Region bez radne snage

Još pre nekoliko decenija, zemlje bivše Jugoslavije smatrale su se izvoznicama radne snage. Mladi i kvalifikovani radnici odlazili su u Nemačku, Austriju, Švajcarsku i druge razvijenije evropske zemlje u potrazi za višim platama i boljim životnim prilikama. 

 

 

Danas se dešava istorijski preokret. Od Ljubljane do Skoplja, kompanije sve teže pronalaze vozače, zidare, armirače, zavarivače, kuvare i konobare. Radnici iz Nepala, Indije, Bangladeša i Filipina postaju neizostavan deo ekonomija regiona koje se suočavaju sa dvostrukim problemom: starenjem stanovništva i daljim odlaskom domaće radne snage. 

Neke grane u Sloveniji potpuno zavise od stranaca 

Slovenija je poslednjih godina postala izrazito zavisna od uvezene radne snage, bez koje brojni sektori više ne bi mogli normalno da posluju. 

Prema najnovijim podacima državnog statističkog zavoda, u Sloveniji među 920.000 zaposlenih oko 150.000 čine stranci, što je rekordan broj. Od epidemije broj stranih radnika porastao je za 50 odsto. Na slovenačkom tržištu rada sada je svaki šesti radnik strani državljanin. Neke privredne delatnosti, poput građevinarstva, gotovo su u potpunosti zavisne od strane radne snage. Među njima je i drumski transport. 

Uvoz radne snage iz inostranstva je, prema mišljenju prevoznika Petra Pišeka, jedino rešenje za nedostatak kadra u Sloveniji. "Na nula smo procenata raspoloživog kadra", rekao je Pišek, direktor prevozničke kompanije Pišek & HSF Logistics i predsednik Regionalne obrtno-preduzetničke komore Celje. 

Vozača, posebno za međunarodni transport, na slovenačkom tržištu rada nema, rekao je Pišek. U Sloveniji već 25 godina ne postoji obrazovanje za zanimanje vozača, a država presporo reaguje na potrebe privrede, upozorio je. Prema njegovim procenama, kompanijama u Sloveniji trenutno nedostaje 50 do 70 hiljada ljudi, a nove zaposlene traži i javni sektor. Pišek je takođe ukazao na problem odlaska vozača u bogatije evropske zemlje nakon što dobiju dozvole u Sloveniji. 

Nedostatak radne snage u Sloveniji odavno više nije ograničen na pojedina zanimanja, već je postao sistemski problem celokupne privrede. 

Prema analizama tržišta rada i " barometru zanimanja", nedostaje kadra u skoro sto zanimanja, pri čemu su najviše pogođeni zdravstvo, građevinarstvo, industrija i uslužni sektori poput turizma i logistike. Gotovo polovina preduzeća navodi nedostatak radnika kao glavnu prepreku poslovanju, što znači da više ne govorimo o cikličnom, već o strukturnom jazu na tržištu rada. 

"Zbog izuzetno loše demografske slike, traženje i selekcija kadra koji popunjava tu prazninu jedan su od ključnih mera za održavanje ekonomskog rasta", navode u kadrovskoj agenciji Kariera Slovenija, gde pomažu firmama kroz ceo proces – od prepoznavanja kadrovskih potreba i organizacije kampanja zapošljavanja do traženja, selekcije i relokacije zaposlenih i njihove integracije u lokalno okruženje. 

Slovenačke firme, prema rečima Roka Pajka iz Karijere Slovenija, i dalje najviše radnika traže u zemljama Balkana, ali se sve češće okreću i Aziji i Africi. "Više se ne radi samo o niskokvalifikovanim poslovima ili turizmu – sve je više i obrazovanog i tehnički osposobljenog kadra, od elektroservisera do mašinskih tehničara i zavarivača", dodaje Pajk. 

