Rat u Ukrajini raspršio je nade u snažniji rast nemačke privrede ove godine. Uslovi za izvoz, posle donekle uspešnog prvog kvartala, sada su se znatno pogoršali.
Privreda je godinu započela skromnim rastom. I pored pandemije koja još traje i posledica rata, u prvom tromesečju je ipak postojao rast, od 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal.
Zavod za statistiku potvrdio je u sredu preliminarnu procenu o razvoju bruto domaćeg proizvoda koju je saopštio krajem aprila.
Međutim, izgledi za privrede Nemačke i drugih zemalja koje koriste evro sada su znatno slabiji. Rastuće cene energenata i teškoće u snabdevanju sve više opterećuju industriju, a najviša inflacija u poslednjim decenijama koči ličnu potrošnju.
Istina, ekonomisti i dalje računaju da će privreda ojačati, ali su prognoze sada mnogo pesimističnije nego pre invazije na Ukrajinu.
Evropska komisija nedavno je prilično smanjila svoju prognozu rasta, kako za privredu cele Evropske unije, tako i za nemačku. Za EU i zemlje zone evra Komisija ove godine, umesto ranije predviđenih četiri odsto, očekuje rast od svega 2,7 odsto. Prognoza rasta BDP-a za Nemačku je sa 3,6 pala na 1,6 odsto.
U prva tri meseca za rast u Nemačkoj su, kažu statističari, bila zaslužna veća ulaganja, ali je kočnica bio spoljnotrgovinski bilans.
Tako je Nemačka izbegla drugi kvartal zaredom u minusu i izostala je tehnička recesija od koje se strahovalo. U poslednjem kvartalu prošle godine nemačka privreda je pala za 0,3 odsto. Ekonomisti govore o tehničkoj recesiji kada privreda pada dva kvartala uzastopno.
Ipak, rat ruši nadu u snažniji oporavak ove godine. Ekonomske posledice ruske agresije samo su pojačale probleme koji su nemačku privredu mučili i ranije – a to su pre svega sve skuplji energenti i teškoće u nabavci važnih sirovina i polufabrikata.
.webp){kind=icon}
