Najveći rival Amerike postaje sve moćniji

Kada su Vašington i Peking u aprilu razmenjivali udarce u trgovinskom ratu, američki ministar finansija Scott Bessent zračio je samopouzdanjem. Kina nema nikakve adute, rekao je za CNBC. "Igraju sa slabim kartama." 

Ispostavilo se da su zapravo Bessent i Trumpova administracija bili ti koji su blefirali. Nakon meseci eskalacije, tokom kojih su SAD nametale Kini carine prvo od 10 odsto, zatim 20 odsto, pa 145 odsto, da bi ih ponovo spustile na 10 odsto, Bela kuća je sporazum koji su dve zemlje postigle krajem oktobra, proglasila "ogromnom pobedom". Ipak, dogovor je u velikoj meri ličio na prethodni status kvo. SAD su čak napravile značajan ustupak, povukavši odluku o proširenju liste kineskih kompanija koje podležu kontroli izvoza. To je prethodno bio instrument politike koji se nije dovodio u pitanje. 

 

Kina nije samo odbila udarce Donalda Trumpa već je i jasno pokazala svoju snagu. "Kina više nije samo neko ko brzo uči, ona gradi sasvim drugačiji model razvoja koji je može biti jednako održiv, pa čak i pogodniji", kaže Lizzi C. Lee, saradnica Instituta za politiku međunarodne neprofitne organizacije Asia Society. 

Godinama je vladalo uvreženo mišljenje da je kinesko ekonomsko čudo, iako bez premca, istovremeno i krhko. Gordon Chang, američki konzervativni kolumnista, objavio je 2001. knjigu "The Coming Collapse of China" (u slobodnom prevodu "Predstojeći kolaps Kine", prim. prev.), u kojoj je predvideo da će Komunistička partija Kine odvesti zemlju u propast i samu sebe zbaciti s vlasti do 2011. godine. Chang, koga promašene prognoze nisu pokolebale, ažurirao je krajem 2011. svoju vremensku procenu, očekujući da će partija pasti već naredne godine. 

Tokom Trumpovog prvog mandata i za vreme Bidenove administracije, zagovornici tvrde linije prema Kini širili su ideju da SAD moraju da pobede Kinu pre nego što ona pobedi njih. Taj tabor je s olakšanjem odahnuo kada je kineska ekonomija 2023. počela da pokazuje znake slabosti kao što su postepeno slabljenje tržišta nekretnina, masovna prodaja akcija na berzi i čitave armije nezaposlenih diplomaca. Ranije prognoze da će azijska izvozna sila jednog dana nadmašiti SAD po bruto domaćem proizvodu pale su u zaborav. Sve je to oživelo ideju da je Kina ponovo na korak od kolapsa. 

To uverenje deluje sve više nategnuto. Kina jednostavno ide previše dobro svuda. Kako je to trgovinski spor pokazao, Peking je sada u poziciji da natera Vašington da prvi popusti. Oni koji se nadaju da će videti Kinu poniženu moraju se pomiriti s činjenicom da je ona i dalje moćan protivnik i da je odlučna da uveća svoje ionako velike prednosti, uključujući sektore koji oblikuju budućnost, poput električnih vozila, čiste energije i robotike. 

Bloomberg Businessweek Adria

Trgovinski pregovori pokazali su koliko Kina može da pritisne SAD. U takvom je položaju jer gotovo potpuno dominira lancem snabdevanja retkim zemnim metalima, koji su neophodni za izradu snažnih magneta, dodavanje boje na ekrane pametnih telefona i pojačavanje digitalnih signala, uz hiljade drugih primena. Ograničenja koje je Peking uveo na izvoz retkih metala ugrožavaju čitav niz američkih industrija, uključujući električna vozila, satelite, avijaciju i potrošačku elektroniku. SAD ulažu u razvoj domaćih kapaciteta za rudarenje i preradu retkih zemnih metala, ali će biti potrebne godine da bi se potpuno rešile trenutne prevelike zavisnosti od Kine, kaže Daniel Rosen, suosnivač firme za ekonomska istraživanja Rhodium Group. 

SAD se takođe oslanjaju na Kinu kada je reč o supstancama za gotovo 700 lekova, što je toliko osetljivo pitanje da ga kineski pregovarači nisu ni pominjali tokom nedavnih trgovinskih pregovora. Kina je u oktobru odlučila da obustavi izvoz kompjuterskih čipova koje proizvodi kompanija u kineskom vlasništvu Nexperia, što je dovelo do usporavanja proizvodnje kod proizvođača automobila, uključujući japanske Hondu i Nissan. To ilustruje koliki poremećaj Kina može da izazove kada to želi. 

Naravno, i SAD imaju svoje poluge za pritisak, s obzirom da su, pre svega, vodeći snabdevač mikroprocesora koji se koriste za obuku modela veštačke inteligencije (AI). Trump je zabranio kompaniji Nvidia da Kini prodaje svoj najnapredniji čip, poznat kao "blackwell". Međutim, Hongbin Li, jedan od direktora Centra za kinesku ekonomiju i institucije Univerziteta Stenford, tvrdi da je Peking u prednosti. "Možemo li da živimo bez lekova i retkih zemalja? Ne možemo", kaže on. "Mogu li Kinezi da žive bez Nvidijinih čipova? Da, mogu." (Li je istakao da je, u celini gledano, trgovina obostrano korisna.) 

Kina je takođe pokazala sposobnost da zaobiđe američku kontrolu izvoza. Neke kineske kompanije oslanjaju se na krijumčarske mreže  kako bi se domogle mikroprocesora, dok druge osnivaju paravan-firme kako bi kupile čipove direktno od proizvođača. Giganti poput kompanije Huawei Technologies takođe rade na razvoju sopstvenih čipova koji, iako nisu sasvim na samom tehnološkom vrhu, ipak omogućavaju proizvodnju konkurentnih proizvoda. 

U oblasti čiste energije, Kina je daleko ispred ostatka sveta, pošto gradi dvostruko veće kapacitete solarne energije nego SAD i Evropa zajedno. Ova zemlja dominira globalnim tržištem električnih vozila (EV), s obzirom na to da proizvodi 70 odsto električnih automobila na svetu. Kina je lider i u tehnologiji baterija: na ovogodišnjem sajmu automobila u Šangaju proizvođač automobila BYD predstavio je bateriju koja se napuni skoro do kraja za samo pet minuta. Kina je 2024. godine instalirala više industrijskih robota nego ostatak sveta zajedno. Kompanija DJI sa sedištem u Šendženu prodaje 70 odsto komercijalnih dronova namenjenih širem krugu potrošača i poslovnim korisnicima, a SAD zaostaju za Kinom i u tehnologiji vojnih dronova. 

Bloomberg Businessweek Adria

Kina intenzivno ulaže kako bi pretekla SAD i u drugim oblastima. Nedavni izveštaj Komisije za pregled ekonomskih i bezbednosnih odnosa SAD i Kine (savetodavno telo američkog Kongresa koje prati, analizira i izveštava o ekonomskim, bezbednosnim i trgovinskim pitanjima između SAD i Kine, prim. prev.) navodi da "Kina predvodi svet u kvantnim komunikacijama i brzo napreduje u kvantnom računarstvu i senzorskoj tehnologiji" (kvantna komunikacija koristi principe kvantne mehanike za izuzetno siguran prenos informacija otporan na prisluškivanje; kvantno računarstvo je računarska obrada podataka i rešavanje zadataka pomoću kvantnih bitova, takozvanih kubita, koje klasični računari ne mogu efikasno rešiti; kvantno senzorstvo odnosi se na tehnologiju koja koristi kvantna stanja materije kako bi merila fizičke veličine sa izuzetnom preciznošću, prim. prev.). Kina, iako zaostaje u domenu najsavremenije veštačke inteligencije, ima više patenata u vezi sa AI-jem nego bilo koja druga zemlja i pomera granice mogućeg i bez najnaprednijih čipova, što je pokazao "fenomen DeepSeeka" prošlog januara, kada je kineska kompanija DeepSeek predstavila konkurentan AI model koji je napravljen za mnogo manje para od američkih rivala. "Svega jedan ‘kineski poremećaj’ nas deli od pucanja celokupnog AI balona", kaže Evan Medeiros, bivši politički savetnik predsednika SAD Baracka Obame i Joe Bidena, koji sada predaje na Univerzitetu Džordžtaun. 

