Monopoly Adria: Koje srpske destinacije su zaslužile mesto na tabli

Sećate li se igre monopol, u kojoj ste trgovali nekretninama i naplaćivali zakupnine saigračima koji su dolazili na vašu teritoriju? Tada smo učili o tržištu, vrednosti lokacija, inflaciji, prednostima posedovanja, učili smo o trgovanju, preprodaji, prihvatanju kompromisa i sankcijama zbog kršenja pravila. Koje su od tih lokacija preživele ispit vremena? Kako se tržište promenilo u proteklih 40 godina? 

Svi koji smo odrasli u 1980-ima iskusili smo svet socijalizma, ali smo se istovremeno putem društvene igre monopol susretali s osnovama kapitalizma. Plava kutija s jarkožutom tablom za igru jugoslovenskog monopola, koju danas možda možete pronaći zabačenu na tavanu kod bake i deke ili u antikvarnici, zabavljala je decu satima. Tada nije bilo mobilnih telefona ili interneta. Na jajolikim crtanim poljima za igru upoznavali smo turistička mesta u zajedničkoj državi – Ohridsko jezero, skijalište Bjelašnicu, srpski Kalemegdan, hrvatska ostrva... Turizam je bio i još jeste glavni adut regiona.

Samo prošle godine, u zemljama Adria regiona zabeleženo je ukupno 137 miliona noćenja stranih turista (28 odsto više nego godinu ranije) i ostvareno je 20,2 milijarde evra prihoda od turizma. Većina ide u Hrvatsku, gde je ostvareno 105 miliona noćenja i 13,1 milijarda evra prihoda od stranih gostiju, što predstavlja petinu bruto domaćeg proizvoda države ostvarenog prošle godine, navode analitičari Bloomberg Adrije. Prepoznatljive turističke destinacije i danas daju najveće prihode. Svako polje na tabli za igru ima svoju cenu ili vrednost. Pobednik igre je onaj o kupi najviše polja i na njima izgradi najviše kuća i hotela, razvijajući destinacije i naplaćujući najviše zakupnina nesrećnim posetiocima. 

Čar igranja jugoslovenskog monopola leži u tome što su granice postale nevažne. Svi smo želeli da budemo vlasnici Bleda ili Bohinja, najskupljih polja na karti za igru. I danas su granice sve manje bitne. Kapital jednostavno ne poznaje granice. Ide tamo gde može da ostvari dobit. Novac nema emocije. To je samo alat za ostvarivanje raznih ambicija. Zanimljivo je da su, kad govorimo o novcu, novčanice s kojima se trgovalo u starom monopolu nekako večne. Valuta nije bila jasno definisana, iako je tada u upotrebi bio jugoslovenski dinar, a nezvanično nemačka marka. Novčanice iz te društvene igre preživele su mnoge promene valuta u regionu, od dinara, tolara, kuna, denara, konvertibilnih maraka, evra... 

Odabrane jugoslovenske destinacije 

Osvežimo svoje pamćenje i pogledajmo šta je bilo na staroj tabli za igru. Jugoslovenska verzija nastala je sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Sloveniji, navode sagovornici. Kreirao ju je Jože Hribar, tadašnji direktor kompanije  Kocka. Mnogi iz regiona Slovence zato optužuju za pristrasnost, tvrdeći da su patriotski Bledsko i Bohinjsko jezero postavili kao najskuplja polja na tabli. Nenad Nizić, vlasnik splitskog hotela koji je detinjstvo proveo kao fudbaler u ljubljanskoj Olimpiji, izražava slično mišljenje. 

Za Bledsko jezero bilo je potrebno izdvojiti osam hiljada jedinica, za Bohinjsko jezero sedam hiljada, a poređenja radi,  dva druga jezera, Ohridsko i Plitvička, koštala su 4.800, odnosno 4.400 jedinica. Najjeftiniji su bili bosanskohercegovački skijaški centri Jahorina i Bjelašnica, vredni samo 1.200 jedinica. Neki spekulišu da je takva vrednosna raspodela u starom monopolu čak mogla najavljivati kasniji raspad Jugoslavije. 

Najviše destinacija u jugoslovenskoj verziji imala je Hrvatska, čak 10 od 24 - to su bila ostrva Brač, Hvar, Korčula, Rab, Pag i Krk, Plitvička jezera, kao i  Severni, Srednji i Južni Jadran. Iako smo za potrebe teksta Jadransko more pridali Hrvatima, treba napomenuti da delove Jadrana dele s drugim državama, republikama nekadašnje Jugoslavije - Slovenijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH) i Crnom Gorom. Kao zanimljivost, spomenimo da na jugoslovenskom monopolu nije bilo Dubrovnika, već je nekako bio potopljen u polje Južnog Jadrana. 

