Pred kripto-industrijom je potencijalno istorijski dan

Kripto-tržište uskoro bi moglo da doživi novi prelomni trenutak - investitori tiho polažu nade u to da će okupljanje predstavnika nove američke administracije i lokalne kripto-industrije u petak rezultovati pozitivnim vestima u pogledu daljeg razvoja tog sektora.

Prethodna vlada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nije pokazala ni približno jak entuzijazam u tom pogledu, dok je vodeća kriptovaluta, bitcoin, prvi put premašila cenu od 100.000 dolara u decembru, posle reizbora Donalda Trumpa za predsednika zemlje. Spekulacije oko mogućih ishoda kripto-samita u Beloj kući dolaze u trenutku kada je tržište - posle turbulentnog perioda i za bitcoin i za drugu digitalnu imovinu - u potrazi za uporištem koje bi mu donelo stabilnost ili eventualni povratak zamaha s kraja prošle godine.

Strani mediji preneli su da je Bela kuća u saopštenju navela da se očekuje da Trump bude domaćin skupa i održi govor pred istaknutim predstavnicima poslovne zajednice i investitorima u kripto. Prema rečima novinarke Fox Businessa Eleanor Terrett, plan je da događaj okupi 20-25 ljudi, a u odvojenoj objavi na Twitteru ona je navela i imena nekih od predstavnika kripto-zajednice i regulatornog sektora koji bi trebalo da prisustvuju. Među njim su se našli rukovodioci kripto-firmi Ripple, Gemini, Kraken i drugih. 

Kako piše Yahoo Finance, među gostima Bele kuće trebalo bi da se nađe i izvršni direktor najveće američke kripto-berze Coinbase Brian Armstrong, Michael Saylor iz MicroStrategyja, izvršni direktor Chainlink Labsa Sergej Nazarov i izvršni direktor Exodusa JP Richardson. Trebalo bi da im se pridruži nekoliko ključnih članova Trumpove administracije, uključujući Davida Sacksa, nadležnog za veštačku inteligenciju (engl. artificial intelligence - AI) i kripto, kao i Boa Hinesa, izvršnog direktora predsedničke radne grupe za digitalnu imovinu.

Pretpostavlja se da bi glavne teme diskusije mogle biti ideja o stvaranju nacionalne strateške rezerve kripto-imovine i mogućnost uvođenja regulative koja bi podrobnije definisala pravila u toj industriji, a koja se trenutno razmatra u Kongresu.

Uticaj Trumpa na kratkoročna kretanja cena opada, ali na duge staze i dalje ostaje značajan faktor

"Trenutno je dosta nagađanja oko tog samita i mislim da je najbolje sačekati da se skup održi, pa onda komentarisati moguće posledice toga. Trump je nepredvidiv, što smo skoro mogli da vidimo i na primeru sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Dosad smo videli da se spekuliše da li će u petak biti govora o rezervama i kakve su mogućnosti za njih, možda će se pričati o potencijalnim subvencijama za projekte koji bi omogućili da se više kriptovaluta pravi na američkom tlu - budući da je Trump najavljivao da će od Amerike napraviti kripto-prestonicu sveta, mogla bi se razmatrati izmena i dopuna zakona u tu svrhu... Ipak, opet kažem, brojne informacije o samitu zasad deluju nepouzdano", napomenuo je kripto-analitičar i suosnivač CTB Crypto & Consulting Ivan Andrejević u četvrtak po podne.

Cena bitcoina u 15 sati beležila je blagi rast (od 0,26 odsto) i držala se na 89.735 dolara.

 

Ether je ojačao za 2,86 odsto i kupovao se za 2.251 dolar.

 

Drugi altkoini u četvrtak po podne odavali su sliku opreznog optimizma među kripto-investitorima uoči najavljenog sastanka - novčići, uključujući XRP, BNB, solanu i dogecoin, pretežno su postizali dobitke, mada je bilo i onih koji su gubili na vrednosti, poput cardana i trona. Indeks straha i pohlepe (engl. Fear & Greed Index), koji prati ponašanje investitora i trgovaca koji operišu najpopularnijim kripto-novčićima, našao se u zoni straha (vrednost mu je bila 30, na skali od 0 do 100), pokazali su podaci analitičke platforme CoinMarketCap.

"Čini se da polako popuštaju očekivanja na tržištu po pitanju Trumpovih poteza u vezi sa kriptom. U poslednjih par navrata kada je on najavljivao nešto i cena rasla i padala - to je sve bilo nešto malo, po pet-deset odsto. Rekao bih da kripto-trgovci i investitori ne obraćaju više toliko pažnje na njega kao ranije. Naravno, to ne znači da neće biti nikakvih dešavanja na tržištu ako nešto bude odlučeno na tom samitu - ali videćemo u kom smeru će dešavanja ići. Tu samo treba imati u vidu da, šta god oni da kažu i da najave da će uraditi, američka administracija je spora. Trump može da krene sa izvršnim naredbama i drugim merama, ali dok stignu zakoni, dok se to sve izglasa... Proći će tu još dobrih godinu i po najmanje", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

Druga inauguracija Trumpa; Foto: Bloomberg

Prema njegovim rečima, Trumpovi potezi dosad su uglavnom imali uticaja na kretanje cena bitcoina i ethera, a manje na ostatak kripto-tržišta. "Verujem da bi u narednih godinu i po do dve on mogao imati jak uticaj na kripto-tržište jer su SAD javno otpočele kripto-trku i pitanje je kada će ostale zemlje da krenu da se priključuju tome. U tom smislu, moglo bi se, recimo, očekivati da Kina ukine zabranu trgovanja kriptom."

Sa 109.000 na 80.000 dolara

Izvorna kriptovaluta, posle pionirskih decembarskih šestocifrenih vrednosti, u januaru je dostigla 109.000 dolara, ali se u par navrata i ozbiljno približila ceni od 90.000 dolara, da bi u februaru produbila pad i na kraju tog meseca išla i ispod 80.000 dolara.

 

Slično je sa etherom, koji je u decembru probijao granicu od 4.000 dolara, u januaru se pretežno kretao između 3.000 i 3.500 dolara, a do kraja februara se spustio na cenovni nivo od 2.100 do 2.200 dolara.

Mart je za oba kripto-novčića doneo delimični oporavak, dok je Trump objašnjavao koja će digitalna imovina - sem bitcoina i ethera - biti uključena u stvaranje američke strateške kripto-rezerve. Tada je naveo da će se tu naći XRP, solana i cardano. Prethodno je, podsetimo, potpisao izvršnu naredbu o osnivanju radne grupe za digitalnu imovinu. Hinesova grupa zadužena je za izradu izveštaja koji će analizirati potencijalno stvaranje i održavanje nacionalne rezerve i predložiti kriterijume za njeno uspostavljanje. "Prva stvar koju moramo da uradimo jeste da izradimo izveštaj o tome šta vlada već ima", nedavno je rekao Hines za Wall Street Journal.

Prema pisanju Bloomberga, kada je Trump prošle godine prvobitno najavio planove za skladištenje bitcoina, rekao je da će državna rezerva biti zasnovana na kriptovalutama koje je vlada već stekla, uglavnom od imovine oduzete u krivičnim slučajevima. Dok SAD trenutno poseduju oko 16,4 milijarde dolara u bitcoinu i oko 400 miliona dolara u sedam drugih kripto-novčića, javno dostupne informacije ne pokazuju da država poseduje ijednu od pomenute tri vrste digitalne imovine: XRP, solanu ili cardano.

Solana; Foto: Bloomberg

To sugeriše da ambicije za stratešku rezervu idu dalje od pukog održavanja onoga što je već u državnom vlasništvu, već uključuju i kupovinu kripta novcem poreskih obveznika ili nekim drugim mehanizmima. To bi moglo biti politički izazovno, imajući u vidu da su savezne države Montana, Vajoming i Severnoj Dakota ove godine već odbile predlog za stvaranje takvih državnih rezervi.

Uz to, cene novčića koje Trump želi da uključi u nacionalnu rezervu pale su proteklih nedelja, pri čemu je solana oslabila za čak 57 odsto u poređenju sa svojim cenovnim vrhom u januaru. Do toga je došlo usled velikih gubitaka u popularnim mim-koinima (neki su bili povezani i sa Trumpom i njegovom suprugom Melanijom, a jedan je promovisao i argentinski predsednik Javier Milei) koji se generišu na njenom istoimenom blokčejnu Solana.

Prihvatanje kripta

Dok iz kripto-zajednice već godinama stižu poruke da su spremni da postanu deo mejnstrima, malo šta je učinjeno da se spreče prevare koje su i dalje rasprostranjene u tom sektoru, a koje su ujedno bile jedan od vodećih razloga na koje se prethodna administracija u SAD pozivala, zadržavajući rezervisan stav prema digitalnoj imovini.

Tamošnja komisija za hartiju od vrednosti, koju je donedavno vodio Gary Gensler, dugo je ukazivala na nedostatak regulacije kripto-tržišta i težila da sektoru digitalne imovine nametne zakonske propise koji bi zakomplikovali i poskupeli poslovanje u toj industriji. Težnja da se industrija stavi pod kontrolisane okvire naročito je porasla nakon što je na tržištu došlo do niza krahova usled loše osmišljenih projekata i prevara, koji su kulminirali padom jedne od vodećih svetskih kripto-berzi FTX. 

Gary Gensler; Foto: Bloomberg

Otpuštanje Genslera bilo je jedno od Trumpovih predizbornih obećanja, ali ga je čelnik komisije preduhitrio i sam podneo ostavku po Trumpovom reizboru, što nije neobična praksa u SAD kada dođe do promene vlasti.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Trump je tokom prošlogodišnje kampanje nazvao bitcoin supersilom sveta. "Ako kripto definiše budućnost, hoću da bude rudaren, mintovan i proizveden u SAD, neće biti pravljen nigde drugde", rekao je on. Inače, aktuelni američki predsednik je ranije izražavao skepticizam u pogledu kriptovaluta, tvrdeći da nije njihov obožavatelj i da se njihova vrednost ne temelji ni na čemu, ali je u trci da ponovo postane šef države preokrenuo svoj stav.

Štaviše, Bloombergov tekst od četvrtka ukazuje na to da je Trumpov DeFi (decentralizovane finansije) projekat World Liberty Financial kupio više kripto-novčića u vrednosti od preko 20 miliona dolara, i to dva dana pre očekivanog kripto-samita u Beloj kući.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar