Inflacija u evrozoni porasla je rekordnih 8,1 odsto u maju u poređenju sa istim mesecom prošle godine, a rastu je najviše doprinelo povećanje cena energije i hrane kao posledica rata u Ukrajini. Najnovija statistika dodatno može podstaći Evropsku centralnu banku (ECB) da poveća kamatne stope u trenutku kada postoji volja da do rasta dođe, ali se i dalje vode rasprave o tome koliko brzo treba izaći iz negativnih kamatnih stopa.
Prema prognozama Eurostata objavljenim u utorak, cene energije skočile su na godišnjem nivou 39,2 odsto, što je 1,7 procentnih poena više od godišnjeg povećanja inflacije u aprilu. Međutim, primetno je da je rast cena energije u padu u odnosu na procentualni međugodišnji rast u martu, što se delimično može objasniti inicijalnim šokom zbog ruskog rata u Ukrajini i dolaskom toplijeg vremena na kontinentu.
Rast cena hrane, alkohola i cigareta bio je 7,5 odsto u maju, ubrzavajući rast inflacije od aprila, kada je rast bio 6,3 odsto. Rusija i Ukrajina su među najvećim svetskim izvoznicima žitarica.
Prethodnog meseca međugodišnja inflacija bila je 7,4 odsto.
Među državama članicama EU, najveća inflacija zabeležena je upravo u zemljama koje su teritorijalno najbliže Rusiji, kojoj su juče određene dodatne sankcije za izvoz nafte u EU. Cene su porasle u Estoniji za čak 20,1 odsto, dok je porast inflacije u Litvaniji bio 18,5 odsto, a u Letoniji 16,4 odsto. Najmanji rast inflacije u EU, od 5,6 odsto zabeležen je na Malti, dok je Francuska blizu sa prognozom od 5,8 odsto u maju.
Predsednica ECB Christine Lagarde je prethodno najavila povećanje kamatnih stopa za 25 baznih poena u julu i septembru, što bi izvelo kamatne stope iz negativne teritorije u EU. Međutim, jedan broj centralnih bankara, poput austrijskog guvernera Roberta Holzmanna, želi da vidi povećanje od 50 baznih poena što pre.
Sledeći sastanak ECB održaće se 9. juna.