Električna vozila svakako imaju ulogu u smanjenju emisija štetnih gasova. Međutim, borba sa globalnim zagrevanjem zahteva nijansiranije i ambicioznije javne politike od razbacivanja poreskim olakšicama.
Za zaustavljane klimatskih promena će, između ostalog, biti potrebno da više ljudi počne da koristi električna vozila. Međutim, prelazak sa vozila na druga goriva neće biti lak. Administracija predsednika Joea Bidena predložila je set pravila koji drastično ograničava količine izduvnih gasova, a cilj im je da primoraju proizvođače automobila da do 2032. barem dve trećine prodatih novih automobila budu električni. Da bi ova odluka dala rezultat, vlada će morati da načini još mnogo koraka u pravom smeru.
Logika na kojoj se plan zasniva je jednostavna: kako bi eliminisale emisije štetnih gasova do 2050, SAD treba da smanje zagađenje koje proizvode automobili i kamioni. To što ćete imati više električnih automobila na ulicama će svakako pomoći. Međutim, bez propratnih regulativa, električna vozila verovatno neće uspeti da smanje emisije štetnih gasova onoliko koliko to zagovornici misle. Zvaničnici koji se za to zalažu duguju javnosti iskren prikaz troškova i koristi.
Opširnije
Nemačka ograničava struju za EV kad je 'usko grlo'
Nemačka želi da omogući operaterima električne mreže da smanje snabdevanje električnom energijom.
16.06.2023
Kina pokreće šestomesečnu kampanju kako bi podstakla prodaju EV
Kina je pokrenula šestomesečnu kampanju kako bi podstakla kupovinu automobila.
09.06.2023
Prihod Xiaomija pao za 19 odsto, ulazi i na tržište električnih vozila
Kvartalni prihod kompanije Xiaomi pao je za 19 odsto, što odražava smanjenu potražnju za elektronikom i internet uslugama u kineskoj ekonomiji.
24.05.2023
U Srbiji ima 1.700 električnih vozila i nedovoljno punjača
Električni automobili su budućnost. Makar nas u tom smeru guraju nove direktive iz Evropske unije.
21.04.2023
Kineski dobavljač baterija želi da otvori pet fabrika u Evropi
Kineski proizvođač baterija SVolt će snabdevati Stellantis.
13.04.2023
Čak 87 odsto novih vozila u Norveškoj su električna
Dizelskih i benzinskih automobila bilo je samo 2,7 odsto.
09.04.2023
Na svetskom nivou, 13 odsto prodatih novih vozila je na električni pogon, dok je taj udeo pre 10 godina iznosio 0,2 odsto. Njihov udeo na tržištu SAD se prošle godine udvostručio, i sada iznosi 5,8 odsto, delom zahvaljujući poreskim olakšicama iz zakona o smanjenju inflacije vrednim po 7.500 dolara.
Bidenovi novi predlozi zakona namenjeni su tome da se prelazak dodatno ubrza i njima je limit emisija štetnih gasova za nova vozila proizvedena između 2026. i 2032. smanjen za 56 odsto. Kako bi proizvođači automobila mogli da ispune nove strože zahteve, 67 odsto novih prodatih automobila moraće da budu električni (oni koji ne emituju štetne gasove). Bidenova administracija predviđa da će to smanjiti karbonski otisak SAD za 7,3 milijardi tona do 2055. To bi bilo jednako količini gasova koja se u saobraćaju proizvede za četiri godine.
Bloomberg
Ovi ciljevi su vredni hvale, ali trenutno je upitno da li SAD mogu da ih ostvare. Velikodušne subvencije su povećale tražnju za električnim vozilima, ali njihovo održavanje će biti skupo. Prosečna cena novog električnog vozila je i dalje za 12.000 dolara viša od vozila koje ide na benzin. Stručnjaci procenjuju da bi cene mogle da se izjednače već ove godine, ali Amerikanci se i tada verovatno neće lako odricati svojih vozila na benzin i dizel ako infrastruktura u pogledu punjača za električna vozila ostane neodgovarajuća.
Bitno je primetiti i da kupci električnih vozila najčešće ne prestaju da voze i svoje druge automobile. Vlasnici električnih vozila poseduju u proseku 2,7 vozila (u poređenju sa 2,1, koliko ih ima prosečno domaćinstvo), dok dve trećine njih i češće vozi svoje benzince.
Prelazak će zakomplikovati i drugi faktori. Brza preorijentacija auto-industrije na električna vozila nauštrb novih i efikasnijih benzinaca mogla bi neke potrošače da natera da svoja stara vozila (koja više zagađuju okolinu) imaju i duže nego što su planirali. Pored toga, električna vozila takođe ostavljaju karbonski otisak, ako uračunamo kopanje ruda potrebnih za proizvodnju baterija i električnu energiju koja nam je potrebna za punjenje. A još nismo ni došli do problema u lancima snabdevanja: trenutno se proizvodnja brojnih ključnih komponenti nalazi pod kontrolom Kine.
Bloomberg
Veće prihvatanje električnih automobila svakako treba ohrabrivati – ali uz njega treba raditi na onome što bi umanjilo navedene izazove i štitilo od neželjenih posledica. Zvaničnici treba da ubrzaju izgradnju mreže punjača i da rade na promociji kopanja ključnih minerala na domaćem tlu. Jednako je važno dozvoliti auto-industriji da proizvodi jeftinija vozila sa pogonom na druga goriva koja manje zagađuju ili uopšte ne emituju štetne gasove (na primer, hibridi ili vozila na vodonik, prim. prev). Ovakvim vozilima treba dati jednaku šansu kao i električnim.
Idealno, deo rešenja bi trebalo da bude i porez na emisije štetnih gasova koji bi obuhvatao celu privredu. Ovo bi podiglo cenu benzina i podstaklo potrošače da kupuju automobile koje pokreće neki energent koji manje zagađuje okolinu (nevezano za vrstu energenta), i primoralo ih da manje voze svoje starije i prljavije modele. Jako je važno i to što bi ovo sveobuhvatnije promovisalo energetsku efikasnost i ubrzalo dekarbonizaciju proizvodnje električne energije. Mora se priznati, doduše, da je obezbeđivanje političke podrške za uvođenje poreza na štetne gasove u SAD puno izazova. Dok se to ne promeni, vlada može da efikasnije subvencioniše saobraćajna sredstva sa niskim stepenom emisije štetnih gasova. To se može sprovesti kroz davanje poreskih olakšica vozačima hibridnih vozila ili kroz naplaćivanje posebnih taksi vozilima koja više zagađuju prilikom ulaska u delove grada u kojima je često gužva.
Borba sa klimatskim promenama zahteva sveobuhvatnu i koherentnu strategiju. Električna vozila su deo odgovora, ali ipak samo deo. Ostaje da se uradi još mnogo toga i neće biti lako.
Tekst preveo Branislav Urošević.
.webp){kind=icon}
