Kada sam nedavno otišla da razgovaram sa nekom školskom decom o prirodi novca, donela sam rekvizite: školjku od kaurija, komad papira za igru i šaku iseckanih novčanica u dolarima. Šta je od ovoga, pitala sam, novac?
Ono što sam želela da naglasim: sve je u verovanju. Ako se svi slažu da je nešto novac, to je zaista novac. Jedno posebno angažovano dete me je prekinulo baš kada sam krenula na rai kamenje ostrva Yapa da me pita da li fiat valute (fiat novac je vrsta valute koja nije podržana sirovinom, kao što su zlato ili srebro) zaista mogu da prežive. Nije ono što bi se očekivalo od 11-godišnjaka.
Odgovor je, naravno, bio da zavisi šta neko podrazumeva pod opstankom. Nastaviti još mnogo decenija pod istim nazivima dolara, funte, evra, itd.? Naravno. Uradite to bez gubitka kupovne moći? Nije sigurno. Čak i inflacija od dva odsto svake godine prepolovi vrednost vašeg novca za 36 godina. A inflacija od dva odsto dugoročno je nešto kao daleki san u ovom trenutku. CPI (Indeks potrošačkih cena) u SAD je pao na 6,5 odsto i dalje će padati, ali je malo verovatno da će se zaustaviti na dva odsto, gde većina centralnih banaka još uvek ima postavljene ciljeve.
Živimo u svetu veoma velike vlade - u kome je odgovor na bilo šta veća državna potrošnja (odgovor UK na rastuće račune za energiju, na primer, jeste da država pokrije veći deo troškova) i u kojem su vlade preuzele odgovornost u ogromnim investicionim poduhvatima (u zelenoj energiji, na primer). Kao rezultat toga, deficiti i zaduživanje će rasti. Istovremeno, napori da se izgrade otporni lanci snabdevanja i preokrene proizvodnja sve će učiniti skupljim, kao i rastući troškovi rada širom sveta. Dezinflatorni efekti ulaska Kine u globalnu radnu snagu odavno su nestali.
Dakle, inflacija je sa nama na duge staze. Ako držite gotovinu, znajte da je to samo privremena dobit.
Sve je to dovelo decu i mene do rasprave da li postoji nešto što ostaje novac zauvek. Unesite fizičko zlato, jedinu stvar koju većina ljudi smatra pravim novcem i koja je zadržala svoju kupovnu moć skoro 3.000 godina. Ovo nije posebno zanimljiv razgovor ako nema inflacije: ako funta ili dolar zadržavaju svoju kupovnu moć, kome treba zlato? Teško je, morate ga čuvati, nema prinosa. Kada je inflacija na stolu, stvari postaju interesantnije.
Imajući to na umu, možda ste očekivali da će zlato biti u modi prošle godine. Nije bilo. Umesto toga, čak i kada je inflacija skoro svuda dostigla blizu 10 odsto, cena zlata (barem u dolarima) nije učinila ništa. Akcije rudarstva zlata pale su za više od osam odsto, a potražnja za zlatnim ETF-ovima je pala drugu godinu zaredom. Uznemirujuće stvari.
Ipak, stvari su se pokrenule krajem godine. Cena zlata (u dolarima) porasla je za nekih 15 odsto od početka prošlog novembra, a i rudari su počeli da se poboljšavaju: GDX indeks rudara zlata je nadmašio S&P 500 za 14,9 odsto u novembru i 4,6 odsto u decembru, kažu analitičari Stifela. Odlivi iz zlatnih ETF-ova su takođe usporili treći mesec zaredom u decembru - pri čemu su SAD čak videle blago pozitivnu potražnju, u iznosu od oko 530 miliona dolara.
I ova godina izgleda dobro: cena zlata je porasla za sedam odsto u poslednjih mesec dana u sterlinzima i dolarima. VanEck Junior Gold Miners UCITS ETF (koji i ja posedujem) porastao je za 10 odsto do danas. Možda se ovde nešto sprema? Stifel tako misli. Za njih je sve povezano sa kretanjima Feda.
Otkako je dozvoljeno da se zlatom slobodno trguje, postojalo je 10 perioda u kojima su referentne stope u SAD dostigle vrhunac. Teoretski, vrhunac stopa je pozitivan za zlato, koje ne nudi nikakav prinos, pa izgleda manje atraktivno kao investicija kako kamatne stope rastu, a privlačnije kako padaju. To funkcioniše i u stvarnom životu. Pogledajte periode pet meseci pre svakog vrhunca (verovatno otprilike tamo gde sada imamo s obzirom na to da je američki CPI upravo video svoj prvi mesečni pad u više od dve godine) plus šest meseci, i videćete da je zlato u proseku dobijalo 18 odsto tokom ovih puta i takođe je nadmašio S&P 500 za 9,7 odsto kroz vrhove stope. Dobre vesti.
Ima toga još. Recesije su pratile vrhove stope u roku od 18 meseci u 60 odsto vremena (prosek je 10 meseci), a zlato je pokazalo snažnu tendenciju da dobro posluje i u ovim periodima (premašivši S&P500 za 26 odsto) - posebno kada se recesija poklapa sa padom na berzi. Bez obzira na to šta regulatori kažu o prošlim performansama, ne govoreći nam ništa o budućnosti, to daje dobar razlog da razmišljamo o zadržavanju zlata u kratkoročnom periodu.
Takođe je vredno razmisliti o tome ko trenutno kupuje zlato. Prošle godine se mnogo pričalo o tome ko je "misteriozni kupac" na tržištu zlata. Ispostavilo se da to nisu bili menadžeri novca u SAD (oni koji su trebali da gledaju iste podatke kao Stifel), već centralne banke.
Sve u svemu, Svetski savet za zlato procenjuje da je kupovina centralne banke podigla zlatne rezerve na najviši nivo od 1974. godine, pri čemu su velike kupovine iz Rusije i Kine bile ključne.
Narodna banka Kine (PBoC) samo je u novembru i decembru kupila 62 tone zlata. Zašto? Izgraditi status rezervne valute, zaštititi se od dolara u svetlu rastućeg rizika od sankcija, diverzifikovati - sve je moguće s obzirom na geopolitičko okruženje.
U TD Securities nisu ubeđeni u slučaju zlata. Za njih je kineska kupovina stvorila gadnu pogrešnu cenu od 150 dolara po unci na tržištu - ono što će ispraviti ako prestanu da kupuju.
Ali možete pogledati na to obrnuto i uzeti kinesku kupovinu kao jasan podsetnik da je zlato jedna od retkih stvari za koje svi misle da je novac - od prezrelog 11-godišnjaka kojeg sam srela prošlog meseca do šefova svih centralnih banka u svetu. Kao što je Alex Chartres iz Ruffera nedavno rekao na mom podkastu, nema mnogo drugih stvari kojima se možete obratiti kao dugoročno sigurno utočište na današnjim tržištima.
Pre godinu dana, neki su mislili da bi bitcoin mogao biti rival - čak i digitalno zlato. Tržište je tu ideju sada zatajilo. Ovih dana, ako želite zlato, moraćete da kupite, pa - zlato. U tom slučaju, pitanje nije da vas imate previše, ali da li imate dovoljno - isto pitanje koje šef PBoC mora da sebi postavlja upravo sada.
Objavljeno https://www.bloomberg.com/opinion
.webp){kind=icon}
