Štednja neće pomoći rastu ekonomija u centralnoj i istočnoj Evropi jer su građani naterani da je koriste kako bi se nosili sa visokim troškovima, zaključuje istraživanje S&P-a u kom se napominje da već sada građani u centralnoj i istočnoj Evropi imaju znatno umanjenu štednju.
"Domaćinstva u evrozoni i centralnoj i istočnoj Evropi su akumulirala značajnu štednju tokom karantina vezanih zbog kovida 19 2020. i 2021. godine, pri čemu su stope štednje dostigle vrhunske vrednosti svih vremena u drugom kvartalu 2020", rekao je ekonomista S&P Global Ratings Valerijs Rezvijs. "To je pomoglo da se ublaže efekti inflacije jer su domaćinstva bila u mogućnosti da podrže nivo potrošnje pre 2022. koristeći svoju ušteđevinu. Uz nekoliko izuzetaka, potrošnja domaćinstava u centralnoj i istočnoj Evropi bila je relativno otporna tokom 2022. godine."
Međutim, dok je početkom prošle godine počeo oporavak štednje domaćinstava u evrozoni, to nije bio slučaj u centralnoj i istočnoj Evropi, navode iz S&P-a. Upravo zbog toga se količina štednje u evrozoni do sada većinski vratila na nivoe koji su bili pre pandemije dok su u centralnoj i istočnoj Evropi nivoi štednje i dalje ispod dugoročnih proseka.
Opširnije
ECB podigla kamate za 50 bp, najavila isto za mart
Iz ECB su rekli da će i u martu podići cene zaduživanja za 50 baznih poena, nakon čega će odlučiti o daljim potezima.
02.02.2023
Fed dodatno usporio, podigao stope za 25 bp
Referentna kamatna stopa podignuta u opseg od 4,5 do 4,75 odsto, navodi se u saopštenju FOMC.
01.02.2023
Inflacija u evrozoni popušta dok se debata ECB o stopama zahuktava
Inflacija u evrozoni je usporila više nego što se očekivalo.
01.02.2023
Pad međugodišnje inflacije u Hrvatskoj, u januaru cene mirovale
Stopa inflacije na mesečnom nivou iznosila je nula odsto.
01.02.2023
Analiza BBA: Predstoji pad cena nekretnina u Adria regionu
Ove godine bi cene stambenih nekretnina u Adria regionu mogle da padnu za oko 10 odsto u odnosu na prosek iz 2022. godine.
01.02.2023
Iz S&P-a očekuju da će upravo niži nivoi štednje uz rast inflacije uticati na to da štednja ne doprinese ekonomskom rastu u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako će se kretati potrošnja domaćinstava, zavisiće i od poteza vlada poput povećanja minimalne zarade, subvencija za gorivo i komunalije i smanjenje poreza za određena dobra i usluge.
U istraživanju naglašavaju da je situacija posebno loša u Poljskoj i Mađarskoj, gde je decembarska inflacija bila 16,6 odsto, tj. 24,5 odsto.
Štednja u Srbiji
Inflacija u zemljama Adria regiona takođe je i dalje veoma visoka, najviše usled rasta cena energenata koji potpomažu poskupljenja u nizu sektora. U Srbiji su u decembru cene proizvoda i usluga lične potrošnje porasle za 15,1 odsto na godišnjem nivou.
Da štednja u Srbiji nije pod tolikim pritiskom kao u Mađarskoj i Poljskoj ukazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS) o štednji stanovništva u bankama.
Prošle godine građani Srbije su imali štednju vrednu 1.600.923.000.000 dinara, tj. 13,6 milijardi evra. Međutim, da pritisak ipak postoji, ukuzuje podatak da je štednja u nekoliko meseci padala u odnosu na prethodni mesec iako je na nivou cele godine porasla u odnosu na 2021. Mesečnih padova te vrste nije bilo u dve pretpandemijske godine, ali ih je bilo 2017.