Lukić: Inflatorna očekivanja se pomeraju sa dva na oko pet odsto

Tačka preokreta u monetarnim politikama očekuje se polovinom ove godine, a u nedelji pred nama na tržišta će uticati odluke Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke (ECB). 

Na tržištu svakako imamo inverznu krivu prinosa, a da li to tržište zaista ulazi i u period rasta? To pitanje se samo nameće, posebno nakon rasta akcija koji je u ponedeljak nakratko proglašen za ulazak u period optimizma. Naime, početkom nedelje zabeležen je skok od 20 odsto iznad najnižeg nivoa iz oktobra. Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, reakciju tržišta povezuje sa odlukama Feda, odnosno zaoštravanjem i zatezanjem monetarne politike.

"Kada je to počelo, cene akcija su  potonule, međutim, već od kraja prošle godine svi su se negde ponadali da je sa tim gotovo i svi su očekivali tačku preokreta. Ponekad čak deluje i da je tržištu dozlogrdilo od tog večitog čekanja na preokret. Tržište je kratkog strpljenja i želi brze reakcije i impulsivno da reaguje", komentariše Lukić. Kada je reč o tržištu akcija, kaže, činjenica je da je njegov oporavak neujednačen i da ga predvodi natprosečan rast najvećih kompanija. "Ako govorimo o Apple, Microsoftu, Amazonu, Meti, Tesli, evo sad im se tu pridružuje Nvidia, možemo da kažemo da se 90 posto njegovog rasta duguje upravo ovim kompanijama", dodaje.

Kada je situacija nesigurna, investitori teže ka sigurnim lukama, a Lukić navodi da izgleda da su, kada je reč o tržištu akcija, te luke upravo akcije pvih velikih kompanija. "No, meni sve ovo ipak ne izgleda kao 'bull market', već pre kao na još uvek neisušeni deo nelikvidnosti koji postoje na tržištu akcija."

Dodaje i da je pravo pitanje gde sada ulagati. "Ono što je bilo primetno jeste da su veća ulaganja bila u fondove koji ulažu u kratkoročne finansijske instrumente, novčane fondove, i da se tu većina kapitala preusmerila." Lukić podseća da su tehnološke kompanije ove godine doživele bum, pa procenjuje da ulagači u tom sektoru i dalje žele da pronađu dobru kompaniju, s tim što oni koji su ulagali u kompanije s malom tržišnom kapitalizacijom nisu najbolje prošli. "Čini mi se da su glavni dobitnici još uvek one kompanije s velikom tržišnom kapitalizacijom i da će se verovatno novac tamo i preusmeriti." 

Na tržišta u periodu pred nama će svakako uticati odluke Feda i ECB. Nakon pauze kamatnu stopu je opet podigla i NBS.

"Svi smo očekivali da dođe do pauziranja u rastu kamatnih stopa. Ja moram da kažem da, kada se radi o slamanju inflacije, tu imamo dva izazova. Prvi se odnosi na usporavanje inflacije, a drugi kako slomiti rezistentnost inflacije. Ta rezistentnost inflacije nas dovodi do toga da inflatorna očekivanja ljudi pomeraju s nekih dva odsto, koliko je bilo uobičajeno u prethodnom periodu, na nekih možda i pet procenata, koliko očekuju u budućem periodu. No, pet procenata nije nešto što može da ekonomiji obezbedi skladno funkcionisanje bez izvesnih spekulacija oko toga da li povećati cene ili ne", objašnjava. On smatra da i potez koji je preduzela Narodna banka Srbije govori u prilog tome i da se još ne može očekivati definitivnu pauzu u rastu kamatnih stopa.

"Kad je reč o našem lokalnom tržištu, rekao bih da negde imamo tendenciju ka onome ka čemu teže, odnosno već se nalaze neke zemlje u istočnoj Evropi, a to je neka kamatna stopa koja je bliža sedam procenata. Da li će to biti 6,5 ili 6,75 odsto, to ćemo još da vidimo. No, siguran sam da nije kraj ove godine podizanju kamatnih stopa", zaključuje naš sagovornik.

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu.
 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar