Slovenija i Hrvatska imaju najbolju industriju u regionu, Srbija, BiH i Makedonija zaostaju

Jedna od karakteristika modernog doba jeste prelazak radnika iz sekundarnih delatnosti, kao što su industrijska proizvodnja, građevinarstvo i rudarstvo, u tercijarne, uslužne delatnosti. Danas nema razvijene zemlje u kojoj ne dominiraju uslužne delatnosti.

Čak i u Kini, nezvaničnoj "svetskoj fabrici", većina zaposlenih radi u tercijarnom sektoru. Dominacija usluga u zapošljavanju još je izraženija u SAD i Evropi. Tek svaki peti zaposleni u SAD radi u industriji u širem smislu, a svaki deseti u samoj proizvodnji.

Proizvodna i izvozna snaga Nemačka ima svakog četvrtog radnika zaposlenog u široj industriji (sekundarni sektor), a ostatak u uslugama (tercijarni sektor). Poljoprivreda, tj. primarni sektor je pao na svega nekoliko procenata u najrazvijenijim zemljama. Pa ipak, materijalnih proizvoda ne nedostaje. Kako?

Glavni razlog je veliki rast produktivnosti koji se desio tokom druge i treće industrijske revolucije. Zbog napretka tehnologije, metoda proizvodnje, procesa upravljanja, podele rada, broja mašina i znanja, bilo je potrebno sve manje ljudi za proizvodnju iste ili veće količine proizvoda.

Jednostavan primer je posao drvoseče. Radnik koji seče drveće sekirom biće mnogo manje produktivan od radnika koji koristi motornu testeru, a najproduktivniji će biti radnik koji koristi seču.

Bloomberg

Ista logika sa malim varijacijama funkcioniše u svim industrijama. Pored toga, neke industrije su inherentno produktivnije u smislu dodate vrednosti rada. Mašine i bolje obučeni radnici uvek povećavaju produktivnost, ali u nekim industrijama su već dostigli plafon.

Dodata vrednost u industriji je ključna za razvoj

Zbog toga se zemlje veoma razlikuju u pogledu vrste industrija koje u njima dominiraju. SAD proizvode vrlo malo tekstila i odeće jer je dodata vrednost u toj industriji toliko mala da ne može da ponudi zaposlenima ni približan nivo prihoda koji mogu da ponude druge, produktivnije industrije. Iz tog razloga, tekstilna industrija se odavno udaljila iz SAD, u zemlje poput Bangladeša i Indije.

Dugoročno gledano, plate u jednoj zemlji su uglavnom određene rastom produktivnosti rada. Industrije visoke tehnologije imaju visoku produktivnost i veliki potencijal za rast, dok su industrije niske tehnologije ograničene.

Depositphotos

Osim toga, treba voditi računa i o svetskoj trgovini, jer danas malo zemalja može samostalno da ima ceo proizvodni lanac, od sirovina preko poluproizvoda do finalnih proizvoda. Kompanije iz različitih zemalja učestvuju u svakom delu proizvodnog lanca, a svako preduzeće povećava vrednost sirovina i poluproizvoda koje koristi u proizvodnji sopstvenih proizvoda.

Dodata vrednost je jednostavan koncept koji predstavlja razliku između onoga što se proizvodi i onoga što se ulaže u proizvodnju (sirovine, delovi, energija...). Jedan od načina na koji se može meriti kvalitet industrije u jednoj zemlji jeste da se odredi ukupna dodata vrednost proizvodnje u njoj, i da se podeli sa brojem stanovnika.

Bizarna percepcija građana

Neke zemlje se više oslanjaju na usluge, a neke na proizvodnju. Hrvatska je donekle društveno opsednuta uslugama, tačnije turizmom, a veoma veliki broj građana smatra da proizvodnje gotovo da i nema.

