Akcije kao način nagrađivanja zaposlenih?

Otkup vlastitih akcija ima smisla i za kompanije, i za ekonomiju. Može biti alat za povećanje finansijske pismenosti i motivacija za zadržavanje ključnih zaposlenih u kompaniji. Kakva je praksa otkupa vlastitih deonica regionalnih "blue chipova"?

"Kada vam kažu da su svi otkupi vlastitih deonica štetni za akcionare ili državu ili da posebno pogoduju predsednicima uprava i top menadžmentu, slušate ili ekonomski nepismene ljude ili slatkorečive demagoge (jedno ne mora isključivati drugo)", kaže legenda dugoročnog investiranja Warren Buffett o otkupu vlastitih deonica. 

Ponekad se u regionu na otkup vlastitih akcija gleda kao na nepotrebno trošenje sredstava kompanije i mali deoničari često žele isplatu dividende iako ona nije poreski optimalna. Sličnih debata ima i na zapadnim tržištima, ali od 1982. godine, kada je u SAD dozvoljen otkup vlastitih deonica, taj obim konstantno raste.

U svim državama Adria regiona je sličan okvir koji pojednostavljeno kaže da listirane kompanije smeju da otkupe i do 10 odsto vlastitih akcija, i to prema skupštinskoj odluci. Ona obično sadrži limite o maksimalnoj i minimalnoj ceni otkupa koja je najčešće +/- 10 procenata u odnosu na referentnu cenu. U nekim državama je dozvoljeno i sticanje veće od 10 odsto, ali te deonice se u zadatom roku moraju poništiti, odnosno povlačiti. Prilikom definisanja plana otkupa potrebno je naglasiti i svrhu otkupa. 

Pre pregleda sličnosti i razlika u regionu moramo da napomenemo i činjenicu da su Hrvatska i Slovenija deo EU, a propisi koji regulišu tržište kapitala (kao i ovu temu) usklađeni su sa EU praksom. Druga dva tržišta koja analiziramo, Severna Makedonija i Srbija, nisu. Postoji dosta sličnosti, ali i određenih razlika. Svaka država ima svoje specifičnosti i potrebno je detaljno istražiti tematiku od države do države. Konkretan primer razlike je da Srbija ima drugačiji tretman prilikom otkupa akcija u kompanijama u državnom vlasništvu od onih koje to nisu. 

Naravno, svaki izvršni direktor, ali i finansijski direktor treba dobro da odvagaju između razloga za otkup vlastitih deonica i konkretne situacije u kompaniji - tj. nivoa sredstava za kupovinu i/ili potrebe za zaduživanjem u svrhu otkupa s jedne strane, kao i potrebe finansiranja razvoja poslovanja kompanije s druge strane.

Blue chipovi u regionu: ko otkupljuje vlastite deonice, a ko ne

U Hrvatskom indeksu Crobex-10 sve kompanije poseduju vlastite akcije: holding Adris poseduje najviše, tj. 4,3 odsto, turistička kompanija Valamar 3,3 odsto, prehrambena kompanija Podravka 1,5 odsto, turistička kompanija Arena Hospitality group 1,5 odsto, brodarska kompanija Atlantska plovidba jedan odsto, IT kompanija Span jedan odsto, holding Končar elektroindustrija jedan odsto, tehnološka kompanija Ericsson Nikola Tesla 0,7 odsto, prehrambena kompanija Atlantic grupa 0,4 odsto i Hrvatski telekom 0,1 odsto.

U slovenačkom indeksu SBITOP od devet kompanija, šest kompanija ima vlastite deonice. Pozavarovalnica Sava poseduje 10 odsto, farmaceutska kompanija Krka 5,5 odsto, kompanija za hemijsku preradu Cinkarna Celje 3,3 odsto i trgovac energentima Petrol 1,5 odsto, a dve kompanije Eqinox i Telekom Slovenije) imaju neznatan udeo vlastitih deonica. U srpskom indeksu Belex-15 samo dve od devet kompanija poseduju više od pet odsto vlastitih akcija. To su: proizvođač posuđa, sudopera, bojlera, slavina i kućne opreme Metalac, proizvođač metalnih konstrukcija i delova konstrukcija Jedinstvo. Aerodorom “Nikola Tesla” i Energoprojekt holding imaju neznatan udeo vlastitih deonica. 

Od deset društava iz makedonskog MBI 10, polovina ne poseduje vlastite deonice, dok je preostalih pet otkupljivalo vlastite akcije, od čega četiri društva imaju maksimalno dopušteni nivo od 10 odsto ( građevinska kompanija Granit, trgovac energentima Makpetrol, makedonski Telekom i kompanija za hotelijerstvo i ketering Makedonija Turist), a jedno – farmaceutska kompanija Alkaloid manje od dva odsto).

U poslednje vreme su hrvatske kompanije daleko najaktivnije po pitanju otkupa vlastitih deonica, dok npr. u Sloveniji samo jedna kompanija, Krka, aktivno otkupljuje akcije, i to u vrlo značajnim iznosima. Većina većih procenata vlasništva vlastitih deonica izvan Hrvatske je rezultat nekih korporativnih akcija iz dalje prošlosti. Na umu treba imati i visinu tržišne kapitalizacije svake kompanije te posledično i monetarnu vrednost svakog pojedinog udela vlastitih deonica. 

Zašto kompanije rado otkupljuju vlastite akcije ?  

Najčešći razlozi u teoriji su: 

- ako se cena deonice na berzi čini atraktivnom, tj. potcenjenom, 

- za upotrebu kroz nagrade/bonuse/opcijske planove za menadžment i zaposlene, 

- kao podloga za isplatu dividende u deonicama kompanije, 

- kao moneta prilikom preuzimanja drugih preduzeća (za finansiranje dela ili cele transakcije), 

- kao potencijalna odbrambena reakcija u slučaju pokušaja preuzimanja kompanije, 

- s ciljem poništenja otkupljenih deonica, što efektivno povećava procenat vlasništva najvećih deoničara, ali je i način povrata akcionarima umesto dividende. 

Koji su razlozi u praksi u regionu? 

Osim Hrvatske, u drugim državama se ne sprovodi nagrađivanje kroz dodelu/opcijsku kupovinu vlastitih deonica zbog nepovoljnog poreskog tretmana i nerazvijenosti tržišta. Navedeno je tako veliki problem za kompanije, s obzirom na to da se tako otežano zadržavaju ključni zaposleni, kao i za berzu, jer se ne stvaraju novi akcionari. Sva navedena tržišta imaju veliki problem nedostatka finansijske pismenosti i kulture ulaganja na berzu.

Većina kompanija na analiziranim tržištima otkupljuje deonice sporadično i relativno skromno. Najčešći razlog je ukrupnjavanje udela velikih akcionara, a povremeno i odbrana od neželjenog preuzimanja. U kompanijama u kojima je udeo top menadžmenta u vlasništvu veći i znatan, rade se otkupi iz istog razloga. Takve slučajeve vidimo npr. u Srbiji. U Sloveniji beležimo sve više direktnog sticanja deonica kompanija od strane menadžmenta, ali reč je o menadžerima koji drže izuzetno nizak procenat vlasništva svog poslodavca pa tu kupovinu tumačimo kao signal o njihovom mišljenju o tome koliko je atraktivna trenutna cena deonice i koliko je poverenje u nju.  

Neke od najvećih kompanija u Hrvatskoj i Sloveniji su u prošlosti pomicale deonice kao vid nemonetarne dividende (Krka ili Hrvatski Telekom), tj. načina povrata svim deoničarima. Vrlo retko smo mogli da vidimo isplatu dividende u akcijama kompanije (Valamar). 

Izuzetno retko se događa da kompanija preuzima drugu kompaniju i deo transakcije plaća u formi vlastitih deonica. Relativno nedavno smo u Hrvatskoj videli jedan takav slučaj (Span), dok je na Zapadu to vrlo učestalo. 

Činjenica je da na svim navedenim tržištima postoji znatan broj kompanija u većinskom ili manjinskom državnom vlasništvu, pa se otkup vlastitih akcija može gledati kao način povećanja udela države u kompaniji, što nikako nije poželjno niti je potrebno tržištu. Vlasništvo države u listiranim kompanijama se može i treba smanjivati, a ne povećavati. Rešenje je privatizacija, a ne izbegavanje otkupa deonica.

Epilog 

Šta bi  trebalo uraditi i u Adria regionu ako želimo više otkupa vlastitih deonica i direktne benefite za lokalne berze? Glavna promena i najveća reforma bi trebalo da bude reforma poreskog  sistema u spomenutim državama kako bi se poreski podstakle  kompanije da otkupljuju  deonice s ciljem nagrađivanja ili zadržavanja ključnih kadrova. Već smo spomenuli i propratne benefite za lokalnu berzu.  

Konkretno, poslednjom izmenom hrvatskog poreskog zakona uvedena je poreska stopa od 20 odsto, plus prirez (lokalni porez u zavisnosti od mesta stanovanja) prilikom dodele ili opcijske kupovine vlastitih deonica. Pre uvedenih izmena poreska stopa iznosila je 24 odsto, plus prirez.  

Na pojednostavljenom primeru isplate bruto bonusa od 12.000 evra osobi koja ima mesečnu platu od 4.000 evra bruto i pravo na bonus u iznosu od tri mesečne plate, poslodavac isplatom u akcijama  ostvaruje uštedu od 15 odsto, a zaposleni dobija za 23 odsto veći bonus.  

Obrnutu logiku (veće oporezivanje nagrađivanja u vlastitim deonicama) vidimo u Sloveniji i relativno skoro su bile inicijative oko promene takvog negativnog tretmana, ali na kraju nisu donete.  

Pri pisanju članka su pomogli Nenad Gujančić iz Srbije i Goran Martinoski iz Severne Makedonije. 

Prevela Jelena Stjepanović. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar