Masovna otpuštanja: Strateški potez ili jeftin trik?

Od početka godine, samo u tehnološkom sektoru posao je izgubilo više od 33.000 zaposlenih. Nekada su masovna otpuštanja podrazumevala katastrofu unutar kompanije. Danas ona predstavljaju redovnu rutinu nekih od najuspešnijih kompanija na svetu. Kako su se pogledi na otpuštanja menjali i kuda takva praksa vodi kompanije i radnu snagu, detaljnije u Bloomberg Adria Connectu.

 

Masovni otkazi: od problema to redovne rutine 

Masovna otpuštanja su kao fenomen prvi put zabeležena krajem sedamdesetih - tada su takvi potezi bili znak da je kompanija u ozbiljnim problemima. Samim tim, 1979. manje od pet procenata Fortune 100 kompanija najavilo je otpuštanja. Čak i tokom osamdesetih, dok su otpuštanja postajala nešto češća, direktori kompanija koje su previše slobodno rezali broj zaposlenih dobijali su nadimke poput "neutron" i "motorna testera".

Trideset godina kasnije, masovna otpuštanja su, takoreći - higijenska rutina mnogih kompanija. U 2023. čak 58 odsto Fortune 100 kompanija najavilo je smanjivanje broja zaposlenih. Štaviše, otpuštanja su redovna pojava u kompanijama sa top performansama - uključujući i tehnološke gigante poput Alphabeta, Amazona i Microsofta, koji su poslednjim bilansima uspeha potvrdili svoje vodeće pozicije.

"Ako gledate situaciju kroz prizmu teških ekonomskih perioda, poput finansijske krize 2008. godine, oko dva odsto radne snage u SAD je dobijalo otkaze svakog meseca. U poslednje dve godine gde imamo solidnu situaciju na tržištu rada, posao je gubilo jedan odsto zaposlenih mesečno. Dakle, nema velike razlike između najgore recesije kroz koju su mnogi od nas prošli i jednog od najjačih tržišta rada koja su nam se dogodila", kaže za Bloomberg Adria Connect kolumnistkinja Bloomberga Sarah Green Carmichael.  

Carmichael: Ne može se seći put do rasta 

Ako su se promenila vremena, promenili su se i radnici - sa zagrevanjem trenda masovnih otpuštanja, mnogi ogorčeni zaposleni su svoja iskustva izneli na društvenim mrežama. Od ispovesti do živog prenosa neprijatnih razgovora sa menadžerima i ljudskim resursima - mnoge kompanije sada postaju obazrivije u svom pristupu otkazima.

Kako kaže Green Carmichael, ovakvi potezi uglavnom imaju kontraefekat, te menadžeri i kompanije postaju još defanzivniji i skloniji tome da se "drže scenarija". Međutim, ona upozorava da kompanije ne treba da izbegavaju praksu rutinskih otpuštanja zbog straha od negativnog publiciteta - koliko zbog činjenice da takav način vođenja poslova na duge staze šteti i kompanijama i radnicima.

"Ako pogledate indikatore kao što su inovacije i kvalitet, oni padaju. Ako pogledate profitabilnost, ona tone, jer ste otpustili ljude koji imaju znanje, a povrh toga tražite od preostalih zaposlenih da naprave više sa manje resursa. To ne funkcioniše i ne možete seći svoj put do rasta", kaže ona.

Kretanje deonica Snapa na dvogodišnjem nivou 

Najava otpuštanja su sigurna opklada da će deonice kompanije skočiti - što je ovih dana bio slučaj sa Snapom, koji je najavio rezanje 10 odsto zaposlenih. Ali Green Carmichael skreće pažnju da se ti skokovi retko kad zadrže u vrednosti deonica.

"Ako pogledate stvari godinu dana nakon otpuštanja, da li je bilo značajnih strateških promena? Da li se kompanija okrenula nečemu što donosi više prihoda? Kompanije koje otpuštaju kako bi se okrenule novom modelu i poslovima mogu da se nadaju rastu vrednosti deonica, ali većina kompanija to ne čini. Mnoge od njih bivaju zavedene matematikom da je seča u redu, jer radnici predstavljaju trošak - ali većina firmi završi sa gubicima", zaključila je Green Carmichael.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar