U vreme kada veliki deo korporativne Evrope otplaćuje zajmove koje je garantovala država iz ere pandemije, italijanske kompanije još uvek sede na brdu takvih dugova, što komplikuje napore zemlje da se izbori sa najnovijom krizom: sve većim troškovima energije.
Krajem juna, italijanske kompanije dugovale su 123,3 milijarde evra kroz kredite sa državnom garancijom, odobrene tokom ere kovida. Tri meseca ranije, ovaj dug je dostigao 118 milijardi evra, pokazuju podaci iz izveštaja Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA) objavljenog prošlog meseca. Iako nije najveća privreda u evrozoni, Italija ima najviše duga sa državnom garancijom za otplatu u toj grupi zemalja.
Novoformirana vlada Giorgie Meloni je stoga u nevolji: kako, u vreme kada privredni rast naglo usporava, i koliko može da nastavi da podržava kompanije koje se sada bore sa većim troškovima, posebno energentima? Vlada trenutno sprovodi paket mera koji bi kompanijama omogućio da plaćanje računa za energiju rasporede na period do dve godine, a dobavljačima gasa i električne energije daje se 90 odsto garancije države za izloženost ovim odloženim računima.
Na tankom ledu
Svaka dodatna pomoć korporacijama u vidu novog duga samo će odgoditi bolan trenutak i ostaviti ih sa bilansima opterećenim dugovima koji bi mogli postati neodrživi ako prihodi i zarade budu pogođeni u recesijskom okruženju, upozorava Stefano Caselli, dekan fakulteta uprave SDA Bocconi u Milanu.
"Mi smo na veoma tankom ledu", dodao je on. "Ako sistem uđe u recesiju i tenzije u cenama energije ostanu visoke, dugovi preduzeća će postati problem", kaže on.
Međunarodni monetarni fond procenjuje da će italijanska ekonomija 2023. godine zabeležiti pad od 0,2 odsto.
Pandemijski krediti sa državnom garancijom odobreni su 2020. godine, kada je virus korona iznenada i sveobuhvatno poremetio svetske poslovne tokove, a korporacijama su hitno bili potrebni jeftini izvori likvidnosti. Ali sada, u eri viših kamatnih stopa i sporijeg rasta, mnoge italijanske kompanije otkrivaju da je ove dugove teško refinansirati ili otplatiti. Neki od njih čak ne ispunjavaju uslove pod kojima su krediti zaključeni.
Na primer, proizvođač igračaka Giochi Preziosi uspeo je da 2020. godine od banaka obezbedi kredit od 85 miliona evra, od čega je 90 odsto pokriveno garancijom italijanske države. Ranije ove godine, banke su morale da oproste kompaniji što nije ispoštovala uslove dogovorene kreditom, navodi se u poslednjem godišnjem izveštaju kompanije. Kompanija je u dokumentu istakla i potencijalne rizike koje bi produžena recesija mogla imati po poslovanje.
Garanzia Italia
"Gledajući šta je urađeno u eri virusa korona, nedostajala im je odlučnost da priđu kompanijama kroz kapitalizaciju, umesto da ih opterećuju novim dugovima", napominje Caselli. "Problem sa italijanskim korporativnim dugom je nedostatak kapitala na drugoj strani bilansa", prokomentarisao je on.
Svaka članica Evropske unije razvila je svoj paket sa državnim garancijama za pandemiju.
U Italiji, okvir nazvan "Garanzia Italia", nalagao je da kreditna kompanija mora da se obrati banci, koja će potom tražiti državnu garanciju preko izvozne agencije SACE ili državne banke Mediocredito Centrale – Mezzogiorno. Kada bi stiglo zeleno svetlo, banka bi kompaniji odobrila kredit.
Garancije su pokrivale između 70 i 90 odsto iznosa novih kredita. Najveći udeo pokriven državnim garancijama ima Italija, odnosno 84,8 odsto ukupno odobrenih kredita u poređenju sa 78,9 odsto u Španiji i 65,8 odsto u Francuskoj, navodi se u izveštaju EBA. Italija, Španija i Francuska zajedno su odgovorne za oko 90 odsto odobrenih kredita sa državnim garancijama u Evropskoj uniji.
Loš rejting
Državne garancije su ponuđene svim kompanijama, čak i onima sa lošim rejtingom. Banke su bile spremne da daju kredite jer su znale da će država pokriti većinu rizika. Među bankama sa najvećom izloženošću su Intesa Sanpaolo, UniCredit i Banco BPM.
"Postoji zabrinutost oko kvaliteta ove aktive, ali zahvaljujući garancijama za banke, ovo bi moglo biti manji problem", smatra Andreas Pfeil, viši analitičar za bankarski sektor u EBA-inom Odeljenju za ekonomsku analizu i analizu rizika i autor izveštaja.
Sada je ključno pitanje kada i kako će sav ovaj dug biti otplaćen.
"Postoji sve veća svest među vladama da će neki od ovih kredita morati da se restrukturiraju, a najjednostavniji način da se to uradi bio bi produženje roka otplate", rekao je Justin Holland, direktor investicione banke DC Advisory. "Mnogo će zavisiti od prioriteta ovih kredita i gde se nalaze u strukturi kapitala", dodao je on.
U Italiji su takvi krediti visoko u strukturi kapitala, što znači da u odnosu na druge oblike duga imaju prioritet u otplati prilikom restrukturiranja. Neki stručnjaci su predlagali da se napravi okvir za njihovu obradu u slučaju pada kvaliteta, ali zasad ne postoji konkretna politika za to, objasnio je ovaj milanski advokat specijalizovan za restrukturiranje.
Dve institucije koje izdaju garancije, SACE i Mediocredito Centrale, nisu opremljene za upravljanje kreditima koji su pali u kvalitetu. Kompanija Asset Management Co (AMCO), u vlasništvu italijanskog ministarstva finansija, stoga razvija platformu pod nazivom Progetto Glam preko koje bi banke mogle da se oslobode kredita uz državne garancije i prepuste ih agenciji za upravljanje dugom. Projekat tek treba da bude finalizovan.
Istina je, nema žurbe. Korporacije se ne približavaju rokovima otplate. Većina duga sa državnim garancijama dospeva posle 2024. godine, navodi se u posebnom izveštaju EBA.
"U trenutku smo napetosti, kamate rastu i idemo ka periodu kada će se pritisak na kompanije povećati i finansiranje će biti teže", rekao je Carlo Massini, partner u Hogan Lovellsu. "Zasada nema alarma koji bi odmah pozvao na otplatu duga", dodao je on.
Ipak, Italija će na kraju morati da se suoči s tim.
- U pisanju teksta pomogao Alessandro Speciale
.webp){kind=icon}