Na drugom mestu s četiri destinacije sledila je Srbija - brdo Avala, park s tvrđavom Kalemegdan, reka Sava s rečnim ostrvom Ada Ciganlija, skijalište Kopaonik. Zatim su sledile Slovenija i Makedonija s po tri destinacije, a dominirala su jezera. Sloveniju su predstavljala spomenuta Bledsko i Bohinjsko jezero, kao i skijalište Krvavec. Makedoniju su na tabli za igru predstavljala Ohridsko i Prespansko jezero, kao i skijalište Popova Šapka. Bosna i Hercegovina imala je dve skijaške destinacije - Jahorinu i Bjelašnicu, dva mesta na kojima su se 1984. održavale Zimske olimpijske igre, kad su jugoslovenski navijači prilikom osvajanja srebrne medalje Jure Franka u veleslalomu uzvikivali: „Volimo Jureka više od bureka!“ 

Među destinacijama su navedeni i aerodromi - Zagreb, Beograd, Ljubljana i Skoplje, koji na tabli imaju jednaku cenu, odnosno 4.000 jedinica. Podaci iz 2022. pokazuju da je po broju putnika neprikosnoveni pobednik regiona Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu, gde ih je prošle godine zabeleženo više od 5,6 miliona. Sledi zagrebački Aerodrom “Franjo Tuđman” s 3,12 miliona putnika, pa  prištinski Aerodrom “Adem Jashari” s njih tri miliona. Na četvrtom mestu bio je Aerodrom Split s 2,91 miliona putnika, a na petom dubrovački Aerodrom “Ruđer Bošković” s 2,15 miliona putnika. Beograd se kao jedini iz regiona smestio među 100 najvećih aerodroma na Starom kontinentu, zauzevši 75. mesto. Najveći evropski aerodrom po broju putnika je istanbulski, gde su opslužili 64,5 miliona putnika. 

Kao zanimljivost, spomenimo da su tri polja s natpisom „Disco Club“ bila rezervisana za diskoteke, gde je bilo potrebno platiti ulaznicu. Do danas se noćni život znatno promenio i diskoteke više nemaju monopol nad zabavom. Kao jedno od hodočasničkih centara među ljubiteljima noćnog života izdvaja se Beograd sa svojom raznolikom ponudom. 

Među poljima nalazimo i „Taxi Gliser“ te „Taxi Auto“. Područje mobilnosti takođe se znatno promenilo, pa iako taksiji na vodi još voze, mnogi milijarderi danas na odmor na Jadran dolaze u svojim superjahtama ili čamcima. 

Kazneno i nagradno polje, kao i zatvor verovatno će ostati zimzeleni jer je teško očekivati da će kakav tajkun uspostaviti monopol nad srećom ili zakonom. Iako u vezi s potonjim ne možemo biti potpuno sigurni. 

Izdavači društvenih igara prilagodili su se raspadu Jugoslavije. Danas Hrvatska, Srbija, Slovenija, Crna Gora, BiH, Kosovo* imaju svoje verzije, a prema našim informacijama, za nekoliko meseci svoje monopole dobiće i Severna Makedonija. 

Proverimo onda koja bi odredišta i zašto naši sagovornici uvrstili na osavremenjeni monopol Srbije. 

SRBIJA - Beograd, Kalemegdan, Tara i Zemun   

Marija Krsmanović - Bloomberg Adria 

Na jugoslovenskoj verziji monopola nalaze se četiri destinacije iz Srbije: Kalemegdan – najveći park i najvažniji istorijski spomenik u Beogradu, Avala – brdo koje se nalazi 16 kilometara jugoistočno od glavnog grada, Ada Ciganlija – rečno ostrvo na Savi u Beogradu koje je veštački  pretvoreno u poluostrvo i planina Kopaonik, poznat po skijalištima, kao i beogradski aerodrom. Te nekadašnje, posebno važne turističke lokacije nisu uspele da zadrže svoju staru slavu, pogotovo jer su domaći i strani turisti željni otkrivanja novih i manje poznatih destinacija. 

Avalu evropski turisti više ne cene 

Avala je s nacionalnim parkom izgubila važnost ili joj je cena kod evropskih turista pala, potvrđuje Nenad Blagojević, turistički vodič i novinar, za Bloomberg Businessweek Adriju. „Posećuju je uglavnom domaći turisti i gosti iz dalekih zemalja poput Kine, dok se Evropljani radije odlučuju za Frušku goru, gde mogu da posete manastire i nastave prema Novom Sadu“, dodaje. U tome se s njim slaže i Biljana Marčeta, preduzetnica i vlasnica turističke agencije “Magelan”, koja smatra da je ponuda za organizovani obilazak te lokacije premalo vidljiva. 

Depositphotos

Ada Ciganlija zanimljiva za one koji ostanu više od tri dana 

Sličan utisak imamo i o Adi Ciganliji, koja je od početka do kraja sezone kupanja uglavnom rezervisana za Beograđane i domaće turiste. Poslednjih godina postala je izuzetno popularno višenamensko rekreativno područje u glavnom gradu, poznato po plažama i sportskim objektima. Uprkos  tome, prema iskustvima Blagojevića, ta lokacija može biti zanimljiva i strancima, posebno onima koji u Beogradu ostaju više od tri dana i  mogu je posetiti biciklom. „Zemun je preuzeo nekadašnju ulogu Ade Ciganlije, dakle u toj priči je Dunav pobedio Savsko jezero i Savu“, kaže Blagojević. Zemun je boemski deo Beograda, poznat po kafićima i živahnim barovima otvorenim do kasno u noć, kao i ribljim restoranima uz šetalište na obali.

Depositphotos

Kalemegdan je neizostavan deo turističke ponude 

Nezaobilazan deo turističke ponude na popisu putovanja turista je Kalemegdan, saglasni su Blagojević i Marčeta. Više lokacija može privući posetioce - mogu se posetiti park i istorijske znamenitosti, vojni muzej i galerija Prirodnjačkog muzeja, umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” i Zoološki vrt, a posetu podstiču i razni festivali. Osim toga, lokacija nudi događanja tokom cele godine, što je dodatan razlog zašto je zadržao svoje mesto i u novijoj srpskoj verziji monopola. 

Bloomberg Businessweek Adria

Obnovljeni Kopaonik 

Kopaonik već decenijama važi kao najpopularnija planina za zimski odmor u Srbiji. Prošla zima odvratila je mnoge skijaše od posete. Kopaonik je tako u januaru ove godine izgubio više od 14 odsto turista u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, do kraja prvog kvartala, bio je najposećeniji planinski centar s 272.400 turista, većinom domaćih. Blagojević kaže da Kopaonik uvek privlači domaće posetioce, dok strani turisti više vole planinu Taru u zapadnom delu Srbije. Kako se na Kopaoniku i Zlatiboru mnogo gradi, ljubitelji prirode ih izbegavaju. 

Depositphotos

„Kopaonik neće privući turiste koji žele čistu prirodu, ali svakako ima svoju ciljnu grupu“, kaže Biljana Marčeta. Sudeći prema investicijama u nekretnine poput hotela i apartmana, sve više turista u planinama traži doživljaj prirode, a sve je više usmereno i održivom turizmu. Zato se postavlja pitanje može li Kopaonik da zadrži svoje mesto iz jugoslovenske verzije monopola. Takođe, svake godine u martu se na Kopaoniku održava Poslovni forum koji privlači mnoge poslovne ljude iz regiona. 

Beograd na svetskom monopolu 

Prilikom predstavljanja svetske verzije monopola 2008. godine, na ploči za igru bila su 22 grada, odabrana glasanjem, među kojima je bio i Beograd, koji je tada, s Parizom i Kejptaunom, bio u zelenoj kategoriji. Povodom 80. godišnjice prve verzije popularne igre, proizvođači su 2015. ponovo birali destinacije, a na ploči za igru svoje mesto ponovo je dobio Beograd. 

Iste godine pojavila se i srpska verzija ove igre. Ona uključuje lokacije kao što su naselje Golubac, poznato po tvrđavi, Fruška gora, Sirogojno, gde se nalazi jedini muzej na otvorenom, fudbalski i atletski stadion Partizan i Stadion "Rajko Mitić", poznatiji kao Marakana. Na tabli za igru našli su svoje mesto i festivali poput letnjeg muzičkog festivala Exit, najvećeg etnomuzičkog festivala Guča, gde posebno mesto zauzimaju trubači, kao i letnji festival Nišville, gde su u prvom planu „tradicionalne“ džez melodije. 

Na ažuriranoj regionalnoj verziji bili bi... 

Mesto na ažuriranoj regionalnoj tabli za igru bilo bi rezervisano za trenutno afirmisane „dragulje srpske kulture“, poput arheoloških nalazišta i sela obeleženih specifičnom kulturnom baštinom, jezikom, gastronomijom, naukom i muzikom, navodi Biljana Marčeta. Srbiju bi mogli da predstavljaju nacionalni park i planina Tara, Golubac sa svojom čuvenom tvrđavom koja je bila poprište bitke protiv Turaka, Sremski Karlovci, koji su za vreme turske vladavine bili jedno od najvažnijih naselja, ili naselje Sopotnica s vodopadima, koji su, prema rečima Blagojevića, među turistima vrlo traženi. Takođe primećuje da je Zapadna Srbija kao regija prilično popularna. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar