Balkanske elektrane čekaju da ih ogreje nemačko sunce

Nemački investitori u obnovljive izvore energije prisutni su u Hrvatskoj i Sloveniji, ali ne i u ostatku Adria regiona. Nemačka je uvela olakšice za dobijanje državnih garancija za investicije na Zapadnom Balkanu. 

Kada je pre dve godine na otvaranju fabrike u Valjevu, na zapadu Srbije, prvi čovek nemačke kompanije Hansgrohe poručio zaposlenima da su oni „deo njihove globalne proizvodne strategije da skrate i učine sigurnijim lance dopremanja i transportne rute“, pojedini lokalni posmatrači su pomislili kako su to samo reči namenjene da impresioniraju prisutne. Međutim, kad je posle samo godinu i po Hans Jirgen Kalmbah (Hans Juergen Kalmbach) u istom gradu otvorio i drugu fabriku istom rečenicom više niko nije sumnjao da prvi čovek ove kompanije za proizvodnju sanitarnih armatura zaista i misli ono što govori. Naprotiv, postaje jasno da narasta broj nemačkih kompanija koje kroz investiranje u Srbiji, Severnoj Makedoniji i ostalim zemljama Adria regiona vide način da izbegnu poremećaje u lancima proizvodnje i dopremanja. 

Kada se na to doda i zaoštravanje političko-ekonomskih odnosa između Zapada i Kine, nemačke kompanije su prinuđene na promenu svojih strategija proizvodnje i snabdevanja tržišta svojim proizvodima.

Depositphotos

Na primeru kompanije Hansgrohe vidi se da nemačke kompanije srednje veličine rad svojih pogona u Kini preusmeravaju tako da proizvodima iz tih postrojenja namiruju potrebe Kine i azijsko-pacifičkog tržišta, dok za evropsko tržište nove proizvodne kapacitete lociraju na Balkanu. Tako je Hansgrohe bezmalo istovremeno, u junu ove godine, otvorio dva nova razvojna centra za inovacije. Jedan u Šangaju, a drugi u Valjevu, gradu u kojem će raditi bezmalo 20 odsto svih zaposlenih za Hansgrohe širom sveta. 

Dosad su zemlje Adria regiona, naročito Srbija i Severna Makedonija, nemačkim investitorima bile primamljive ne samo zbog geografske blizine, već zbog izdašnih državnih subvencija. Pa tako pojedini nemački mediji specijalizovani za trgovinu i investicije navode da nemačke firme preko Razvojne agencije Srbije mogu da dobiju državne subvencije kojima će pokriti čak do 70 odsto investicija u Srbiji. Međutim, ova vrsta nemačkih investicija od sada će dobijati i finansijsku podršku nemačke države. Nemačka vlada odlučila je da finansijski olakša nemačkoj privredi investicije u 34 zemlje, među kojima je i „šestorka“ Zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo*). Konkretno, nemačke firme će birokratski jednostavnije i znatno jeftinije dobijati nemačke državne garancije za svoje investicije u Adria regionu, pri čemu će biti i smanjen njihov finansijski rizik u slučaju propasti ulaganja zbog vanrednih okolnosti. 

Kada se na to dodaju olakšice za one koji ulažu u zelenu energiju, to jest u projekte koji doprinose klimatskih ciljevima nemačke vlade, Adria region ima sve uslove da bude prostor za velike investicije u projekte obnovljivih izvora energije. 

Manji troškovi, veće osiguranje od rizika 

Reč je o strategiji smanjenja zavisnosti od Kine i zaokruživanja lanaca dobavljača i proizvodnje u takozvanim prijateljskim zemljama iz oktobra ove godine, kojom nemačka vlada domaćim  firmama pojednostavljuje i pojeftinjuje dobijanje državnih garancija . U okviru ove strategije diverzifikacije nemačkih ekonomskih odnosa, među povlašćenim zemljama su Indija, većina zemalja Južne Amerike, nekoliko afričkih i azijskih zemalja, a u Evropi Turska i Zapadni Balkan. 

Prema merama koje su odmah stupile na snagu, nemački investitori u ovim zemljama biće oslobođeni plaćanja takse prilikom podnošenja zahteva za dobijanje državne garancije, godišnja naknada za garancije će im biti smanjena za 10 odsto, dok će u slučaju aktiviranja garancije biti prepolovljen njihov obavezni udeo u finansijskim gubicima. 

To znači da u slučaju da kompanija mora da otpiše investiciju u određenoj zemlji zbog toga što je izbio rat, imovina joj je eksproprisana ili je došlo do kršenja zakona od strane vlade dotične strane zemlje, nemačka vlada će joj nadoknaditi veći deo gubitka. Uobičajeno, pet odsto gubitaka kompanija mora da snosi sama, ali za pomenute 34 zemlje ovaj udeo će biti samo 2,5 odsto. 

„Sa novim pozitivnim podsticajima, snažno podržavamo nemačku ekonomiju u važnoj diverzifikaciji za veću otpornost na krize", rekla je za nemačke medije državna sekretarka u nemačkom ministarstvu za ekonomiju i klimu Franciska Brantner, dodajući da poboljšani uslovi treba da podstaknu kompanije na nova ulaganja na tržištima na kojima su trenutno malo aktivne. „Odabrali smo zemlje koje su pouzdani spoljnotrgovinski partneri i koje su politički stabilne.“ 

Stanje od juna ove godine ukazuje da nemačka vlada državnim garancijama trenutno pokriva više od 30 milijardi evra investicija nemačkih kompanija, dok se proteklih godina  godišnje zatraže garancije za nove investicije od oko 2,5 milijarde evra. 

Prema vladinom godišnjem izveštaju o investicionim garancijama u 2022. godini, među pet zemalja sa najvećim brojem novoregistrovanih prijava za državne garancije je i jedna iz Adria regiona. Srbija se našla u društvu sa Kinom, Tajvanom, Ukrajinom i Turskom. Međutim, po veličini novoregistrovanih prijava za garancije, Srbija nije među pet najvećih tržišta, već su tu Uzbekistan, Turska, Malezija, Argentina i Alžir. 

Nove mere nemačke vlade bi trebalo da investitorima znatno umanje troškove dobijanja garancija, što su za velika ulaganja često i milionske sume. Doduše, nemačkim investitorima je prilikom ulaganja u Adria regionu rizik praktično minimalan, jer ih štite ugovori o podsticanju i međusobnoj zaštiti investicija, koje je SR Nemačka potpisala sa komunističkom Albanijom i Jugoslavijom, a koji su potom dopunjeni novopotpisanim ugovorima sa državama nastalim raspadom Jugoslavije. Suštinski, nemačke investicije su već osigurane i bez dobijanja posebnih nemačkih državnih garancija. 

Kako je u razgovoru za lokalne medije objasnio prvi čovek Nemačko-srpske privredne komore Aleksander Markus, garancija nemačke vlade je „dodatna zaštita jer to znači će u slučaju štete kompanija sigurno na kraju dobiti novac s jedne strane – od države u kojoj je investirala ili od nemačke vlade“. 

Povlastice za klimatske projekte 

Nemačka strategija diverzifikacije ide ruku pod ruku sa klimatskom strategijom nemačke vlade pa je moguće naknadu za garanciju smanjiti na do 0,4 odsto godišnje ukoliko su to ulaganja u obnovljive izvore energije, tehnologije zelene tranzicije i veliki projekte koji doprinose zelenoj transformaciji u zemlji u kojoj se investira. 

Kako je nedavno u razgovoru za Bloomberg Businessweek Adria istakao Branimir Jovanović, u ovoj oblasti leži potencijalna šansa za Adria region jer ima neiskorišćeni prostor kada je u pitanju obnovljiva energija. Ovaj ekonomski ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW) ukazao je da, recimo, u Austriji nema prostora za mnogo investicija u hidro, vetro i solarne izvore energije, dok ih na Balkanu ima dosta. 

„Pratio bih koliko Nemačka investira u energetiku, i to u obnovljive izvore energije, kako kod sebe, tako i u drugim zemljama“, istakao je Jovanović, objašnjavajući koji sve parametri mogu da ukažu da li Nemačka, a samim tim i cela Evropa izlaze iz recesije. 

