Iza kulisa zapošljavanja stranaca u Srbiji i Adria regionu

Nepalci, Indijci, Filipinci, Bangladešani, Šrilančani... radni migranti iz Azije spasavaju zemlje Adria regiona od hroničnog nedostatka radne snage. U želji za boljim životom, mnogi se susreću sa brojnim problemima. Takođe ima mnogo lažnih oglasa i obećanja. Koliko plaćaju da uopšte mogu da dođu da rade u naš region? Iznosi kreću od hiljade evra. Šta se dešava na tržištu stranih radnika? 

Dvadesetjednogodišnja Nepalka Anisha živi u Pančevu, vojvođanskom gradiću nadomak Beograda, a s njom opušteno razgovaramo u bašti restorana u kom radi. "Želela sam da odem iz Nepala zbog novca. Tako sam to objasnila svojoj porodici i oni su to razumeli", kaže ona.  

Ova devojka jedna je od pet mladih Nepalki koje rade za restoranu La Chicken House, koji je deo La grupacije. Sve žive zajedno nedaleko od posla u iznajmljenoj velikoj kući od 150 kvadatnih metara, gde im je sve dostupno: plaćen  im je smeštaj, svaka ima svoju sobu, kao i hrana koju žele i vole da jedu. A pored toga dobijaju redovnu platu. Sve uče srpski jezik i mogu da se sporazumeju sa mušterijama.    

"Važno nam je da sve bude transparentno i da naše zaposlene budu zadovoljne. Mi smo porodična firma, one su jako mlade i mi koje radimo sa njima osećamo majčinsku odgovornost prema njima", kaže Katarina Tasković, vlasnica La grupacije, koju čine još i La mama i La Mokosh.  Više puta ističe da mnogo brine o svojim zaposlenima i da žele da se osećaju dobro kako na poslu, tako i kod kuće. "U međuvremenu smo postale i prijateljice", dodaje Anisha.   

Grupa devojaka iz Nepala u Pančevu pozitivan je primer među velikim brojem radnika koji su u poslednje vreme došli u Srbiju i ceo region, gde uveliko fali radne snage . Anisha je došla u Srbiju preko agencije za zapošljavanje stranih radnika u skladu sa propisima i sa svim dozvolama.   

Tasković napominje da osim samih poteškoća u pronalaženju kadra, veliku prednost u zapošljavanju stranih radnika čini njihova odanost i posvećenost poslu.  

Neverovatan rast izdatih radnih dozvola  

Za manje od deset godina, nešto manje od dva miliona ljudi preselilo se iz Adria regiona u Evropsku uniju i zemlje EFTA, među kojima su Švajcarska, Island, Norveška i Lihtenštajn. Sve zemlje Adria regiona beleže rekordno nisku nezaposlenost i sve se više oslanjaju na stranu radnu snagu. To pokazuju i izdate dozvole za rad. 

U Srbiji je do kraja avgusta ove godine samo državljanima Indije (38 žena) izdata 3.431 radna dozvola, dok su, primera radi, državljanima Nepala izdate 722 dozvole (159 žena), državljanima Šri Lanke 475 (43 žene), državljanima Filipina 210 (106 žena), pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji. 

Činjenicu da više muškaraca dobija dozvole potkrepljuje to što se na srpskim gradilištima sve češće vide strani radnici, ali osim građevinske industrije, tražnja za stranim kadrom postoji u poljoprivredi, transportu i ugostiteljstvu. 

Slično je i u drugim zemljama regiona. Udeo stranih radnika u ukupnoj radnoj snazi Hrvatske dostigao je 11, a u Sloveniji 14 odsto. Ove godine najveći broj radnih dozvola izdat je u Sloveniji, pored onih državljanima zemalja bivše Jugoslavije, dozvole su izdate državljanima Turske, Rusije, Indije, Kine, Bangladeša, Nepala, Albanije, Ukrajine i Belorusije. 

Potražnja na tržištu rada u Sloveniji posebno je izražena u nekim ključnim granama, kao što su ugostiteljstvo, turizam, saobraćaj i građevinarstvo. „Takođe, primećujemo da se i proizvodnja postepeno budi, jer oblasti poput livnica i industrije mesa takođe beleže povećanu potražnju za radnim mestima“, kaže Danijel Okilj, šef odeljenja za međunarodnu mobilnost u Adecco Slovenija. 

