Rast kineskih deonica - lažno proleće ili tržište bika?

Rast kineskih deonica ojačao je pojedine referentne indekse u Kini i do 20 odsto u odnosu na najniže nivoe zabeležene ove godine - a neki od sektora su tehnički ušli u tržište bika. Ovo nije prvi put da u poslednjih godinu dana kineske deonice beleže prolongirani rast, a mišljenja investitora ostaju podeljena o tome da li je u pitanju još jedno "lažno proleće".

Sve više sektora u tržištu bika

Hang Seng Tech indeks je poslednji u nizu kineskih indeksa koji su tehnički ušli u tržište bika sredinom marta, zajedno sa ChiNext indeksom kineskih deonica u razvoju i drugih sektora usmerenih na proizvodne materijale i obnovljivu energiju. U trećoj sedmici marta, CSI 300 indeks kontinentalnih kineskih deonica pokazao je rast od pet odsto - podsetimo, on je prošle godine pao 11 odsto i bio u vrhu indeksa sa najslabijim performansama.

CSI 300 indeks beleži najveći rast od 2022. godine 

Početkom marta, komenadžer GQG Partners Emerging Markets Funds, Sudarshan Murthy, rekao je za Bloomberg da je teško proceniti stanje tržišta, s obzirom na to da su mere kineske vlade stvorile "zbunjujuću" sredinu u kojoj je teško odrediti cene - pogotovo sa slabim rastom zarada u korporativnom sektoru. On je ukazao i na borbu Kine sa deflacijom i krizom u sektoru nekretnina. 

"Mislim da je ključno uveriti se u održivost rasta zarada, jer poslednjih pet godina nisu bile dobre", rekao je on.

Pomešani signali kineske ekonomije

Ipak, kineske berze su tokom marta prošle nekoliko ključnih testova - uključujući i Narodni kongres. U poslednjih 17 godina, CSI300 je tokom kongresa padao oko dva odsto, dok su investitori analizirali poruke političkog vrha. Ove godine, indeks je skočio 1,4 odsto, delom podstaknut ambicioznim ciljem kineske vlade da u 2024. ostvari pet odsto ekonomskog rasta.

I inflacija u Kini pokazala je prve znake ubrzanja tokom februara, skočivši 0,7 odsto na godišnjem nivou, u odnosu na očekivanja ekonomista od 0,3 odsto. Međutim, skok cena je delom potpomognut jačom tražnjom tokom kineskih novogodišnjih praznika, a mnogi su ukazali i na drastičan pad proizvođačkih cena od 2,7 odsto.

Ukupna inflacija, indeks proizvođačkih cena i bazna inflacija u Kini 

Međutim, prekomorski izvoz u dolarima je od početka godine skočio 7,1 odsto, daleko iznad očekivanja i decembarskih iznosa, a uvoz je rastao 3,5 odsto.

"Sektor nekretnina ostaje prepreka za kinesku ekonomiju, i u kontekstu poverenja potrošača, i u kontekstu gradnje. Ali istovremeno, vide se i neki zeleni signali - maloprodaja je u prva dva meseca skočila pet odsto na godišnjem nivou, ali onlajn maloprodaja je u stvari rasla 15 odsto. Vidimo i da se solidno drže sektori poput izvozne proizvodnje, tako da mislim da ekonomija polako staje na noge i verujem da investitori nisu dobro pozicionirani za taj povratak", kaže za Bloomberg Adria Connect Brendan Ahern, CIO njujorške kompanije fokusirane na kinesko tržište KraneShares.

Rast izvoza i uvoza u Kini na godišnjem nivou 

Kineske kompanije povećavaju dividende

Kao na makroekonomskom planu, i u korporativnom sektoru u Kini investitori još uvek dobijaju pomešane signale. Poslednji u nizu tehnoloških giganata koji je izveštavao o prethodnom kvartalu bila je i najveća kineska internet kompanija Tencent.

Stopa rasta prihoda Tencenta po kvartalima 

Prihodi su u kvartalu, zaključno sa decembrom, porasli na 155,2 milijarde juana (21,6 milijardi dolara), nešto manje u odnosu na projekcije. Neto prihod bio je 27 milijardi juana, naspram prognoza od 33,3 milijardi. U 2023. godini, Tencent se vratio rastu prihoda, nakon gubitaka u 2022.

Ahern ističe da su performanse internet sektora u Kini mešovite, u zavisnosti od toga šta im je fokus i navodi uspešniji primer onlajn video kompanija poput Kuaishou, koji je imao godišnju stopu rasta prihoda od 15 odsto.

"Onlajn trgovina je bila nešto sporija, što se vidi na primerima Alibabe i JD.com. Ali s druge strane imamo igrače u sektoru onlajn turizma, kao što je Trip.com, koji je prijavio preko 100 odsto povećanja prihoda. Vidimo to i sa onlajn restoranima, poput Yum China. Dakle, taj portfolio je vrlo diverzifikovan i neki sektori kineske ekonomije se oporavljaju brže nego drugi", kaže Ahern.

Da kompanije u Kini, uprkos mešovitim rezultatima, veruju u svoj kapacitet za dalji rast, pokazuje i niz programa otkupa deonica. Tencent je najavio da će tokom 2024. otkupiti deonice u vrednosti od 12,8 milijardi dolara i predložio uvećanje godišnje dividende od 42 odsto.

Alibaba je otkupila svoje deonice u vrednosti od 25 milijardi dolara, a program otkupa JD.com deonica u vrednosti od tri milijarde dolara potpomogao je rast vrednosti akcija kompanije. Tencentov rival NetEase je udvostručio isplate dividendi. Kako kaže Ahern, jasno je da sve ove kompanije veruju u svoje jake osnove.

Uporedni pregled godišnjeg rasta (engl. simple appreciation normalization) MSCI World indeksa i MSCI ACWI bez SAD indeksa (Bloomberg) 

On ukazuje i na to da američke deonice u poslednjih 15 godina imaju znatno bolje performanse od neameričkih deonica - ne samo kineskih već i deonica na drugim tržištima u razvoju.

"Ako pogledate globalni MSCI indeks isključujući SAD, on ne čini ni trećinu američkih deonica. A istovremeno, američke deonice se mahom oslanjaju na mali broj tehnoloških kompanija. Mislim da je to doseglo ekstreman nivo i da je vreme za povratak neameričkim deonicama poput kineskih, na osnovu relativnih i istorijskih valuacija", zaključio je Ahern.

O tome šta bi novi krug sankcija na uvoz naprednih tehnologija u Kinu mogao da znači za deonice, detaljnije u razgovoru u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar