.webp){kind=icon}
Srbija je u robnoj razmeni sa svetom u prva četiri meseca ove godine zabeležila značajan rast deficita, što pokazuje da izvoz gubi na zamahu dok rastuće cene uvoznih energenata vrše dodatni pritisak na nacionalnu valutu.
Deficit spoljnotrgovinske robne razmene Srbije udvostručio se od januara do aprila u odnosu na isti period prošle godine i dostigao je 4.211 miliona dolara, što je povećanje od 100,6 odsto u odnosu na isti period 2021.
Izražen u evrima, deficit iznosi 3.772 miliona, što je povećanje od 115,9 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
U istom posmatranom periodu, pokrivenost uvoza izvozom bila je 69 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prva četiri meseca 2022. godine iznosila je 22.959 miliona dolara, što predstavlja rast od 27,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Vrednost izvezene robe bila je 9.374 milijardi dolara, 18,1 odsto više nego u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezena je roba vredna 13.585 milijardi dolara, što je 35,3 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 8.404 miliona, što čini rast od 27,3 odsto u poređenju sa sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 12.176 miliona, što predstavlja povećanje od 45,8 procenta u odnosu na isti period prošle godine.
Najviše se izvoze eletkrične mašine i aparati, metalne rude i aparati i gvožđe i čelici, a najveća vrednost uvoza je u prirodnom gasu (1.060 miliona dolara), nafti i naftnim derivatima (1.009 miliona dolara), električnim mašinama i aparatima (830 miliona dolara).
Najveći izvoz u Nemačku, najveći uvoz iz Kine
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 866,7 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika, poljoprivrednih proizvoda, električnih mašina i aparata i električne energije.
Nemačka čini oko 13 odsto izvoza (1.259 miliona dolara), zatim slede Italija (744 milijardi dolara) i Bosna i Hercegovina (697 milijardi dolara).
Najviše se uvozi iz Kine - oko 13 odsto (1.651 miliona dolara), a prati je Nemačka (1.518 milijardi dolara).
Najveći suficit ostvaren u regionu, deficit sa Kinom
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja - Bosnom i Hercegovinom (u koju se najviše izvoze gasna ulja i motorni benzin), Crnom Gorom (izvoze se lekovi za maloprodaju i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika). Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).
Na uvoz nafte i gasa otišlo više od 300 miliona dolara
U aprilu ove godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2381 miliona dolara, što čini povećanje od 13,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3515,3 miliona dolara, što je povećanje od 26,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
U aprilu smo najviše uvozili prirodni gas (182 miliona dolara), drugi po značaju je uvoz sirove nafte (181 miliona dolara), i gasna ulja (83 miliona dolara).
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata (148 miliona dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (123 miliona dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 55 miliona dolara.
