavio savetodavni odbor za klimu bio bi u skladu sa njegovom preporukom da se kumulativne emisije EU za period 2030 - 2050. drže unutar granica od 11-14 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida. To je napor potreban da bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.
Iako će donosioci političkih odluka morati da izaberu strategije koje će slediti, postizanje ovih ciljeva podrazumevalo bi skoro potpunu dekarbonizaciju energetskog sektora EU do 2040. godine, uključujući postepeno ukidanje električne energije proizvedene iz uglja do 2030. godine i masovnu implementaciju energije vetra, solarne energije i hidroenergije, prema izveštaju. Potrošnja energije bi se znatno smanjila, delimično zbog elektrifikacije saobraćaja. Dodatno, svi scenariji koje je odbor analizirao zahtevaju brzo povećanje uklanjanja ugljenika.
Bloomberg
O izveštaju će se diskutovati na Odboru za životnu sredinu Evropskog parlamenta kasnije u četvrtak. Evropska komisija, regulatorno telo bloka, u javnim konsultacijama ranije ove godine naznačila je da bi smanjenje emisija od 75 do 80 odsto do 2040. godine bilo u skladu sa prosečnom putanjom između 2030. godine i klimatske neutralnosti do 2050. godine. Smanjenje zagađenja za više od 90 odsto značilo bi "veoma visok nivo ambicije, koji bi bio blizu postizanja klimatske neutralnosti već do 2040. godine", navela je u martu.
Komisija, čiji trenutni mandat ističe sledeće godine, planira da predstavi u prvom kvartalu 2024. godine plan puta za klimu u narednoj deceniji. Predlog zakonodavstva biće iznet tek kada novi lideri preuzmu dužnost.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...