Nemačka privreda ući će u recesiju do kraja 2022. godine, nakon neočekivanog rasta aktivnosti u letnjem tromesečju, upozorila je nemačka centralna banka Bundesbank.
Privreda je od jula do septembra poraslo za 0,3 odsto u odnosu na prethodno tromesečje zahvaljujući dobrim rezultatima uslužnog sektora nakon ukidanja većine pandemijskih ograničenja, prema preliminarnoj proceni statističkog odeljenja Bundesbanke.
Procenjuju i da će se u zimskoj polovini godine aktivnost verovatno smanjiti zbog povećanih troškova energije i neizvesnosti na tržištima oko snabdevanja koje predstavljaju težak teret za kompanije. Slabljenje svetske privrede pokazaće se u nemačkom izvozu, iako popunjene knjige narudžbina i ublaženi problemi u nabavnim lancima donekle amortizuju smanjenu potražnju.
Visoka inflacija koči ličnu potrošnju, a time i aktivnost u uslužnim kompanijama u direktnom kontaktu s građanima, upozoravaju. "Inflacija bi mogla ostati dvocifrena i nakon prelaza u novu godinu", procenjuje Bundesbank u mesečnom izveštaju, objavljenom u sredu.
Državna podrška građanima s visokim računima gasa ublažiće teret u decembru, ali još nije jasno u kojoj će se meri to odraziti na službeni obračun cena, a time i na stopu inflacije, naglašavaju.
U oktobru se inflacija popela na 10,4 odsto i prvi put je od 50-ih godina prošlog veka ušla u dvocifrenu teritoriju. Dodatni podsticaj inflaciji mogla bi biti spirala koja nastaje nakon što rast cena rezultira podizanjem zarada, a više plate snažnijim rastom cena.
Sindikati i kompanije u poslednje vreme dogovaraju sve veća povećanja plata. Tako sindikat radnika u javnom sektoru i zaposlenih u saveznoj upravi i lokalnoj samoupravi traži povećanje plata za 10,5 odsto u idućih 12 meseci. "Iako zahtevi za tako velikim povećanjem plata verovatno neće biti prihvaćeni, pojačan je rizik pokretanja spirale", zaključili su u izveštaju.