Ekonomska kriza u evrozoni se produbila sa prvom dvocifrenom stopom inflacije, što dodatno pojačava pritisak pod kojim se nalazi Evropska centralna banka (ECB) u pogledu potrebe da agresivnije podigne kamatne stope.
Potrošačke cene su u septembru na međugodišnjem nivou povećane za 10 odsto, pokazuju podaci koje je Eurostat objavio u petak. To je premašilo očekivanja ekonomista u Bloombergovoj anketi, koji su očekivali rast cena od 9,7 odsto. To je peti put zaredom kako stopa inflacije iznenađuje analitičare.
Bloomberg Chartmaker
Cene energenata i hrane su još jednom pogurale inflaciju, iako je i iznos po isključivanju pomenutih kategorija viši u odnosu na prognoze - 4,8 odsto na međugodišnjem nivou.
Takvi podaci su u prethodnim mesecima bili ključni faktor u odlučivanju za veća podizanja kamatnih stopa, a ovaj iznos bi takođe mogao da primora ECB da 27. oktobra donese još jednu sličnu odluku. Tržišta su ove nedelje počela da uračunavaju još jedno podizanje stopa od 75 baznih poena.
"Sledeći korak će morati da bude velik jer smo još daleko od kamatnih stopa koje su u skladu sa inflacionim ciljem od dva odsto," rekao je član Izvšnog odbora ECB Martins Kazaks. U Litvaniji, odakle Kazaks i dolazi, rast cena je dostigao međugodišnji nivo od 22,5 odsto. "Složio bih se sa još jednim podizanjem od 75 baznih poena", rekao je tokom intervjua u Vilnjusu.
Iako su se zvaničnici ECB odlučili za agresivnije promene osam septembra, takođe su tom prilikom naglasili da se situacija u evrozoni razlikuje od one u Sjedinjenim Američkim Državama, insistirajući da na rast cena u evrozoni daleko više utiču faktori na strani ponude, dok je u SAD glavni razlog za povećanje stope inflacije tražnja.
Čak i kada se to uzme u obzir, centralne bankare će uznemiriti još jedna rekordna brojka. Boris Vujčić, guverner Narodne banke Hrvatske (NBH), koji će se ECB priključiti u januaru, ranije ove nedelje je upozorio da inflacija postaje bolest sama po sebi kada se približi dvocifrenim vrednostima.
Uskraćivanje prirodnog gasa Evropi od strane Rusije, i zima koja dolazi, samo će pogoršati situaciju u sledećih nekoliko meseci. Rast cena može da se dodatno ubrza u nekim državama, a šanse da dođe do recesije se povećavaju.
U poslednjoj prognozi OECD odzvanjaju takvi stavovi. Zvaničnici su u ponedeljak podigli projekciju za inflaciju u evrozoni u sledećoj godini za 1,6 procentnih poena na 6,2 odsto, što je znatno više u odnosu na projekcije ECB. Par sati nakon toga, i predsednica ECB Christine Lagarde je potrvdila da i centralni bankari smatraju takav ishod mogućim.
"Inflatorni rizici su prvenstveno asimetrični naviše, uglavnom zbog mogućih problema u snabdevanju gasom", rekla je Lagarde. "Očekujemo da ćemo na sledećih nekoliko sastanaka podignemo kamatne stope kako bismo smanjili tražnju i zaštitili se od dugotrajnije promene u inflacionim očekivanjima", dodala je.
Relativno dobro stanje na tržištu rada može da doprinese jačanju pritisaka. Drugi izveštaj Eurostata tako pokazuje da je nezaposlenost u evrozoni u avgustu bila na rekordno niskih 6,6 odsto.
Pre objavljivanja podataka, svih 40 ekonomista koji su učestvovali u Bloombergovoj anketi su predvideli rekordno visoku inflaciju, a četvoro je prognoziralo da će stopa iznositi 10 odsto.
Rezultat takođe maskira značajne razlike između zemalja u evrozoni. Nemačka, najveća privreda Evrope, zabeležila je mnogo veći rast cena od predviđenog.
Završetak letnjih popusta na karte za gradski prevoz i cene goriva doveli su do rasta od 10,9 odsto na međugodišnjem nivou. To je i najviša stopa koju je jedna od članica Grupe sedam zabeležila od početka energetske krize. Italija, Holandija i Belgija su takođe registrovale značajna povećanja.
S druge strane, rast cena se neočekivano usporio u Francuskoj i Španiji.
.webp){kind=icon}
