.webp){kind=icon}
Sećate se ručka?
To je obrok koji, navodno, više ne bi trebalo da bude važan. Kao obrok koji sve više gubi popularnost otkada je salata od školjki u plastičnom pakovanju preuzela sav slobodni prostor na našim stolovima, pauza za ručak se naziva i prvom žrtvom prelaska na rad od kuće početkom pandemije. Širom kancelarijskih parkova i centara širom sveta, mesta gde su se radnici hranili zjapila su prazna: klubovi za piće i izlaske; sićušni lokali sa hranom za poneti čija su specijalnost jela od testa; kamioni sa hranom sa pilećim batacima koji mirišu na kim i uz koje dolazi izdašna porcija pirinča prelivena belim sosom.
Tokom protekle polovine veka, na radni ručak se gledalo kao na rasipničko uživanje i neprijatelja produktivnosti, posebno u Americi. Oduzimao je radno vreme, prekidao tok posla, udarao na novčanike zaposlenih i sa sobom donosio nepotrebne kalorije, što bi dovodilo do debljanja i ozloglašenog "pada pritiska" koji bi dodatno umanjio popodnevnu produktivnost. Pre pandemije, više od 60 odsto američkih radnika je ručalo za svojim radnim stolovima, više od polovine je ručalo samo, a više od trećine je retko, ako i uopšte, uzimalo pauzu za ručak. Naravno, neke startap kompanije su uložile svoj rizični kapital (VC) u subvencionisane namaze od kelja, ali za većinu, ručak je bio zastareo i dekadentan... obrok za slabiće, kako je to Gordon Gekko ledenim tonom primetio u filmu "Wall Street".
Da li znate šta je za slabiće? Sedeti kod kuće u trenerci ispred laptopa na kuhinjskom stolu i jesti humus sa krekerima uz pozadinske zvuke Zoom poziva, kao na najtužnijoj „Tupperware žurci“ koju život može da priredi. Vreme je da ponovo vratimo ručak u modu. Za kancelarijske radnike koji se vraćaju u svoje kancelarije. Za one koji rade od kuće i traže razlog da izađu napolje. Za milione koji su zaglavljeni na čistilištu hibridnih eksperimenata, kojima je potrebno nešto da održe svoje duše i stomake dok pokušavaju da shvate kako bi trebalo da budućnost rada izgleda.
Zašto ručak? Jer bi sastanak za doručak zahtevao prilagođavanje već pažljivo isplaniranih jutarnjih rutina: buđenja, zajedničkih dolazaka i dovoženja. Večera je predugački i preskupi maraton jela i pića prožet svečanim ponašanjem i posledicama. Ručak je, s druge strane, veoma prilagodljiv i izrazito demokratskog karaktera. Bilo da se radi o desetak železara koji jedu sendviče na čeličnoj gredi ili o dva izvršna direktora koji dele obrok u privatnoj trpezariji kako bi ugovorili pripajanje, ručak isporučuje ono što vam je potrebno. Ručak može biti poslovni sastanak ili šetnja parkom, ili višesatna gozba u kineskom restoranu u tržnom centru.
Bilo da radimo od kuće ili u kancelariji, većina nas provede dan sedeći na jednom mestu. Našim telima treba odmor od te prostorne monotonije. Finska studija iz 2016. godine je pokazala da su radnici koji su godinu dana uzimali pravu pauzu za ručak, odvajajući se fizički i psihički od svojih poslova, pokazali povećane nivoe energije kada bi se vratili na posao po podne. Bez okova kancelarijskog stola, naša mašta slobodno luta, povezujući različite ideje i informacije koje su možda bile tu celo jutro, zaglavljene u kolotečini radnih zadataka. Razmišljamo i sanjarimo kada izađemo na ručak, što se može pokazati kao korisno za rad, kako je pokazalo istraživanje iz 2021. godine o potencijalu sanjarenja da podstakne kreativnost u naučnom časopisu Academy of Management Journal.
Takođe posmatramo razne stvari na putu do obroka i dok jedemo, prikupljajući tako deliće podataka o svetu. Te informacije, često slučajne, mogu da se pokažu kao vredne. To je ono što Andreas Hoffbauer, konsultant za organizaciono ponašanje, naziva otelovljenom spoznajom: dublje razumevanje sveta stičete jednostavnim kretanjem kroz njega svaki dan. Čak i nešto tako banalno kao što je reklama na koju ste bacili pogled na putu do lifta može dovesti do nove ideje ili razmišljanja o proizvodu ili projektu.
Kao što smo svi naučili u zaglušujućem metežu školske menze, ručak je zapravo samo okruženje za razgovore. Ne zakazani, namenski Razgovori sa velikim slovom R koje obavljamo na Zoomu, sa određenim temama, krutim tempom i značajnim pauzama, već oni bogati, spontani razgovori do kojih dolazi kada ljudi sede licem u lice, uz hranu. Ti razgovori idu od ličnih do profesionalnih tema, začinjeni su anegdotama i protkani uvidima koji se organski odvajaju između zalogaja salate od jaja i ramena. Najznačajnije ideje često počinju nasumičnim komentarima ili usputnim zapažanjem koje se zadrži i vremenom se počne širiti u nešto veće.
Sastanci za ručak mogu izgraditi dugoročno poverenje i razumevanje, što je teško izgraditi putem interneta ili samim radom. Deljenje obroka unosi društveni element u formalne odnose, bez zvanične oznake "društvene aktivnosti", kao što to može imati obavezna koktel zabava ili drugi osmišljeni oblici tim bildinga. Ljudi se opuste za vreme ručka. Otvaraju se, barem nakratko, i dele svoje misli slobodnije nego što bi to uradili u kancelariji ili na video-pozivu.
I da, sve ovo može da iznenađujuće utiče na krajnje rezultate. Pre deset godina, Lakshmi Balachandra, vanredna profesorka preduzetništva na koledžu Babson, koji proučava ulogu poverenja, sprovela je eksperiment. Ona je oformila dve grupe studenata na master studijama poslovne administracije i dala im zadatak da pregovaraju o složenom zajedničkom poduhvatu - jedna grupa će pregovarati uz ručak, druga u sali za sastanke. Grupa koja je pregovarala uz ručak je, kako je zaključila Balachandra, ostvarila znatno veći profit od svojih gladnih kolega. Pouka: nemojte poslovati na prazan stomak.
Dok kompanije i pojedinci pokušavaju probiti svoj put u budućnost nakon pandemije kovida, praveći „plesnu koreografiju“ u kojoj neki ljudi rade potpuno od kuće, drugi su u kancelariji i mnogi žele tzv. hibridne načine rada, možda bi trebalo više razmisliti o tom nemilom vremenskom razdoblju usred dana, kada nivo energije opada, sunce je visoko na nebu i svima bi dobro došao odmor. Možda je budućnost poslovanja ručak.
Zato odvojte taj sat. Odmaknite se od stola i zakoračite u nepoznato u potrazi za nečim ukusnim. Ako ste sa drugima, sklonite telefon i prepustite se razgovoru. Šalite se. Pričajte priče. Pojedite keks. Uživajte u trenutku. Ručak je najbliže što odrasli imaju školskom velikom odmoru, i ako ga obavite kako treba, on bi mogao da bude najbolji deo vašeg radnog vremena.
Mi to možemo. Hajde da ručamo.
Ovaj članak je zamišljen dok je autor jeo Mapo tofu, dinstane škarpine i dandan nudle u restoranu Land of Plenty, dva bloka od sedišta kompanije Bloomberg u Njujorku.
