Prema nekim računicama, u kriptovalute u Srbiji ulaže oko 250 hiljada građana. Pošto su novi američki predsednik Donald Trump i njegova supruga Melania izdali svoje digitalne tokene, nameće se pitanje do kada će trajati optimizam investitora prema kriptu.
Aleksandar Zavišić, portfolio menadžer u Ilirika investmentu, rekao je u razgovoru za TV Bloomberg Adria da Trumpov stav prema digitalnom novcu utiče i uticaće na kretanja na kripto-tržištu. Trump je tokom predsedničke kamapanje obećao da će SAD postati kripto-prestonica sveta. Bidenova administracija je, s druge strane, kočila i delegitimizovala tu vrstu imovine argumentom da je ona predmet pranja novca i nelegalnih aktivnosti, navodi Zavišić.
Trump je uspostavio radnu grupu za tržište digitalne imovine kako bi ispitao mogućnost stvaranje nacionalnih rezervi digitalne imovine, nešto slično strateškim rezervama nafte ili budžetskim rezervama u smislu gotovog novca i svi njegovi potezi su u velikoj meri podstakli rast kripto-tržišta.
Opširnije
Kripto-tržište se hladi - da li je sad vreme za kupovinu
Bitcoin je u utorak izgubio pet odsto vrednosti, nakon što je u ponedeljak ponovo prešao nivo od 100.000 dolara prvi put od 19. decembra.
09.01.2025
Da li će 2025. doneti eksploziju novih ETF fondova
Pre godinu dana započelo je trgovanje prvim spot bitcoin ETF-om.
09.01.2025
Prognoza za 2025 - da li kripto-tržišta mogu premašiti rast iz 2024.
Portal Bloomberg Adria vam donosi pregled glavnih događaja na kripto-tržištu u 2024. i očekivanja za 2025.
31.12.2024
Šta čeka bitcoin u 2025 - njegova sudbina je više u rukama Trumpa, nego Feda
Niže kamatne stope pogoduju berzama, kako tradicionalnim, tako i kripto.
27.12.2024
"Njegova lična kriptovlauta je jedan iskorak u stranu privatnog interesa i konflikta interesa i više predstavlja neki njegov pečat da se legitimiše kao pobornik kripto-tržišta", rekao je on.
Dalji rast bitcoina se može očekivati, neizvestan je jedino njegov tempo. Broj trenutno izdatih bitcoina je oko 95 odsto maksimalno dozvoljenih. Trenutno ih imamo oko 19.943.000, a maksimum koji može biti izdat je 21 milion. Rast bitcoina je dobrim delom podstaknut limitiranom prirodom same kriptovalute, takozvanog digitalnog zlata, i to je nešto što konvencionalne valute nemaju još od 1971. godine, kada je ukinut zlatni standard američkog dolara, pojasnio je Zavišić.
"Magična granica od 100.000 dolara za bitcoin je pređena. Išao je i do 109.000, tako da ne bih isključio mogućnost da bitcoin ove godine dođe do vrednosti od 130 ili 140 hiljada dolara", rekao je on.
Prošla godina biće upamćena kao godina koja je bila prekretnica za bitcoin, sa porastom takozvanih spot ETF-ova, tj. fondova kojima se javno trguje i koji u zaleđini drže bitcoin. Taj korak bio je veoma važan jer je doveo do potpune legalizacija i legitimizacije najvažnije kriptovalute.
"ETF-ovi su privukli rekordan priliv investitora, sa 129 milijardi dolara imovine pod upravljanjem za manje od godinu dana. Poređenja radi, ETF-ovi zasnovani na zlatu posluju preko 20 godina i u zbiru vrede 127 milijardi dolara", naveo je Zavišić.
.webp){kind=icon}