Nekoliko stručnjaka za sektor obnovljivih izvora energije sa kojima je razgovarala Bloomberg Businessweek Adria ističu da u ovom sektoru u dobrom delu Adria regiona nema velikih nemačkih investitora, ali je Nemačka i te kako prisutna, kako finansijski kroz nemačke komercijalne banke, osiguravajuće kuće i razvojnu banku KfW, tako i kroz tehnologiju nemačkih kompanija koja se ugrađuje u energetska postrojenja. 

„Što se tiče nemačkih investitora, u smislu vlasnika elektrane, trenutno u Srbiji nema nijedna takva investicija. A mi bismo na srpskom tržištu veoma voleli da vidimo nemačke investicije u proizvodnji energije, a ne samo kao bankarsku podršku i snabdevače tehnologijom“, ističe u razgovoru za Bloomberg Businessweek Adria Miloš Colić, generalni direktor kompanije New Energy Solutions, koja je izgradila vetropark “Kovačica” na severoistoku Srbije. 

Depositphotos

U vetroparku “Kovačica” su ugrađene vetroturbine, koje američki  General Electric proizvodi u svojoj nemačkoj fabrici, tako da je deo ovog projekta prošao i kreditno-izvozno osiguranje nemačkih finansijskih institucija. 

Nemcima su najveća konkurencija – Kinezi 

Kako ističe Colić, na ovom tržištu, osim nemačkih banaka kao finansijera projekata vetroelektrana i solarnih elektrana, u industriji obnovljivih izbora energije prisutni su nemački Siemens i Nordex, čije se turbine i vetrogeneratori ugrađuju. Najveća konkurencija im dolazi iz Azije, konkretno iz Kine. 

Sasvim drugačija situacija je u zemljama Adria regiona koje su već članice Evropske unije. Tako je u Hrvatskoj samo prošle godine najavljeno više nemačkih investicija u obnovljive izvore energije. Nemačka kompanija VSB je najavila da će njena hrvatska podružnica graditi u Dalmaciji vetropark snage 329 megavata (MW). Istovremeno, nemački Enercon i holandski Green Trust grade vetropark „Lički medvjed“ snage od 425 MW, dok hrvatska i slovenačke podružnice nemačkog energetskog giganta EON već decenijama ulažu u ovim zemljama, a poslednjih godina naročito u izgradnju solarnih elektrana. 

Ono što je isto i u Hrvatskoj, kao i u ostatku regiona, nemačkim investitorima i nemačkoj tehnologiji glavna konkurencija dolazi iz Kine, pa je tako najveći vetropark u Hrvatskoj izradila kineska kompanija Norinco, uloživši 230 miliona evra. 

Međutim, regionalni eksperti kažu da su potencijali za ova ulaganja i dalje veliki i u Hrvatskoj i delom u Sloveniji, ali i da je i dalje neizvesno koliko će nemačko investitorsko sunce ogrejati solarne elektrane i podstaći nicanje vetroparkova u Adria regionu.   

„Tri oblasti imaju ogromne potencijale za investicije, a to su vetroparkovi, solarne elektrane i kapaciteti za skladištenje energije“, kaže Colić. 

Nemački energetski giganti RWE i EON mogli bi da budu to sunce i vetar koji bi podstakli obnovljive izvore energije u regionu. Naruku realizaciji takvog eventualnog scenarija idu ne samo izdašne subvencije u regionu i nemačke velike olakšice za državne garancije, kao i investicije u zelenu energiju, već i jedna od poslednjih vesti. 

Energetski koncern RWE je u prvih deset meseci 2023. udvostručio svoj profit, zahvaljujući prvenstveno proizvodnji struje iz obnovljivih izvora i trgovinom tečnog gasa (LNG). Nakon saopštavanja da je profit za 10 meseci iznosio skoro 3,4 milijarde evra, finansijski direktor RWE Mihael Miler rekao je da „RWE raste i veoma je profitabilan“ jer je u proteklih devet meseci 20,3 milijarde evra uložio u projekte obnovljivih izvora energije, kao i na kupovinu kompanija u toj oblasti. Dakle, uprkos vremenu skupih kredita, nemački koncerni imaju novca za investicije.