U Hrvatskoj ovog leta ni Italijana ni Nemaca kao ranije

Turistička sezona u Hrvatskoj je u punom jeku, gosti se sunčaju i kupaju, apartmani su iznajmljeni, a konobari i kuvari na izmaku snage, dok gazde ubiraju profit. Uz uobičajene čarke oko mesta na plaži, gužve na auto-putevima, cene u radnjama i restoranima, obala se bori i sa požarima.

Hrvatska turistička zajednica (HTZ) objavila je prošle nedelje i brojke o dolascima i noćenjima u prvih sedam meseci i na letimični pogled sve izgleda uobičajeno. Do kraja jula, prema podacima eVisitora, zabeleženo je 11,9 miliona domaćih i stranih turističkih dolazaka u Hrvatskoj i 57,7 miliona noćenja. Dolazaka je bilo tri odsto više nego lani, a noćenja jedan odsto više.

Podatke o brojkama pratili su i uobičajeni komentari, pa je direktor HTZ-a Kristjan Staničić izjavio kako "nema govora" o podbačaju i da su rezultati "u skladu s očekivanjima". Ministar turizma i sporta, Tonči Glavina, takođe je izrazio zadovoljstvo rezultatima, a ponovile su se i ustaljene poruke o nužnom produžetku sezone.

Glavina je poručio i kako Hrvatskoj "nije cilj rast turističkog prometa u letnjim mesecima, već i pre i posle sezone". Tom sentimentu pridružio se i direktor Hrvatskog udruženja turizma Veljko Ostojić koji je za Bloomberg Adriju izjavio da im je cilj da privuku manje gostiju koji će trošiti više.

 

 

 

 

Nešto detaljniji pogled na ovogodišnje i višegodišnje turističke brojke ukazuje kako bi se, u pokušaju ostvarivanja tih ciljeva, baš kao i dosad, Hrvatska ipak mogla pomučiti. Jedan od glavnih problema dosad bila je klima jer, u odnosu na neke južnije, globalno popularne destinacije, Hrvatska ima relativno kratak period visokih temperatura.

Međutim, ono što su neki već i primetili jeste da ove godine ima manje turista iz Nemačke, koji inače važe za "najdraže" goste u Hrvatskoj. U prvih sedam meseci ostvarili su sedam odsto manje dolazaka i osam odsto manje noćenja nego u istom periodu 2023. Ako se prihvati teza da bi Hrvatska trebalo da teži manjem broju turista sa većom platežnom moći, to svakako nije dobra vest.

 

 

 

 

Dodatno zabrinjava činjenica da je slična predstava već viđena. Već godinama se priča kako je Hrvatska sve manje privlačna turistima sa druge strane Jadrana, a brojke to i potvrđuju. Primera radi, 2016. godine italijanski gosti su ostvarivali 4,2 odsto od ukupnog broja noćenja, a ove godine to je tek 2,8 odsto.

Dubrovnik | Baldo Marunčič/Hina

 

Među deset najvećih inostranih emitivnih tržišta za hrvatski turizam, Italija je jedina koja je u tom komparativnom periodu zabeležila pad, i to za devet odsto kad je u pitanju broj dolazaka u prvih sedam meseci i čak 16 odsto kad je u pitanju broj noćenja. Italijani su se, kao i Nemci, smatrali gostima bolje platežne moći, posebno u poređenju sa turistima iz istočnoevropskih država kojima se nekad brojalo koliko pašteta donose na plažu.

 

 

 

 

Ipak, bez detaljnijih istraživanja o preferencijama zasad se još uvek nagađa koji razlozi bi, zaista, mogli da stoje iza tendencije pada dolazaka nemačkih gostiju. Nemačka ekonomija ne stoji baš najsjajnije i nije nemoguće da se deo tamošnjih stanovnika iz ekonomskih razloga nešto teže odlučuje na putovanja.

Sa druge strane, posustajanje nemačke privrede nije nova vest. Nemački BDP je lane smanjen za 0,3 odsto, a podaci nemačkih statističara istovremeno pokazuju kako su Nemci prošle godine ostvarili čak 18 odsto više inostranih putovanja nego pre godinu dana.

Najpopularnije destinacije su im bile Austrija, Italija, Španija, Holandija i Francuska. Dodatni interesantan podatak je kako je blago porastao udeo njihovih putovanja železnicom - kako u odnosu na 2022, tako i na pretpandemijski period. Sve ukazuje na to da stanovnici Nemačke i dalje rado putuju. Više o ovoj temi možete pročitati na LINKU.