Prošle godine u Hrvatskoj je izdato rekordnih 124.121 produženja i/ili nove dozvole za boravak i rad državljana zemalja van EU, što predstavlja povećanje od 51,5 odsto u odnosu na 2021. godinu. Prema procenama, ove godine će ta suma dostići 180 hiljada. Ove godine i dalje je najveći broj stranaca zaposlen u građevinarstvu i u turizmu i ugostiteljstvu, koji čine više od  33 odsto svih zaposlenih u tim sektorima. To znači da bi građevinarstvo i turizam u Hrvatskoj teško mogli da funkcionišu bez stranih radnika.  

Pored intenziviranja zapošljavanja stranih radnika u Hrvatskoj, došlo je i do velikih promena u zemljama odakle potiču. Iako su radnici iz Adria regions i dalje najtraženiji, više od trećine stranih radnika u Hrvatskoj dolazi iz Azije. Najbrojniji su Nepalci, Indijci i Filipinci, dok su Bosna i Hercegovina i Srbija i dalje najvažnije zemlje iz kojih Hrvatska crpi radnu snagu. 

Za put plaćaju i do 15 hiljada evra, puno prevara  

Ali kako ovi radnici dolaze do regiona? Pogledajmo primer Srbije. Nažalost, samo 20 do 30 odsto tržišta dovođenja stranih radnika u Srbiji je legalno, objašnjava Andreja Opančina, izvršni direktor agencije za zapošljavanje stranih radnika Jupiter Connection.  

"Aktivno koristimo naše konekcije u inostranstvu kada dovodimo strane radnike, ali to je suštinski jedan dug lanac sa mnogo posrednika, tako da se dešava da neki radnik plati 1.000 evra da bi došao u Srbiju, a desi se i da neko plati 15.000 evra", objašnjava on. 

Pokazujući na svom telefonu radne dozvole koje trenutno prikuplja i kako izgleda servis e-konzulat sa kojim je odlično upoznat, Opančina kaže da je njegov fokus rad sa vladinim agencijama, posebno u Nepalu i Šri Lanki. Ipak, do velikog broja posrednika dolazi zato što u tim državama postoje agencije koje sarađuju sa vladinim agencijama, ali pre nego što se dođe do njih, radnici često prođu kroz ruke više posrednika u npr. manjim mestima. 

Radnici iz Nepala s vlasnicom La Group Katarinom Tasković. S njene leve strane sedi naša sagovornica Anisha. | Bloomberg Businessweek Adria

Čak i kada dođu preko agencija koje rade po strogim pravilima, radnici se mogu suočiti sa problemima. Opančina se priseća da je imao situaciju gde je njegov klijent poljoprivrednik doveo radnike, ali pošto mu nisu bili potrebni odmah posle žetve, odlučio je da ih više ne plaća. Od tada, Opančina ističe, postao je mnogo obazriviji sa kim sarađuje, jer je u tom konkretnom slučaju brzo tražio drugo zaposlenje za tu grupu da ne bi ostali na ulici. “Svi klijenti su obavezani čvrstim ugovorima naše pravne službe, ali takve situacije se mogu desiti uprkos tome”, dodaje on. 

Anisha kaže da je njeno iskustvo bilo poprilično jednostavno i pozitivno. Ona nije znala gde je Srbija, ali čula je za agenciju koja pomaže radnicima iz Katmandua da se presele u inostranstvo. Agent joj je zatim u razgovoru ponudio Srbiju, objašnjavajući da je to evropska zemlja i da su uslovi dobri, posle čega je ona pristala. Agenciji iz Nepala, kaže Anisha, platila je 4.000 dolara da bi joj našli posao u Beogradu.  

Ipak, imala je sreće. Put ka Srbiji za mnoge radnike iz Azije je mukotrpan, a na njemu se nailazi na razne prevare i neproverene informacije. 

"U poslednje  vreme primetan je veliki rast broja radnika koji odlaze iz južne Azije u Evropu i Kanadu", kaže Naziah Salam, HR menadžerka iz Dake, glavnog grada Bangladeša. Ona ističe da oni koji odlaze to najčešće čine iz ekonomskih razloga jer ne postoji red u državi i društvu. 

Pažnja! Lažni oglasi 

Posle kontaktiranja kako sa privatnim tako i sa državnim agencijama iz Indije, Bangladeša i Šri Lanke, nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanja o odlasku njihovih građana u Srbiju.  

Jasno se vidi da u celoj priči dovođenja radnika stvarno postoji veliki neformalni točak koji se okreće. Na društvenoj mreži Facebook postoje brojne grupe u kojima se transakcije te vrste vrše. Neke agencije, kvaziagencije i pojedinci nude posao, radnici se raspituju o uslovima, a jedni drugima daju savete i kako mogu dalje iz Srbije da dođu do Zapadne Evrope. 

U grupi „Bangladeshi community in Serbia“ jedan čovek je na bengalskom jeziku pozvao „braću“ da s njim kontaktiraju kako bi dobili srpske papire i naveo je da mu je dvoje ljudi već predalo svoje papire.  

Neki sumnjivi oglasi idu toliko daleko da direktno navode za koje firme traže radnike. Jedan takav oglas pojavio se na Facebooku za KFC u Srbiji (čiji je operater kompanija AmRest). U tom oglasu navodi se da se traži „Waiter/Teams Leader“ za platu od 350 evra uz dodatnih 50 evra za smeštaj. Za ovaj posao piše da je potrebno dobro znanje engleskog jezika, da je obrok u toku radnog vremena obezbeđen, kao i da se radi osam sati dnevno, šest dana u nedelji. Ugovor koji se nudi je na dve godine, uz radnu vizu. 

Bloomberg Mercury

Zvuči približno uslovima u kojima zaista rade neki strani radnici u Srbiji. Ipak, iz kompanije AmRest su izričito demantovali da je taj oglas stvaran. 

"Želimo da vas obavestimo da letak koji je poslat u prilogu nema nikakve veze sa AmRestovim poslovanjem u Srbiji ili na drugim tržištima na kojima radimo“, navodi se u odgovoru na imejl Bloomberg Businessweek Adria. „Detalji u ovom oglasu nisu u skladu sa našim standardima i praksama, uključujući nazive pozicija (konobar, tim lider), koje ne postoje u sistematizaciji radnih mesta naših restorana", dodali su. 

Slična situacija pojavila se i u slučaju hotela Hilton u Beogradu. Na sajtu vladine agencije Filipina POEA Jobs krajem avgusta ove godine objavljen je oglas za spremačicu u hotelu Hilton u Beogradu, a na šrilankanskom sajtu onlinejobs.lk objavljen je oglas za više radnika u ovom istom hotelu. 

Iz hotela Hilton su za Bloomberg Businessweek Adria potvrdili su da sarađuju sa agencijama na dovođenju radnika iz inostranstva, ali su u oba ova slučaja rekli da su oglasi lažni. Marko Vukićević, marketing i PR menadžer hotela Hilton u Beogradu, rekao je da hotel ima samo jednog zaposlenog iz Azije, šefa kuhinje Tonga, dok su im je nedavno stigla jedna grupa od 15 novih kolega iz Kenije. 

Pošto je Bloomberg Businessweek Adria ukazao na gorepomenute oglase, iz Hiltona su rekli da su proverili i sa agencijom iz Azije sa kojoj sarađuju i da je ta agencija rekla da oni nisu postavili te oglase. „Trenutno preuzimamo sve radnje kako bismo ih uklonili,“ rekao je Vukićević. Oglasi nisu bili uklonjeni mesec dana posle obavljanja ovog razgovora. 

Šta očekuju Šrilančani?  

Ovakve zamke su svuda, a u komunikaciji sa radnicima preko jedne šrilankanske Whatsapp grupe uočljiva je velika nada da se napreduje u Evropi. 

Kada smo se predstavili i rekli da radimo istraživanje za ovaj članak, javio se ogroman broj sagovornika sa Šri Lanke koji se tek raspituju o Srbiji. Međutim, više tih razgovora završilo se tako što su sagovornici pitali da ipak nismo mi agenti koji mogu da im pomognu da dođu u Srbiju. 

Ishan sa Šri Lanke, školovan u Turskoj kao HR menadžer, kaže da se zainteresovao za Srbiju jer je shvatio da je jeftinije da aplicira za srpsku vizu nego za neke druge zemlje. „Na primer, za Rumuniju bih morao da platim 4.500 evra, a za Srbiju se nadam da mogu da prođem sa 1.500 do 2.000 evra“, kaže. 

Aranžmani koje agencije iz većine azijskih zemalja podrazumevaju pronalaženje posla, troškove vađenja vize (uključujući odlazak u drugu zemlju ako ne postoji ambasada u njihovoj zemlji), troškove avio-karte i agencijsku proviziju. 

"Očekujem u Srbiji da zaradim 400 do 500 evra mesečno. Ne očekujem da živim u skupoj kući, mogu da delim sobu. Moram da uštedim novac", dodaje Ishan i kaže još da mu je plan da se u nekom trenutku vrati u svoju zemlju jer mu je tamo porodica. 

Dok je Ishanu nebitno u kojoj industriji bi radio u Srbiji, drugi sagovornici sa Šri Lanke uglavnom su bili zainteresovani za hotelijerstvo i ugostiteljstvo. 

Jedan dvadesettrogodišnji kuvar-pripravnik sa Šri Lanke koji je želeo da ostane anoniman rekao nam je da mu je najvažnije da uči u Evropi. Njemu se Srbija sviđa zbog niskih troškova života i klime, a očekivao bi platu od 500 do 800 evra mesečno. Kao pripravnik u svojoj zemlji on prima 100 evra mesečno za rad u hotelu sa pet zvezdica. 

"Ja nikada nisam upoznao evropskog šefa kuhinje, a do 30. godine želim da postanem veoma uspešan", kaže on, a ubrzo na Whatsapp šalje i sliku foldera na svom kompjuteru u kom sprema recepte za knjigu koju se nada da će jednog dana izdati. 

"Interesantno je da kada govorimo o radnoj snazi koja dolazi u Srbiju, to nije pitanje jeftine radne snage. Tačnije, nekada ona košta i malo više od domaće. Međutim, domaće jednostavno nema", kaže vlasnik agencije Jupiter Connection Opančina. 

Problemi zapošljavanja stranih radnika 

Zapošljavanje stranih radnika značajno povećava troškove poslovanja, istakao je Dragutin Kamenski, prokurist kompanije Kamgrad, na okruglom stolu koji je Hrvatska gospodarska komora (HGK) organizovala u jeku ovogodišnjih priprema za turističku sezonu na temu zapošljavanja strani radnici. 

Jezička barijera je veliki problem, rekao je Kamenski, navodeći da će biti još veći izazov zaposliti strance kao tehničko osoblje jer je za ispunjavanje propisa i polaganje stručnih ispita potrebno i do tri godine. To je jedan od razloga za nastavak liberalizacije uslova u Hrvatskoj pod kojima se zapošljavaju stranci. Od 2024. godine boravišna i radna dozvola trebalo bi da traju tri godine umesto jedne, dok bi sezonski radnici u poljoprivredi i šumarstvu, kao i turizmu i ugostiteljstvu, imali dozvole koje važe najduže devet meseci, a ne šest. 

I poslodavci i tražioci posla iz inostranstva ističu da su procedure za dobijanje dokumentacije da radnici iz trećih zemalja mogu da rade u Sloveniji preduge. Monishankar Singha, psiholog iz Bangladeša koji je u Sloveniju došao pre više od 15 godina, upozorava da kompanije sa kojima sarađuje više od godinu dana čekaju na neophodne dozvole za dovođenje kadrova iz Bangladeša u Sloveniju. To su poslovi kuvara, za koje u Sloveniji više ne nalaze zaposlene. 

Kaže da ni nikada nije naišao na predrasude pri zapošljavanju, ali da mu se na početku, kada je tražio posao psihologa, činilo da mu poslodavci možda nikada nisu dali šansu zbog imena i prezimena, što pokazuju da njegovi koreni nisu u Sloveniji.

Poslodavci su shvatili da strancima više nije dovoljno ponuditi posao i sobu. Da biste imali dobar kadar, potrebno je malo više truda. Aktivno učešće poslodavaca u traženju smeštaja ponekad je ne samo dobrodošla, već i neophodna pomoć. Prema rečima direktora slovenačke kompanije Poclain Hydraulics Aleša Bizjaka, gde zapošljavaju oko 40 stranaca, suočavaju se sa izazovom u pronalaženju smeštaja u lokalnoj sredini. "Vlasnici stanova ne žele da ih izdaju strancima. Zato smo se ovde aktivno uključili i sami iznajmljivali stanove koje potom iznajmljujemo svojim radnicima. Obezbeđujemo i učenje slovenačkog jezika. Radnici iz zemalja bivše Jugoslavije inače nemaju problema sa integracijom u društvenu sredinu. Kako će sa Indijancima, ali još pratimo, jer smo ih nedavno zaposlili", opisao je svoja iskustva. 

Tempo zapošljavnja će se usporiti  

Kompanije će nastojati da brane profitabilnost i/ili pokriju nedostatak kvalifikovane radne snage uvozom stranih radnika izvan Evropske unije. „S obzirom na to da se sličan demografski trend očekuje i u srednjem roku, smatramo da će udeo stranih radnika nastaviti da raste, iako ne tempom zabeleženim u poslednje dve godine, zbog usporavanja privredne aktivnosti, stoga očekujemo da udeo strane radne snage (van EU) do kraja 2025. dostiže oko 15 odsto“, zaključuje analitičar Bloomberg Adrije Ivan Odrčić. 

- Članak napisan uz pomoć Janje Zalar (Slovenija) i Edite Vlahović Žuvela (Hrvatska) – Bloomberg Adria. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar