.webp){kind=icon}
Ako vas je u poslednje vreme mučilo predosećanje, nejasan ali nepogrešiv osećaj da se planeta klati na ivici neke provalije, niste jedini.
Jamie Dimon je saglasan sa vama. „Ovo je možda najopasnije doba koje je svet video u poslednjih nekoliko decenija“, rekao je nedavno izvršni direktor u bankarskoj korporaciji JPMorgan Chase & Co. Predsednik Svetske banke Ajay Banga to naziva opasnom prekretnicom za svetsku ekonomiju. Larry Fink, izvršni direktor u korporaciji BlackRock Inc., predviđa budućnost sa „manje nade i mnogo više straha“. Zvono za uzbunu za njih, ali sve više i za lidere u poslovnom, finansijskom i vladinom sektoru, može se sažeti u jednu reč: geopolitika.
Nestao je period relativne stabilnosti koji istoričari nazivaju američkim mirom (engl. pax americana) - 75 godina američke ekonomske, vojne i kulturne dominacije nakon Drugog svetskog rata. Njegovo mesto je zauzela multipolarna krhka konkurentnost da bi se postigli trgovinska, tehnološka i teritorijalna moć i uticaj. Ovo novo doba predstavlja, prema rečima nemačkog kancelara Olafa Scholza, u tekstu “Zeitenwende”, „epohalnu tektonsku promenu“ u kojoj su fašizam, autoritarizam i imperijalizam u novom usponu, a globalizacija se povlači.
Mark Wiseman, predsednik odbora za penzijsko osiguranje Alberte vrednog 160 milijardi kanadskih dolara (115 milijardi američkih dolara ili približno 1.255 biliona RSD), kaže da se svet suočava sa „novom paradigmom sa nesagledivim posledicama“. Ne postoje samo sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, već i građanski ratovi, pobune i državni udari u desetinama zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike, kao i sve veći troškovi koji su posledica klimatskih katastrofa, masovnih migracija miliona izbeglica i pretnji od novih pandemija. Dodajte toj dugotrajnoj inflaciji zastrašujući potencijal, sve manje vere u zapadnu demokratiju i političku paralizu u Vašingtonu i, osim toga, stvarnu mogućnost sukoba za preuzimanje kontrole nad Tajvanom. „Ovo je daleko najteže i najsloženije okruženje za investiranje koje sam video u poslednjih 30 godina - mnogo komplikovanije od svetske finansijske krize“, kaže Wiseman.
Jae C. Hong/AP
Pa ipak, čak i dok rat besni u istočnoj Evropi, tenzije rastu u Indopacifičkom regionu, a izraelski tenkovi gađaju pobunjenike Hamasa, veliki deo debate u finansijskim krugovima ostaje zaglavljen u beskrajnom, anahronom spletu spekulacija o inflaciji i monetarnoj politici. Možda je to zato što se tešimo predvidljivošću. Ekonomista može razumnom preciznošću da predvidi koliko će povećanje kamatnih stopa za 25 baznih poena uticati na sve, od povećanja broja radnih mesta do fabričke proizvodnje. Finansijski analitičar može, sa samo nekoliko klikova po proračunskoj tabeli, da precizno izračuna koliko će radni ugovor kompanije Ford Motor Co. sa kompanijom United Auto Workers smanjiti zaradu po akciji. U oba slučaja, raspon između ishoda je uzak.
Ono što geopolitički rizik čini toliko uznemirujućim jeste to što ga nije moguće modelirati. Promenljive su Rumsfeldova mešavina poznatih poznanica, kao što je kineska frustracija zbog američkih ograničenja koja se odnose na izvoz tehnologije naprednih poluprovodnika; i poznatih nepoznanica, kao što su gde i kada ruska vojska može da upotrebi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, i, što je najgore, nepoznatih nepoznanica. Mogućnosti su mnogobrojne. Nije da odluke Federalnih rezervi nisu važne, ali koga će zaista zanimati cena novca ako se odjednom nađemo u Trećem svetskom ratu?