Lee, iz Instituta za politiku organizacije Asia Society, kaže da snaga Kine leži u njenoj sposobnosti da brzo omasovi tehnologije i primeni ih u celoj svojoj ekonomiji, kao što je to učinila sa električnim vozilima, solarnom energijom i baterijama. "Mislim da će sličnu dinamiku nastaviti da  ispoljava i u svom AI ekosistemu, infrastrukturi sledeće generacije, robotici i kvantnim sektorima", kaže ona. 

SAD i dalje imaju najjače oružane snage na svetu, ali Kina ih sustiže. Samo jedan kineski brodograditelj prošle godine proizveo je više plovila nego što su SAD napravile od Drugog svetskog rata. Kina je nedavno porinula nosač aviona sa tehnološkim mogućnostima koje gotovo mogu da pariraju sistemima nosača američke mornarice. Ova zemlja je od 2020. godine udvostručila svoje zalihe nuklearnih bojevih glava i ojačala podmorničku flotu. I Trump i kineski predsednik Xi Jinping izbegavali su direktan odgovor na pitanje statusa Tajvana, ali ako bi Xi izvršio invaziju na ostrvo, nije baš jasno da li bi ga Trump uopšte branio. 

Doduše, Kina se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, posebno na duže staze. Još uvek se nosi sa posledicama kolapsa svog tržišta nekretnina, tokom koga je izgubljeno bogatstvo vredno bilione dolara, dok se njena ekonomija bori sa deflacijom. Stanovništvo joj brzo stari, i to u meri da će u narednih 25 godina izgubiti oko četvrtinu radno sposobnog stanovništva, a mnogi mladi ljudi očajavaju usled visoke nezaposlenosti. Zemlja bi i dalje mogla zapasti u "zamku srednjeg dohotka", što znači da bi mogla da doživi neuspeh u tranziciji sa ekonomije podsticane investicijama na ekonomiju zasnovanu na inovacijama, kaže Medeiros. Upravo izbegavanje te zamke cilj je novog petogodišnjeg plana Komunističke partije Kine, koji kao prioritet postavio preuzimanje liderske uloge u "industrijama budućnosti", kao što su avio i svemirska industrija i kvantno računarstvo. 

Uprkos sve većoj snazi Kine - da ne pominjemo njenu spremnost da gazi individualna prava i slobode, čini se da se stavovi u SAD prema toj zemlji ublažavaju, te je sada manje onih koji je vide kao neprijatelja u odnosu na samo pre nekoliko godina. Preko TikToka i Labubua (kineski brend kolekcionarskih plišanih igračaka, prim. prev.), Amerikanci možda polako shvataju koliku ulogu Kina igra u njihovoj svakodnevici. Možda svi oni turistički influenseri koji oduševljeno prikazuju kineske robote, hot-pot (hot-pot ili kineski kotlić je tradicionalno jelo; različiti sastojci se po želji kuvaju u ključaloj supi u loncu na stolu oko koga se društvo okuplja i druži, prim. prev.) i brze vozove, osvajaju srca i umove. Takođe je moguće da, u poređenju sa haosom američke politike, relativna stabilnost Kine, barem kada se gleda sa distance, ne izgleda tako loše. Koji god da je razlog, čini se da Amerikanci preispituju mesto Kine u svetu. Krajnje je vreme jer, ako ništa drugo, navijanje za njenu propast neće uroditi plodom.