Rizik od recesije u evrozoni dostigao je najviši nivo od jula 2020. godine, jer raste zabrinutost da će zimska energetska kriza izazvati pad ekonomske aktivnosti.
Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg sada procenjuju verovatnoću kontrakcije u dva uzastopna kvartala na 80 odsto u narednih 12 meseci, u odnosu na 60 odsto u prethodnom istraživanju. Najveća privreda u bloku i ona koja je među najizloženijim smanjenju isporuke gasa - nemačka privreda - verovatno će već u ovom kvartalu pasti.
Domaćinstva i kompanije u Evropi se pripremaju za mogućnost racionalizacije energije nakon što je Rusija ugasila isporuke gasa i već se bore sa rekordno visokom stopom inflacije i drugim uskim grlima u snabdevanju. Ankete pokazuju da se aktivnost smanjuje od jula, sa nekoliko dobrih znakova u bliskoj budućnosti.
Očekuje se da će inflacija dostići vrhunac od 9,6 odsto u poslednja tri meseca godine, što je skoro pet puta više od cilja Evropske centralne banke. Ispitanici ne vide da se približava cilju od dva odsto do 2024.
Iako su zvaničnici ECB-a predviđali da će privreda evrozone samo stagnirati, a ne i da će se smanjiti, kada su ažurirali stavove ovog meseca povećali su zabrinutost oko rasta i izgleda za inflaciju u regionu. Predsednica Christine Lagarde i njene kolege opravdale su velika povećanja kamatne stope odlučnošću da ukrote rast cena, iako ekonomisti smatraju da im ističe vreme za preduzimanje takvih akcija.
Ispitanici sada smatraju da će ECB ranije pauzirati ciklus povećanja kamatnih stopa, ali će do februara podići kamatne stope na najviši nivo od dva odsto za depozitnu stopu. Više od polovine očekuje povećanje od 75 baznih poena na sledećem sastanku ECB-a u oktobru.
Glavni ekonomista Philip Lane rekao je prošle nedelje da je neuobičajeno veliko povećanje kamatnih stopa ECB-a ovog meseca bilo prikladno, istovremeno najavljujući da će budući koraci verovatno biti manji. Drugi zvaničnici ECB-a rekli za Bloomberg nakon najnovije odluke da ne isključuju dalje povećanje od 75 baznih poena.