.webp){kind=icon}
U Makedoniji poslednjih godina vlada veliko interesovanje za uzgoj i proizvodnju ekstrakata lekovitog kanabisa, pošto je 2016. godine ovaj posao legalizovan novom zakonskom regulativom i postavljeni su temelji za potpuno novu industriju u zemlji.
Najbolji pokazatelj za to je da je od tada licence za uzgoj lekovitog kanabisa izdato za 65 kompanija, a procenjuje se da je u ovaj sektor od domaćih i stranih investitora uloženo oko pola milijarde evra. Time je Severna Makedonija prva u regionu koja prati trend legalizacije upotrebe kanabisa u medicinske svrhe koji je u punom jeku u SAD, a sada uzima maha i u Evropi.
Severna Makedonija postaje izvoznik
Udruženje industrije kanabisa pri Privrednoj komori Severne Makedonije obaveštava da desetak kompanija već ima odgovarajuće dozvole za vađenje ulja iz osušenih cvetova kanabisa i da zemlja postaje izvoznik ovih proizvoda.
„Nakon što preduzeće ispuni neophodne uslove za uzgoj i vađenje suvog cveća, odnosno stiče međunarodno neophodne licence i sertifikate za dobru proizvodnu praksu GMP, dobru poljoprivrednu praksu gajenja GACP, kao i rešenje za proizvodnju aktivnog cveća. Farmaceutski oblici API već mogu da se izvoze nakon prethodnog dobijanja odobrenja za tu namenu od Agencije za lekove-Malmed“, objašnjava Orce Jordanovski, predsednik Udruženja.
On dodaje da je posle dužeg perioda proces izvoza realan i moguć i neke kompanije to već rade, što raduje i budi nadu da ova industrija ima budućnost.
"Кolika je količina izvoza u ovom trenutku, ne bih mogao da vam kažem, ali sigurno će krajem fiskalne godine država imati detaljne informacije, a time i mi ostali uključeni u ovu industriju." Nivo izvoza kao i njegov stalni rast biće uslov da se pogled na ovu industriju promeni na bolje“, kaže Jordanovski.
Problematične zakonske odredbe
U Udruženju kažu da je ključni problem oko izvoza prevaziđen, ali da ostaju problemi koji proističu iz loših zakonskih odredbi u oblasti potrebnih kvalifikovanih kadrova koje svaka kompanija treba da angažuje jer su oni nosioci dozvola za rad kompanija.
"U uslovima kada takvih kadrova nema dovoljno na tržištu rada, sasvim je jasno sa kakvim se ucenama i nelogičnim situacijama suočava jedna sasvim nova industrija. Veliki problem pacijenata i njihovih udruženja je način propisivanja leka od kanabisa, kao i mali broj bolesti za koje je kanabis namenjen za upotrebu, iako je u svetu opšte poznato da je lista bolesti za koje je korisna kanabis mnogo duža od one koja je predviđena u našoj zemlji", kaže Jordanovski.
On dodaje da je još jedan veliki problem to što se nepsihotropna industrijska konoplja ne tretira odvojeno od medicinskog kanabisa.
"Svuda u Evropi ova biljka se uzgaja na besplatnom poljoprivrednom zemljištu i ne zahteva strogo kontrolisane uslove kao za psihotropni kanabis. U ovom trenutku mi, kao kompanije sa dozvolom za vađenje, prinuđeni smo da uvozimo konoplju iz raznih evropskih zemalja a imamo idealne prirodne uslove da je sami uzgajamo", ističe Jordanovski.
On smatra da je kritičan problem za ovu industriju negativan stav političkih aktera u zemlji koji najčešće izbegavaju kontakt sa industrijom kanabisa, koja je istovremeno industrija sa najvećim direktnim investicijama i otvara nova radna mesta za niz profesija kao što su agronomi, farmaceuti, tehnolozi, hemičari. Nova radna mesta dolaze sa solidnim mesečnim primanjima.
