Druga karijera: hrabrost, tržište ili nužda?

Kada je u 59. godini ostao bez posla nakon gotovo tri decenije provedene u velikom korporativnom sistemu, Dragan nije razmišljao o "novom početku”. Brinulo ga je samo kako da zadrži kreditnu sposobnost i objasni porodici da firma u kojoj je proveo najveći deo radnog veka više nema mesto za njega. Danas je vlasnik agencije za prodaju nekretnina i kaže da zarađuje više nego ranije. Dodaje da su mu upravo iskustva stečena tokom prethodne karijere, široka mreža kontakata i razvijene pregovaračke veštine značajno olakšali prelazak u novu delatnost i postali njegov najvredniji kapital.  

Ovakvi zaokreti nekada su predstavljali izuzetak, da bi danas postali gotovo očekivani deo poslovnog puta i širi obrazac na tržištu rada. Dok jedni iz korporacija odlaze u zanate, velnes ili male biznise tražeći autonomiju i smisao, drugi se sa promenom suočavaju nakon otkaza, restrukturiranja ili nestanka čitavih sektora. Između ta dva pola razvija se nova ekonomija rada u kojoj ideja o jednom zanimanju za ceo život polako nestaje. 

Novi početak bez rezervnog plana  

Prema izveštaju LinkedIna o promenama na tržištu rada (Work Change Report 2025), zaposleni danas prolaze kroz znatno više tranzicija nego ranije generacije, što menja ideju i koncept linearne karijere. Procenjuje se i da će se do kraja decenije oko dve trećine veština koje se danas koriste u poslu ili značajno promeniti ili postati zastarele pod uticajem tehnologije i automatizacije. Sličan zaključak daje i Svetski ekonomski forum. Fokus se, kako navode, pomera sa stvaranja novih radnih mesta na sposobnost radne snage da se u njih preusmeri kroz prekvalifikacije, dodatne obuke i brzu adaptaciju. 

 

Za Vesnu Jovanović odluka da napusti gotovo četvrt veka dugu karijeru u medijima nije proizašla iz lične želje, već pod pritiskom okolnosti i takoreći "preko noći". Gašenje magazina u kojem je radila presudilo je, kako kaže, njenom iznenadnom poslovnom preokretu, bez prostora da napravi bilo kakvu odstupnicu ili plan. "Novinarstvo je bilo i ostalo moja najveća ljubav, ali je izdavaštvo već tada pokazivalo znake grcanja i urušavanja. Jedino što sam znala u tom trenutku jeste da želim da se bavim nečim potpuno drugačijim", priseća se.  

Sa malom ušteđevinom upisala je školu za manuelnu terapiju i masažu, rešena da započne novo poglavlje, "izađe iz sistema i podari sebi slobodu". Promena branše, međutim, nije prošla bez izazova. Najveći je, navodi, bio građenje sasvim novog profesionalnog identiteta i mreže klijenata, što je zahtevalo vreme, strpljenje i upornost. Na pitanje kako iz današnje perspektive, kao vlasnica studija za masažu i holističku negu, gleda na ovaj svoj korak, kaže: "Kao oslobađanje, u najkraćem."  

Godine nisu prepreka za promenu 

Povratak u ulogu početnika u zrelijoj fazi karijere često je veći izazov od samog usvajanja novih znanja i veština. Nakon godina provedenih u delatnostima u kojima su izgradili ugled, kontakte i osećaj stručnosti, za mnoge ljude preokret podrazumeva odricanje od stečenog statusa i ulazak u zonu neizvesnosti. Zbog toga se često pretpostavlja da se starije generacije teže prilagođavaju promenama od mlađih kolega. 

Depositphotos

Prema rečima regrutera i psihologa Tijane Bondžulić, u korenu tih pretpostavki ne leži manjak sposobnosti ili spremnosti za promenu, već drugačiji kontekst u kojem su različite generacije profesionalno stasavale. Ljudi koji danas iza sebe imaju dugačak radni staž gradili su svoje poslovne profile u periodu kada su stabilnost, lojalnost kompaniji i ostanak na jednom mestu predstavljali široko prihvaćen obrazac uspeha. "Promena zanimanja u takvom sistemu nije bila nešto što se podrazumeva, niti se doživljavala kao poželjan korak. S druge strane, mlađe generacije su odrasle uz ideju da posao nije nužno nešto što biramo jednom za ceo život, već nešto što može da se menja zajedno sa nama. Zato im promene deluju prirodnije nego nekome ko je dve ili tri decenije gradio karijeru u istom okruženju", kaže Bondžulić. 

Dodatno, sagovornica upozorava da bi bilo pogrešno zaključiti da su godine same po sebi prepreka za novu poslovnu etapu. Naprotiv, u svojoj praksi sve češće susreće upravo profesionalce starijih generacija koji razmišljaju o promeni delatnosti. "Motiviše ih ideja da za promenu nikada nije kasno, naročito u fazi kada jasnije prepoznaju šta žele, ali i na kakve kompromise više nisu spremni", ističe ona.  

Takvi koraci najčešće ne podrazumevaju odbacivanje prethodnog iskustva, već njegovo prenošenje u novo okruženje. Liderstvo, upravljanje timovima, pregovaranje, strateško razmišljanje i komunikacione veštine često ostaju jednako vredni resursi bez obzira na industriju ili poziciju. 

Kad uspeh prestane da bude dovoljan 

Za deo kadrova sa bogatim iskustvom, odluka da napuste uspešnu karijeru dolazi u trenutku kada se preispituju lični prioriteti, odnos prema radu i način na koji žele da provedu ostatak radnog veka. Takav put izabrala je i Stella Karl Ćosić, koja je nakon dve decenije provedene na vodećim pozicijama u privredi odlučila da napusti korporativni svet i okuša se u oblasti koučinga.  

Spolja gledano, malo toga je ukazivalo na potrebu za tako radikalnom promenom. Pozicija generalne direktorke jedne od najpoznatijih domaćih konditorskih fabrika predstavljala je vrhunac njene dvadesetogodišnje karijere. "Moj profesionalni život je u tom trenutku delovao idealno, ali lični doživljaj bio je znatno drugačiji", kaže ona. Naime, promena vlasničke strukture donela je nove izazove, uz manje kreativnosti i više stresa, zbog čega je zaključila da to više nije sredina u kojoj želi da ostane. 

Baš kao i Vesna i Dragan, ni Stella nije imala unapred osmišljen plan. Po odlasku iz korporacije jedino je znala da želi prvo da se odmori, a onda i razmisli čime bi volela da se bavi u budućnosti. "Imala sam ušteđevinu, ali i nešto mnogo važnije - ohrabrenje supruga i cele porodice, kao i neograničeno vreme da razmišljam šta želim dalje. Znam da većina nema taj luksuz podrške i odsustvo pritiska moranja". Iako je odlazak bio dobrovoljan, tranzicija nije protekla bez teškoća. Najizazovniji su bili prvi meseci nakon napuštanja sveta koji je godinama predstavljao njenu svakodnevicu. "Posle 20 godina tempa, neobično je kada stanete. Bilo je tu i krize identiteta i suočavanja sa neizvesnošću - sve možeš, ali ne znaš šta hoćeš i odakle da kreneš." Novo zanimanje zahtevalo je i nova znanja. Ključna je bila koučing edukacija u Londonu, nakon koje su usledili brojni drugi programi i specijalizacije, a proces učenja ni do danas nije završen.  Trenutno pohađa program "Designing Your Life" Univerziteta Stanford koji se upravo bavi promišljenim oblikovanjem poslovnog i privatnog života, a pored individualnog rada sa klijentima, vodi i grupne razvojne programe za kompanije. 

Koliko košta nova poslovna šansa 

Poslednjih nekoliko godina, istovremeno sa rastom broja onih koji razmišljaju o promeni struke, raste i tržište prekvalifikacija. Od IT akademija, preko edukacija za psihoterapiju, velnes i digitalni marketing, pa sve do kurseva za različite zanate, čitava industrija zasniva se na ideji da profesionalni identitet danas može da se rekonstruiše gotovo u svakoj životnoj fazi.  

Međutim, iskustva sagovornika pokazuju da tranzicija retko podrazumeva samo jedno usavršavanje ili sertifikat. Za Vesnu je početna investicija iznosila oko 1.500 evra za osnovni jednogodišnji program obuke, nakon čega su usledile dodatne specijalizacije. "Ali to je bio samo početak. Svako dalje usavršavanje, neophodno ukoliko želite da napredujete i pružate vrhunsku uslugu, zahteva dodatni trud i novac", kaže ona, navodeći da pojedini kraći kursevi u velnes segmentu koštaju između 300 i 500 evra. Slično iskustvo ima i Stella, koja procenjuje da je u dodatno obrazovanje tokom godina uložila koliko i u "jedan baš dobar auto", ističući da je u početku gotovo sve što je zarađivala ulagala u nove programe, sertifikate i sticanje novih znanja. Kod Dragana najveći trošak nije bio sam trening, već period izgradnje novog posla. "Mnogi računaju koliko će ih koštati kurs ili licenca, a retko ko računa koliko košta vreme dok novi posao ne počne da donosi stabilan prihod. Upravo je to i aspekt o kojem se najmanje govori kada se novi poslovni početak predstavlja kao inspirativna priča o ličnom razvoju", kaže on. 

Zahvaljujući velikom broju onlajn i oflajn programa, znanje jeste dostupnije nego ikada ranije, ali to ne znači da je put do uspešne promene karijere postao jednostavniji. Kako upozorava Bondžulić, među kandidatima često postoji uverenje da određene branše predstavljaju sigurnu zonu i da je dovoljno završiti obuku kako bi promena automatski bila uspešna. "U praksi to uglavnom nije slučaj. Tržište može da apsorbuje nove ljude, ali ne neograničeno i ne podjednako u svakom trenutku. Kod zanimanja kao što su koučing, digitalni marketing ili psihoterapija često se zanemaruje koliko vremena treba da se izgrade iskustvo, reputacija i jasna vrednost koju osoba donosi." Kako dodaje, nije dovoljno da neka delatnost bude popularna već je "važno da postoji presek između onoga što tržište traži, onoga u čemu osoba može da bude dobra i onoga što dugoročno želi da radi". 

Stvarna cena promene 

Iako su do novih profesija stigli iz različitih razloga i okolnosti, Vesnu, Stellu i Dragana danas povezuje isti zaključak: put do nove karijere retko je pravolinijski, a još ređe bez rizika. Iza ideje o samostalnosti i  preduzetništvu gotovo uvek stoji složenija realnost koja podrazumeva veću odgovornost, ulaganje, odricanja, periode nesigurnosti i spremnost da se poslovni kredibilitet izgradi iznova. Zato ljudima koji razmišljaju o promeni zanimanja regruter Tijana Bondžulić savetuje da ne kreću od pitanja šta je trenutno traženo na tržištu, već da najpre sagledaju sopstvene resurse i motive. 

"Važno je da se zapitaju koje ’prenosive ’ veštine već imaju, šta su spremni da uče narednih nekoliko godina i mogu li da zamisle svakodnevicu tog posla, a ne samo njegovu idealizovanu verziju." Kako dodaje, česta greška je menjati karijeru bežeći od nečega, umesto krećući se ka nečemu. "Tek kada nam postane jasno šta nam u ulozi koju trenutno obavljamo zaista nedostaje, izbor novog profesionalnog puta može da postane racionalniji i dugoročno održiv.