.webp){kind=icon}
Vlada francuskog predsednika Emmanuela Macrona bi u utorak trebalo da predstavi plan reforme penzionog sistema koji će verovatno ponovno dovesti do masovnih štrajkova i protesta.
Čak su i umereniji sindikati najavili pridruživanje protestima ako Macron odluči da podigne granicu za odlazak u penziju sa 62 godine.
S druge strane, vlada ističe da je ta promena nužna kako bi se povećala stopa zaposlenosti među starijim stanovništvom i izbegli stalni deficiti u sistemu finansiranom doprinosima zaposlenih.
Opširnije
Glavni izazovi za Francusku su inflacija i javne finansije
Najviše napora biće uloženo u borbu sa inflacijom, razvijanje zelene industrije i unapređivanje javnih finansija.
05.01.2023
Rast cena u Francuskoj prikočio i iznenadio ekonomiste
Stopa inflacije u decembru pala je sa prognoziranih 7,3 odsto na 6,7 odsto.
04.01.2023
Kako je najavljeno iz vlade, premijerka Elisabeth Borne će detalje plana izneti u utorak kasno posle podne, uključujući i to na koliko će se podići minimalna granica za odlazak u penziju kao i moguće promene povezane sa najkraćim periodom tokom kog su uplaćivani doprinosi. Sindikati bi nakon toga trebalo da se sastanu kako bi razmotrili kako će odgovoriti na predlog.
Možda bi ovo mogao da bude ključni trenutak u drugom mandatu francuskog predsednika. Ako krene u reformu, on bi mogao da parališe Francusku, a ako odustane, to bi značilo odustajanje od njegovog dugogodišnjeg cilja da francusku privredu sprovede kroz transformaciju koja bi je učinila konkurentnijom.
Emmanuel Macron
Da stvar bude komplikovanija, kockanje dolazi u trenutku kada je francuska ekonomija možda već zašla u recesiju zbog rasta cena energije i inflacije.
Javne finansije su takođe prenapregnute zbog velike potrošnje tokom pandemije. Ako ne dođe do reforme penzionog sistema, samo će on proizvoditi deficit od 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda svake godine u idućoj deceniji. Isto tako, trebalo bi da vlada poveća ulaganja u proizvodnju i zelenu tranziciju.
Macron je u decembru odložio predstavljanje reforme kako bi izbegao najavu štrajkova u vreme praznika i kako bi svojim ministrima dao više vremena da pokušaju da pridobiju sindikalne čelnike da podrže reforme.
Jedna od opcija je da se poveća granica za penzionisanje za dve umesto tri godine, koliko je Macron najavio tokom prošlogodišnje izborne kampanje. To bi bilo praćeno postepenim produžavanjem perioda uplate doprinosa za penziono osiguranje.
Sindikati su do sada ponavljali da se opiru i najmanjem pomeranju granice, jer bi, kako kažu, to najviše pogodilo slabije kvalifikovane radnike sa niskim platama koji radni vek počinju ranije i sa 62 godine su već bili uplaćivali staž duže od onih sa većim zaradama. Dodaju kako ima boljih načina da se uravnoteži sistem, a oni uključuju podsticanje ili obavezivanje francuskih kompanija da zadrže starije radnike.
Francuzi ranije idu u penziju u odnosu na druge razvijene zemlje
"Ako Elisabeth Borne nastavi da misli da je pravi put povećanje starosne granice za penziju, učinićemo sve da vlada od toga odustane. Koristićemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju", rekao je Laurent Berger iz jednog od umerenijih sindikata CFDT.
Veliki broj Francuza slaže se sa sindikatima. Prema anketi iz prvih dana ove godine, 47 odsto smatra kako bi granica za odlazak u penziju trebalo da ostane 62 godine, a 25 odsto misli da bi trebalo da bude i niža.
Macron se suočava i sa otporom u parlamentu nakon što je proteklog juna izgubio apsolutnu većinu.
Ako ne dobije podršku dela opozicije, Macron može da posegne za članom ustava koji omogućava usvajanje zakona bez glasanja. Međutim, tu mogućnost je koristio kod donošenja budžeta, pa bi ponovna upotreba te mogućnosti mogla samo dodatno da razgnevi demonstrante.