U celom svetu generalni direktori počinju da se suočavaju sa novom realnošću. U svom poslednjem konferencijskom razgovoru sa akcionarima, Ben Smith iz kompanije Air France-KLM je govorio o „povećanoj budnosti, striktnoj kontroli troškova i većoj operativnoj efikasnosti u cilju zaštite naše marže“ u svetlu „akutnih geopolitičkih tenzija“. Accor, Baker Hughes, Intel, Mastercard, Japan Tobacco, Porsche i Whirlpool su među kompanijama koje navode geopolitiku kao faktor koji utiče na njihov učinak u trećem kvartalu i na njihovo samopouzdanje u budućnost. Za druge, kao što je američka odbrambena kompanija Northrop Grumman Corp., globalna nestabilnost je dobar posao. „Vidimo to u naznakama potražnje“, kaže izvršna direktorka Kathy Warden.
Fatima Shbair/AP
Ne čudi da su stručnjaci za međunarodne odnose na visokoj ceni. Richard Haass, bivši američki diplomata koji je 20 godina vodio njujorški Savet za međunarodne odnose (engl. Council on Foreign Relations), pridružio se prošlog septembra investicionoj banci Centerview Partners LLC kao viši savetnik kako bi pomogao klijentima sa, prema rečima suosnivača Blaira Effrona, „geopolitičkim rizicima i mogućnostima”. Prošlog septembra, Goldman Sachs Group je formirao Goldman Sachs Global Institute da bi davali savete u vezi sa „ukrštanjem geopolitike, tehnologije i globalnih tržišta“. Kada je u pretežno satiričnoj emisiji Daily Show bilo potrebno da neko objasni zašto je Hamas napao Izrael, obratili su se najglasnijem i najplodnijem zagovorniku političkog rizika, predsedniku Evroazijske grupe Ianu Bremmeru.
Međutim, kao što je Bremmer rekao u tom gostovanju, pružanje objašnjenja nakon događaja, ma koliko ona bila logična i ubedljiva, zadovoljava samo ljudsku žudnju za razumevanjem situacije. Da li ima smisla, u retrospektivi, da je Hamas želeo da izbaci iz igre saudijsko-izraelsku mirovnu inicijativu? Naravno. Da li je sada očigledno da su meseci tišine u Gazi uspešno uljuljkali Izrael u lažni osećaj sigurnosti? Naravno. Ipak, napad je bio potpuno iznenađenje. Niko nije primetio da se približava.
ŠTA ĆE BITI SLEDEĆE? KO TO ZNA
Još od početka 20. veka globalna moć nije bila tako raširena. Pored SAD, Kine, Evropske unije i Rusije, Brazil, Indija, Severna Koreja, Pakistan, Turska i države Persijskog zaliva, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar imaju značajnu kontrolu nad određenom kombinacijom vojnih, ekonomskih, sajber, energetskih i ekoloških kritičnih resursa. Uskoro će veštačka inteligencija i kvantno računarstvo ponovo poljuljati ravnotežu.
Mohammed Salem/Reuters
Svet je, naravno, preživeo mnogo kriza i nesreća – vrhunac neprijateljstva tokom Hladnog rata, epidemija AIDS-a, porast islamskog terorizma, velika finansijska kriza i pandemija kovida 19 samo su neke od njih. „Ono što je sada drugačije jeste da imamo posla sa nekom verzijom svih njih istovremeno“, kaže Wiseman.
Dakle, koliko dugo mogu koegzistirati prosperitet i nestabilnost? U istraživanju kompanije KPMG, otkriveno je da su izvršni direktori „geopolitiku i političku neizvesnost“ ocenili kao rizik broj jedan za ekonomski rast u naredne tri godine, koji se tako pomerio sa sedmog mesta u 2022. i nadmašio sve ostale, od disruptivne tehnologije do krhkosti u lancu snabdevanja. Ipak, ista grupa od 1.325 korporativnih direktora je takođe odgovorila da sve više veruje u dobre prognoze za svetsku ekonomiju.
Neki investitori započinju kratke prodaje akcija, kupuju trezorske obveznice i koncentrišu resurse u dolarima. Oni bi mogli dobro da prođu. No, istorija finansijskih tržišta je prepuna priča o bogatstvima potrošenih u cilju zaštite od katastrofa koje se nikada nisu dogodile. Ako postoji pouka, ona bi bila da ne treba biti samozadovoljan.
Kao što kaže Banga, predsednik Svetske banke: „Rizici se obično menjaju. Bio bih veoma oprezan kada je pitanju fokusiranje na jedan i ignorisanje drugih.”