U kompaniji Sava Turizam ističu da im je najviše dodatnog kadra potrebno u glavnoj sezoni, posebno u ugostiteljstvu. "U grupi Sava Hotels & Resorts strani zaposleni čine oko 10 odsto, većina dolazi iz zemalja bivše Jugoslavije. Manji broj zaposlenih dolazi iz Egipta i Indije, uglavnom za poslove u kuhinji", objašnjavaju. 

Istovremeno naglašavaju da radnike iz inostranstva sistematski uvode u radne procese – kroz organizovane kurseve slovenačkog jezika, mentorstva i obuke koje su direktno uključene u rad. Ipak, upozoravaju na administrativne prepreke: "Najviše bi nam pomoglo skraćenje vremena za dobijanje radnih dozvola za zapošljavanje stranaca, koje je izuzetno dugo i znatno duže nego u susednim zemljama", ističu. 

Pitanje integracije stranaca 

Predsednik uprave NLB-a Blaž Brodnjak je na bankarskoj konferenciji početkom juna upozorio na rizike koje dolazak tako velikog broja stranaca predstavlja za društvo u celini, ali i za bankarski sistem. "Banke dve trećine novih računa otvaraju strancima", rekao je Brodnjak. Pitanje mera za asimilaciju i suživot sa strancima, po njegovom mišljenju, u Sloveniji se potcenjuje. 

I tadašnji (sada već bivši) ministar za rad Luka Mesec takođe je upozorio na pitanje integracije stranih radnika. "Ti ljudi moraju negde da žive, njihova deca moraju u vrtiće i škole. Lokalne zajednice ih moraju prihvatiti. Moramo biti oprezni. Stvari se uskoro mogu okrenuti", upozorio je Mesec i naveo primer Švedske, koja sada plaća strancima da se vrate u domovinu. Kod nas se ne sme desiti da se čitave industrijske grane popune stranim radnicima, rekao je ministar. 

Jedan od većih problema stranih radnika jeste pronalazak stanovanja, jer ih u Sloveniji hronično nedostaje, dok cene nekretnina i kirija naglo rastu. Poslodavci zato pokušavaju da privuku radnike i rešavanjem njihovih stambenih potreba, posebno u sektorima gde je nedostatak radne snage najveći. 

Kompanija koja se time sistematičnije bavi su Terme Olimia. Firma je povodom otvaranja novog porodičnog hotela najavila i izgradnju oko 60 stanova za zaposlene. Kako kaže direktor Florjan Vasle, pitanje kadra danas je jedno od ključnih razvojnih pitanja turističke industrije. 

Hrvatska - pregrejano tržište rada, rekordno niska nezaposlenost 

I Hrvatska je u poslednjih nekoliko godina postala ozbiljno zavisna od uvoza radne snage, bez koje pojedine privredne grane, poput turizma, ugostiteljstva i građevinarstva, više ne bi mogle da funkcionišu. 

Samo tokom 2024. godine izdato je više od 200 hiljada radnih dozvola za strane radnike, i iako se taj trend u 2025. nešto usporio, demografska slika zemlje jasno pokazuje da će hrvatski BDP i u budućnosti u velikoj meri počivati na stranoj radnoj snazi. 

Da je tržište rada i dalje "pregrejano", pokazuju i podaci koje smo dobili od Ministarstva rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike. Prema njihovim navodima, broj nezaposlenih se smanjio na istorijski nizak nivo i iznosi oko 63 hiljade osoba, dok je broj zaposlenih dostigao skoro 1,8 miliona. 

"Realno je očekivati da će strani radnici i u budućnosti ostati važan deo domaćeg tržišta rada", kaže Anita Stipić iz Odeljenja za tržište rada u Centru za kreativne industrije, obrazovanje i inovativno preduzetništvo pri Hrvatskoj privrednoj komori (HGK). 

Depositphotos

"Hrvatskoj će i za deset godina verovatno biti potreban veliki broj stranih radnika, ali će uspešnost ekonomije sve više zavisiti od rasta produktivnosti. Ključni razvojni pravac trebalo bi da bude povećanje dodate vrednosti po zaposlenom kroz ulaganja u tehnologiju, inovacije i razvoj veština radne snage", naglašava Stipić i dodaje da evropska praksa pokazuje da se nedostatak radne snage ne može rešiti jednom merom, već kombinacijom različitih politika. 

Stipić kaže da zakonodavni okvir u oblasti zapošljavanja stranih radnika pokazuje da Hrvatska postepeno prelazi iz faze nužnog popunjavanja nedostatka radne snage u fazu aktivnog upravljanja migracijama. 

"Izmene Zakona o strancima, koje su stupile na snagu 4. juna ove godine, dodatno su uredile sistem zapošljavanja stranih radnika, pooštrile uslove za poslodavce, uvele obavezu dokazivanja aktivnog poslovanja i ojačale nadzor nad zapošljavanjem i integracijom radnika", kaže Stipić i dodaje da je posebno važno što se za deo stranih radnika koji duže ostaju u Hrvatskoj uvodi obaveza polaganja osnovnog ispita iz hrvatskog jezika. 

Time država pokazuje da migracije više ne tretira samo kao kratkoročno pitanje tržišta rada, već i kao pitanje dugoročne integracije. 

Iako je uvoz stranih radnika u poslednjim godinama eksplodirao, nadležno ministarstvo tvrdi da strani radnici nisu toliko masovna pojava kako se često misli i da trenutno čine oko sedam odsto svih osiguranika u Hrvatskoj. Uprkos tim tvrdnjama, dolazak stotina hiljada radnika iz trećih zemalja u državu koja ima samo 3,8 miliona stanovnika donosi značajne društvene promene. 

Zato pitanje stranih radnika treba posmatrati kao deo šire razvojne, ekonomske i društvene strategije, a ne samo kao kratkoročni odgovor na nedostatak radne snage, zaključuje Stipić. 

Srbija - svaki drugi stranac dolazi iz Rusije 

Nenad Jevtović, direktor srpskog Instituta za razvoj i inovacije za Bloomberg Adria kaže da je broj stranaca koji dolaze da rade u Srbiju značajno porastao od početka rata u Ukrajini. 

"Doseljavanje stranaca je 2022. godine bukvalno eksplodiralo. Tek naredne godine se pokazalo povećanje broja stranaca za oko16.000. Beograd i Novi Sad su postali mesta gde stranci često dolaze i odlaze. Ipak, možemo očekivati stabilizaciju imigracije u Srbiju. Drugim rečima, očekujemo da će se broj doseljenika u Srbiju ustaliti između 20.000 i 30.000 godišnje. Posledično se smanjuje i iseljavanje", kaže Jevtović. 

Kada je reč o radnim migracijama, dodaje da od 2019. godine, kada je počela realizacija velikih infrastrukturnih projekata, u Srbiju u najvećem broju dolaze radnici iz Kine, Turske, Bangladeša, Indije, Pakistana i drugih istočnih zemalja, dok radnika iz država Zapadnog Balkana praktično nema. "Ne postoje radne migracije koje su posledica inicijative Otvoreni Balkan. U Srbiju dolaze ljudi koji rade na velikim infrastrukturnim projektima ili u uslužnim delatnostima." 

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), strani radnici u Srbiji su prilično prisutni u građevinarstvu. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika: zidarima, armiračima, pomoćnim radnicima, monterima gipsanih sistema i tesarima. 

"Stranci se često zapošljavaju i kao vozači, varioci ili pomoćni radnici u različitim privrednim granama (poljoprivreda, stočarstvo, proizvodnja). Osim toga, zaposleni su i u uslužnim delatnostima – u ugostiteljstvu i hotelijerstvu (kao konobari, dostavljači, sobarice i čistačice). Ali, veliki broj stranaca radi i u oblasti informacionih tehnologija", navodi NSZ. 

Srbija je tokom 2025. godine primila 100.000 zahteva za radne dozvole iz inostranstva. Ovom izuzetno visokom broju pridružilo se još 20.000 zahteva za boravišne dozvole i 33.000 zahteva za stalno nastanjenje. Da je reč o nedvosmislenom trendu u kojem će na srpskom tržištu rada biti sve više stranaca, pokazuje i podatak da je broj stranih radnika koji se doseljavaju u Srbiju 9,5 puta veći nego pre deset godina. 

Pošto se radi o radno sposobnom stanovništvu, oko 60 odsto stranaca spada u starosnu grupu između 25 i 45 godina. Svaki drugi stranac dolazi iz Rusije, a svaki deseti iz Kine. 

"Strani radnici se zapošljavaju tamo gde postoji stalna potreba za pouzdanom, obučenom i motivisanom radnom snagom. Ovaj trend je posebno izražen kod većih sistema i privrednih subjekata koji nastoje da obezbede neprekidno poslovanje i očuvanje kvaliteta usluga. Primećujemo i da stranu radnu snagu zapošljavaju lokalni kafići i pekare", kaže Anja Pavićević, direktorka kadrovske agencije Match Makers. 

Sagovornica Bloomberg Adrije dodaje da agencija Match Makers najčešće posreduje pri zapošljavanju radnika sa Filipina, koje poslodavci angažuju za poslove higijeničara, negovatelja i u ugostiteljstvu, jer imaju dobru radnu etiku, a većina odlično govori engleski. 

Depositphotos

"Zavisno od potreba, poslodavci koriste različite nacionalnosti u različitim sektorima – tako za logistiku često biraju radnike iz Uzbekistana, dok za fizičke poslove češće zapošljavaju radnike iz Indije, Bangladeša, Pakistana i nekih afričkih zemalja", kaže Pavićević. 

Paradoks makedonskog tržišta rada 

Nedostatak radne snage sve snažnije pritiska i na makedonsko tržište rada, gde se, međutim, krije paradoks. Iako poslodavci sve teže pronalaze radnike, Makedonija i dalje ima desetine hiljada nezaposlenih i jednu od najnižih stopa aktivnosti stanovništva u Evropi. 

Prema rečima profesora Dimitra Nikoloskog sa Ekonomskog fakulteta u Prilepu, rastući broj stranih radnika direktna je posledica dugoročnih demografskih i migracionih procesa koji već godinama menjaju tržište rada. 

"Makedonija u postpandemijskom periodu beleži rastući trend stranih radnika, odnosno takozvanih ekonomskih migranata. Razlog za ovaj trend su nedostatak radne snage i manjak potrebnih veština u pojedinim delatnostima, što je posledica dugogodišnjeg iseljavanja domaće radne snage iz Makedonije i demografske tranzicije, odnosno starenja stanovništva. 

U tom kontekstu posebno se izdvajaju delatnosti koje zapošljavaju strane radnike: građevinarstvo, rudarstvo i određene prerađivačke industrijske grane. Ekonomski migranti najčešće dolaze iz zemalja Centralne Azije, poput Bangladeša, Indije, Pakistana, Nepala i drugih. Većina njih u zemlji ostaje samo privremeno, što pokazuje da im je krajnja destinacija razvijenije evropske zemlje." 

Nikoloski istovremeno ističe da postoji i značajan neiskorišćen domaći potencijal koji bi mogao da ublaži nedostatak radne snage. 

"Stanje na makedonskom tržištu rada je paradoksalno, jer i dalje postoji veliki kontingent neaktivnog stanovništva koji bi mogao dodatno da se uključi u tržište rada. Makedonija je jedna od zemalja sa najnižom stopom aktivnosti stanovništva u Evropi, a odgovarajuće mere aktivacije mogle bi značajno da povećaju ponudu radne snage. Istovremeno, broj nezaposlenih premašuje 90.000, što ukazuje na relativno nisku zapošljivost i slabu konkurentnost domaće radne snage, odnosno na nedostatak savremenih znanja i kompetencija. Istovremeno postoji više od 10.000 slobodnih radnih mesta koja je teško popuniti i za koja poslodavci ne mogu da pronađu radnike sa odgovarajućim znanjima i kompetencijama", naveo je Nikolski. 

Posao koji se meri telefonskim pozivima 

U advokatskim kancelarijama koje posreduju pri osnivanju preduzeća i dobijanju dozvola za boravak, telefoni neprestano zvone, a upiti stižu i preko WhatsAppa. Ljudi iz Bangladeša, Indije, Nepala, Pakistana, Filipina, Šri Lanke i drugih zemalja direktno se obraćaju advokatici Persidi Otović Stojanovskoj i traže informacije o radu u Makedoniji, potrebnoj dokumentaciji i procedurama za dobijanje boravišne dozvole. 

Neki od njih šalju fotografije i video-snimke na kojima predstavljaju svoje radno iskustvo i veštine. Varioci, metalci, armirači, zidari, moleri, električari, mašinski operateri, vozači i drugi kvalifikovani radnici predstavljaju se u nadi da će naći posao u Makedoniji i dobiti priliku za novi život. 

Advokatica Otović Stojanovska, koja posreduje u postupcima osnivanja preduzeća i dobijanja boravišnih dozvola, kaže da je poslednjih godina interesovanje za osnivanje firmi u Makedoniji značajno poraslo, posebno među turskim državljanima. 

"Posebno je primetan broj državljana Republike Turske koji u Makedoniji osnivaju preduzeća u formi društava sa ograničenom odgovornošću. Nakon toga sledi dobijanje boravišnih dozvola na osnovu zaposlenja. U poslednje vreme interesovanje za Makedoniju pokazuju i državljani evropskih zemalja. Obratili su mi se Italijani, Rusi i Nemci sa ciljem osnivanja firmi i dobijanja boravišnih dozvola na osnovu zaposlenja ili braka", kaže Otović Stojanovska. 

Kako objašnjava, osnivanje firme je u mnogim slučajevima samo prvi korak, nakon čega sledi preseljenje čitavih porodica u Makedoniju. 

Profesor Dimitar Nikoloski smatra da rastući uvoz radne snage trenutno pomaže kompanijama da prevaziđu najhitnije probleme nedostatka kadra, ali ne može u potpunosti da zameni domaću radnu snagu. "Ekonomske koristi uvoza strane radne snage su kratkoročne, dok su rizici u vezi sa društvenom integracijom tih radnika praktično nepostojeći, jer radne dozvole i boravak stranih radnika imaju privremeni karakter. Negativne posledice za poslodavce proizilaze iz velike fluktuacije strane radne snage i neizvesnosti ulaganja u ljudski kapital, ako radnik u kompaniji ostaje samo ograničen vremenski period." 

Ono što danas za poslodavce predstavlja rešenje za nedostatak kadrova, sutra može postati jedan od faktora koji će uticati na strukturu tržišta rada, obrazovne politike i razvojne prioritete zemlje. Zato se pitanje strane radne snage sve češće mora posmatrati i van okvira preduzeća i institucija koje izdaju dozvole, jer dobija mnogo širi značaj nego što pokazuju zvanične statistike. 

"S druge strane, ovo pitanje podstiče političku raspravu o tome da li i u kojoj meri Makedonija treba da se oslanja na stranu radnu snagu, odnosno da li bi trebalo ulagati više u domaću radnu snagu i podsticati njenu ponudu. S obzirom na to da je vlada za 2026. godinu obezbedila 10.000 radnih dozvola za strane državljane, može se zaključiti da se trenutno sprovodi relativno liberalna politika u ovoj oblasti. Cilj je da se zadovolji akutni nedostatak radnika u ključnim delatnostima, poput građevinarstva, gde se realizuju projekti sa ograničenim rokovima." 

Dodatni izazov, prema Nikoloskom, jeste činjenica da veliki deo stranih radnika Makedoniju ne vidi kao krajnju destinaciju, već kao privremenu stanicu na putu ka zemljama Evropske unije. 

"Region Zapadnog Balkana možda ne nudi privlačne plate i poslove za strane radnike, ali je veoma privlačan kao ‘odskočna daska’ za prelazak na znatno bolje plaćeno zapadnoevropsko tržište rada. U tom kontekstu, neophodna je regionalna strategija u vezi sa tretmanom stranih radnika i praćenjem njihovih migracionih puteva. To je posebno važno imajući u vidu težnje zemalja Zapadnog Balkana ka uključivanju u jedinstveno evropsko tržište rada i korišćenju prednosti slobodne mobilnosti unutar Evropske unije." 

Slična iskustva ima i advokatica Otović Stojanovska, koja u svom svakodnevnom radu primećuje da deo stranih radnika koristi Makedoniju kao prvu stanicu pre pokušaja pronalaska bolje plaćenog posla u nekoj od zemalja Evropske unije. 

"Po mom iskustvu, većina stranih radnika, kako iz Turske, tako i iz Bangladeša, Indije i Nepala, vidi Makedoniju kao odskočnu dasku ili tranzitnu zemlju za odlazak u neku od zemalja EU. Sa boravišnom dozvolom u Makedoniji lakše odlaze u te zemlje i tamo nastavljaju potragu za poslom", kaže Otović Stojanovska. 

Bosna između dolaska i odlaska radnika 

Dok domaća radna snaga sve intenzivnije odlazi u inostranstvo, ekonomija Bosne i Hercegovine sve se više oslanja na strane radnike kako bi popunila praznine na tržištu rada. U poslednje četiri godine u BiH je izdato više od 20.000 radnih dozvola za strance, a poslodavci procenjuju da zemlji nedostaje oko 30.000 radnika. Jedni u uvozu radne snage vide nužnost za očuvanje ekonomije, dok drugi upozoravaju na dugoročne posledice takvog modela. 

Najviše stranih radnika dolazi iz Indije, Nepala, Pakistana, Filipina, Turske, Srbije, Bangladeša i Kine. Najčešće rade u građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, trgovini, hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Udeo stranih radnika i dalje je relativno nizak i prošle godine je iznosio 0,8 odsto ukupno zaposlenih, ali agencija od 2022. godine beleži stalni rast njihove prisutnosti na tržištu rada. 

Nihad Imširović, predsednik Udruženja poslodavaca Federacije BiH, za Bloomberg Adria Businessweek Adriju kaže da BiH kasni u formiranju strategija za upravljanje tržištem rada i da poslodavci sami ne mogu da zaustave odlazak domaće radne snage niti da podignu životni standard na nivo okolnih zemalja. 

"Sasvim je sigurno da ćemo sve više zavisiti od rada stranaca, imajući u vidu da su radne migracije globalni trend i da se poremećaji na tržištu rada mogu usporiti samo istovremenim podizanjem standarda domaćih radnika i zapošljavanjem stranaca u deficitarnim zanimanjima", naglašava Imširović. 

Prema njegovim rečima, nedostatak radne snage već predstavlja ozbiljnu prepreku za investicije i realizaciju ugovorenih poslova. Postoje brojni primeri kada poslodavci i preduzetnici zbog nedostatka radnika ne mogu da ispune ugovore, sklope nove poslove ili uopšte ulažu u Federaciju BiH. Dodaje da se veliki deo formalno nezaposlenih nalazi na sivom tržištu rada ili sezonski radi u inostranstvu. 

Slična iskustva imaju i agencije koje posreduju pri zapošljavanju stranaca. Dijana Berić, osnivačica i direktorka agencije InoBalkan, navodi da je potražnja za stranim radnicima prisutna u gotovo svim sektorima, a posebno u građevinarstvu, proizvodnji, ugostiteljstvu, poljoprivredi i logistici. 

Najtraženiji su CNC operateri, varioci, metalci, električari, vodoinstalateri, kao i građevinski radnici poput armirača, tesara i keramičara. "Nedostatak ovih zanimanja nije prisutan samo u BiH, već u celoj Evropi", kaže Berić. Dodaje da su poslodavci uglavnom zadovoljni stranim radnicima zbog njihove motivisanosti, discipline i spremnosti na dugoročan rad. 

"Najbolji pokazatelj zadovoljstva je činjenica da mnogi naši klijenti nakon prvog zapošljavanja stranih radnika pokreću nove postupke za angažovanje dodatnih radnika", navodi ona. 

Plate stranih radnika uglavnom su usklađene sa platama domaćih radnika na istim pozicijama, a poslodavci im često obezbeđuju i smeštaj i ishranu. Najveći problem predstavljaju administrativne procedure, koje mogu trajati od šest do deset meseci. 

"Najveći izazov za poslodavce je upravo dugotrajnost postupaka. Dodatni problem su godišnje kvote za radne dozvole, koje se poslednjih godina veoma brzo popunjavaju", upozorava Berić. Po njenom mišljenju, BiH je tek na početku ozbiljnijeg uključivanja strane radne snage na domaće tržište rada i očekuje da će potreba za stranim radnicima nastaviti da raste zbog stalnog odlaska domaćih radnika u zemlje Evropske unije. 

Kada je reč o procedurama i opštem stanju na tržištu rada u BiH, Imširović ističe da poslodavci ne govore o liberalizaciji uvoza radne snage, već o racionalizaciji tih procesa, uz naglasak na zadržavanju radne snage u BiH. 

S druge strane, ekonomski analitičar Igor Gavran upozorava da uvoz stranih radnika može biti samo privremeno rešenje. Smatra da takav model kratkoročno odgovara poslodavcima jer smanjuje troškove rada, ali dugoročno ne rešava ključni problem odlaska domaće radne snage. 

"Strani radnici BiH uglavnom vide kao privremenu destinaciju na putu ka razvijenijim tržištima rada, dok bi se domaći radnici i dalje iseljavali", smatra Gavran. Po njegovom mišljenju, veći uvoz radne snage mogao bi izazvati značajne demografske promene i dodatno oslabiti domaće tržište rada. 

"Drastična promena demografske slike značila bi transformaciju BiH u prostor nekih drugih ljudi koji bi zamenili one koji su je od davne prošlosti oblikovali u ono što je danas. Takav razvoj događaja koristio bi samo delu poslodavaca i političara, i to kratkoročno, dok bi posledice za društvo i državu dugoročno bile negativne", upozorava ekonomski analitičar Igor Gavran. 

Kada govori o ekonomskom modelu zasnovanom na sezonskim i slabo plaćenim poslovima, ocenjuje ga kao neodrživ, jer ne podstiče razvoj produktivnosti, inovacija i konkurentnosti. Kao jedino dugoročno rešenje vidi stvaranje uslova u kojima bi domaći radnici ostali u BiH i obavljali i stručne i manje kvalifikovane poslove uz adekvatne plate i uslove rada. 

Nedostatak kadra kao kočnica rasta u regionu 

Dok poslodavci traže načine da popune prazna radna mesta, a države otvaraju prostor za veće uključivanje strane radne snage, upozorenja o stanju na tržištu rada postaju sve glasnija i od strane međunarodnih finansijskih institucija. 

Prema najnovijoj analizi Svetske banke, nedostatak radne snage, emigracija i starenje stanovništva postepeno postaju faktori koji bi mogli da ograniče budući ekonomski rast. Izveštaj upozorava da demografske promene i smanjenje radno sposobnog stanovništva postaju jedan od ključnih rizika za budući razvoj regiona u celini. 

"Stanovništvo Zapadnog Balkana stari brže nego gotovo bilo gde drugde u Evropi. U narednoj deceniji očekuje se da će najmanje jedna od pet osoba u regionu biti starija od 65 godina. U međuvremenu, ljudi radno aktivnog uzrasta, uključujući diplomce i fizičke radnike, traže bolje plate i bolje mogućnosti u inostranstvu. Paradoks je da nedostaje radne snage u ključnim sektorima, iako mnogo ljudi ostaje bez posla ili su jednostavno odustali od traženja zaposlenja", navodi Svetska banka. 

U pisanju su učestvovali: Tjaša Banko, Anita Buhovski, Anika Bečki, Mirela Haskić Suša i Miro Soldič.