Bloomberg  Mikonos

 

Ovo je pogrešan društveni utisak, jer industrija u užem smislu (prerađivačka industrija) zapošljava više ljudi od turizma, ostvaruje veću dodatnu vrednost, više uplaćuje u državni i javni budžet i na kraju je važnija za privredni rast.

Činjenica je da turizam predstavlja veliki deo hrvatske ekonomije, ali je neopravdano medijski favorizovan, politički i društveno u odnosu na industriju. Stvorio se potpuno pogrešan utisak.

U nekim zemljama problem je suprotan. Srbija se regionalno smatra svojevrsnom industrijskom silom, iako objektivni pokazatelji ovu tvrdnju potpuno opovrgavaju. Međutim, regionalno postoji jedna država koja je respektabilno industrijalizovana, a to je Slovenija.

Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora su industrijski jedni od najnerazvijenijih delova Evrope. Od zemalja koje se graniče sa jadranskim regionom, Mađarska i Rumunija se mogu svrstati u srednje industrijalizovane, manje od Slovenije, ali više od Hrvatske.

Bugarska je manje industrijalizovana od Slovenije i Hrvatske, ali više od Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Albanija je najmanje industrijalizovana zemlja, sa izuzetkom Crne Gore, koja se potpuno fokusirala na usluge, tj. turizma.

Slovenija najbolja u regionu

Prema podacima Svetske banke za 2021. godinu, Slovenija je u prerađivačkoj industriji (industrija u užem smislu, bez građevinarstva, rudarstva, vodosnabdevanja itd.) ostvarila 5.562 dolara dodate vrednosti. To je čini daleko najviše industrijalizovanom u jadranskom regionu.

Bloomberg Mercury

Za razliku od društvenog narativa, Hrvatska je druga po ostvarenoj dodatoj vrednosti u prerađivačkoj industriji
(engl. manufacturing) 2021. godine sa 1.805 dolara po stanovniku. Zaostaje za susednom Mađarskom (2.830 dolara po osobi) i Rumunijom (2.092 dolara po osobi).

Srbija industrijski znatno zaostaje za Slovenijom, Mađarskom, Rumunijom i Hrvatskom, a neznatno za Bugarskom. U 2021. godini ostvarila je 925 dolara dodate vrednosti u prerađivačkoj industriji po stanovniku.

Što se tiče prerađivačke industrije, BiH je samo 737 dolara, a još više Makedonija sa 573 dolara. Crna Gora je odavno odlučila da se potpuno fokusira na turizam, pa ne čudi 290 dolara dodatne vrednosti u prerađivačkoj industriji po stanovniku.

 

 

Šta treba da uradimo da bismo se pridružili razvijenima

Iako je značaj industrije, posebno prerađivačke, poslednjih decenija opao, ona je i dalje stub privrednog rasta. U njoj radi manje ljudi nego ranije, ali se dodata vrednost koja se ostvaruje prenosi kroz privredu.

Ne postoji nijedna razvijena država u svetu, osim mikrodržava, koja ne ostvaruje visoku dodatu vrednost prerađivačke industrije. Hrvatskih 1.805 dolara je više nego u većini zemalja sveta, ali i dalje mnogo manje od Kine (3.145 dolara), SAD (7.020 dolara), Japana (7.140 dolara), Nemačke (8.483 dolara) ili Španije (2.813 dolara).

Postoji nekoliko uzroka. Udeo srednje i visoko tehnološki razvijenih industrija u Hrvatskoj jedan je od najmanjih u EU, a u proizvodnji ostvaruju znatno veću dodatu vrednost. Najveća prerađivačka industrija u Hrvatskoj je prehrambena industrija, koja po svojoj prirodi ima nisku dodatu vrednost.

Umesto dosadašnje opsednutosti turizmom, Hrvatska bi više trebalo da se fokusira na privlačenje i stvaranje industrija sa visokom dodatom vrednošću. O toga će dugoročno zavisiti rast produktivnosti, a time i rast plata i standarda.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar