Inflacija u evrozoni raste kako se energetska pomoć postepeno ukida

Inflacija u evrozoni je porasla u decembru, naglašavajući da je put do postizanja ciljane inflacije od dva odsto, koji je postavila Evropska centralna banka (ECB), kamenit. Do porasta inflacije dolazi jer vlade širom Evrope postepeno ukidaju energetsku pomoć.

Potrošačke cene porasle su 2,9 odsto u odnosu na pre godinu, u odnosu na 2,4 odsto u novembru, saopštio je u petak Eurostat. To se poklapa sa srednjom procenom u Bloombergovom istraživanju ekonomista.

Inflacija u decembru iznosila je 2,9 odsto, a bazna inflacija 3,4 odsto (Bloomberg)

Energetska pomoć u Evropi je smanjena u decembru 2023. u odnosu na decembar 2022. godine, velikim delom zbog odluke Nemačke da pokrije račune za grejanje domaćinstava tog meseca. Bazna inflacija u evrozoni u decembru iznosila je 3,4 odsto.

Prvo ubrzanje glavne inflacije od aprila predvideli su zvaničnici ECB, koji su upozorili da postizanje cilja ostaje izazov čak i nakon drastičnog usporavanja rasta cena poslednjih meseci. Predviđaju da će pad inflacije ove godine biti postepeniji zbog dodatnih statističkih efekata i nastavka postepenog ukidanja državne pomoći.

Investitori su se ipak kladili da će ECB početi da smanjuje kamatne stope ranije od sredine 2024. godine – što su neki zvaničnici identifikovali kao najraniju mogućnost. Snažnija silazna putanja inflacije mogla bi pomoći čelnicima da ohlade takve opklade, koje su malo smanjene početkom ove godine.

Inflacija po sektorima u evrozoni (Bloomberg)

"Trenutno predviđamo da bi se inflacija u bliskoj budućnosti mogla ponovo privremeno povećati", rekla je krajem decembra članica Izvršnog odbora ECB Isabel Schnabel. "Put je još dug i videćemo koliko će teška biti čuvena ’poslednja milja’."

Podaci o evrozoni prate niz nacionalnih izveštaja koji su otkrili razlike među najvećim ekonomijama bloka. Dok je inflacija skočila u Nemačkoj, umerenije je ubrzala u Francuskoj i ostala stabilna u Španiji.

Inflacija u zemljama EU (Bloomberg)

Sporiji rast ekonomija može pomoći ECB da ublaži pritiske na cene. Opterećena visokim troškovima zaduživanja, slabom globalnom tražnjom i geopolitikom, proizvodnja u evrozoni se verovatno smanjila u četvrtom kvartalu nakon slične kontrakcije u prethodna tri meseca - što je rezultiralo prvom recesijom od pandemije, iako blagom.

Otpornost tržišta rada, međutim, održava zabrinutost da bi rast cena mogao biti tvrdoglaviji - posebno ako plate radnika nastave da rastu sadašnjim tempom.

Porast inflacije u regionu neće dugo trajati, smatraju ekonomisti koje je anketirao Bloomberg, koji vide prosečnu stopu od 2,7 odsto u prvom kvartalu.

To je malo optimističnije od prognoze ECB, koja je na sastanku u decembru predvidela da će cene porasti za 2,9 odsto u tom periodu, dostižući cilj od dva odsto tek sredinom 2025.

"Jedični troškovi rada rastu, što doprinosi inflatornim pritiscima", rekao je potpredsednik Luis de Guindos prošlog meseca. "Analiziraćemo kretanja troškova zarada i profitnih marži, jer bi oba faktora mogla da odlože povratak inflacije na naš cilj od dva odsto. Mi ovo veoma pažljivo pratimo."