Norveški državni fond vredan 1,2 triliona dolara, izgrađen iz njenog naftnog bogatstva, sličan je crnoj kutiji za mnoge od 5,4 miliona građana zemlje. Izvršni direktor Nicolai Tangen namerava to da promeni.
Rastuća inflacija, turbulentna finansijska tržišta i geopolitička neizvesnost opterećuju prinose najvećeg svetskog fonda za kišne dane. Izvršni direktor je započeo reviziju komunikacija kako bi osigurao da građani koji kolektivno poseduju fond razumeju zašto.
"Nalazimo se u zaista nestabilnim vremenima gde ima mnogo rizika, i možda doći do potencijalnog pada vrednosti fonda", rekao je Tangen u intervjuu u sedištu fonda u Oslu. "Zbog toga je posebno važno da vlasnici znaju šta se dešava."
Opširnije
Norveški fond postavio kompanijama u koje će ulagati cilj neto nultih emisija
Norveški suvereni fond od 1,2 biliona dolara zahtevaće od kompanija u koje investira da najkasnije do 2050. godine dostignu nulte neto emisije gasova sa efektom staklene bašte.
23.09.2022
EU počinje pregovore sa Norveškom kako bi pokušala da snizi cenu gasa
EU je u pregovorima sa energetskom elektranom Norveške o snižavanju cene gasa.
14.09.2022
Njegov komunikacioni napad uključuje podkast sa izvršnim direktorima iz celog sveta, posete školama i stavljanje osoblja fonda u centar pažnje, što im omogućava da objasne šta rade. Pozivajući se na to kako se norveška zdravstvena uprava nosila sa pandemijom, a koja je imala bolje rezultate od većine kolega iz drugih razvijenih zemalja, Tangen je rekao da je način da se izgradi poverenje da ljudi direktno čuju šta se dešava od specijalista.
"Znatno smo otvorili fond", rekao je Tangen. "U stara vremena bilo je četvoro ljudi koji su mogli da govore u ime fonda. Sada ih ima 575."
Što više ljudi znaju o fondu, to imaju više poverenja u način na koji se njime upravlja, kažu iz "Norges Bank Investment Management", kako se formalno zove fond, pozivajući se na istraživanje sprovedeno prošle godine.
Naftni fond je jedan od najvidljivijih izvoznih proizvoda Norveške i ima akcije u oko 9.000 kompanija u preko 70 zemalja. U fondu su održali više od 3.000 kompanijskih sastanaka prošle godine i glasali su za oko 120.000 stavki na opštim sastancima, nastojeći da podstaknu kompanije da ispune klimatske i humanitarne ciljeve. Sada pre vremena za glasanje fond objavljuje kako namerava da glasa, što je praksa usvojena nakon što je Tangen postao izvršni direktor.
Bloomberg Mercury
"U suštini smatramo da nemamo tajni", rekao je Tangen, 56, koji vodi fond dve godine.
Fond je izgubio 174 milijarde dolara ili 14,4 odsto u prvoj polovini 2022. godine, što je njegov najveći gubitak u valuti za pola godine, i dodatne 43 milijarde dolara u trećem kvartalu. Tangen i njegov tim fokusirali su se na defanzivno pozicioniranje na početku 2021. kako bi prebrodili efekte brže inflacije, što je potez kojim je fond nadmašio standard osam kvartala zaredom.
Pored povećanja vidljivosti, Tangenov plan ima za cilj privlačenje novih talenata i poboljšanje učinka. Već se vidi promena: prijave za programe za diplomce i prakse skočile su za 65 odsto, odnosno 37 odsto u 2022. u odnosu na godinu dana ranije.
U martu je fond objavio prvu epizodu svog podkasta "In Good Company." U emisiji Tangen intervjuiše najviše rukovodioce kompanija uključenih u portfelj fonda, kao što su David Solomon iz Goldman Sachsa i Helena Helmersson iz modnog giganta H&M-a, kako bi upoznao svoje zemljake sa svetskim liderima koje smatra da inače nikada ne bi videli. Mladi su posebno zainteresovani za podkast.
Bloomberg Mercury
Tangen voli da pokrene teme kao što su korporativna kultura, liderstvo i "psihološka sigurnost" sa rukovodiocima, i veselo radoznalim tonom ih ispituje o teškim temama. Sa Markom Schneiderom, izvršnim direktorom proizvođača čokolade i žitarica za doručak Nestle, pokrenuo je temu gojaznosti dece. Osamnaesta epizoda se emituje u sredu i u njoj bivši menadžer hedž-fondova prijateljski ćaska sa Michaelom O’Learyjem iz niskotarifnog prevoznika Ryanair Holdingsa.
"Da li je dobra vest za klimu da prevozite ljude u Estoniju za deset evra?", Tangen pita, a O’Leary uzvraća time što kaže da bi ljudi i dalje leteli i dodaje da "Poljacima nije ništa da voze 24 sata preko evropskog kontinenta. Moramo da ih nagovorimo da lete zelenijim, čistijim avionima, a zatim po mnogo nižim cenama avionskih karata."
- U pisanju pomogao Stephen Treloar
.webp){kind=icon}
