Evropa u problemu sa šećerom – da li je to šansa za Srbiju?

Analiza Bloomberg Adria analitičkog tima pokazala je da su cene agrosirovina u proseku bile u crvenom tokom 2023. u poređenju sa 2022. osim kada je šećer u pitanju. Cena šećera u 2023. rasla je usled suša u Aziji, tajlandskih zabrana za izvoz šećera i brazilskog usmeravanja šećerne trske ka proizvodnji etanola. Na samom početku 2024. godine, dobili smo podatak da su globalne cene hrane zabeležile najveći godišnji pad od 2015. godine. Međutim, zbog sukoba u Crvenom moru, koji su loša vest za snabdevanje hranom širom sveta, usporavanje isporuke preti da poveća cenu hrane i zaustavi usporavanje globalne inflacije hrane.

Bloomberg

Još jedan rizik koji dolazi sa 2024. jeste očekivanje naučnika da će ovo biti rekordno topla godina, i to toplija od 2023, koja je najtoplija godina ikad zabeležena. 

Odgovore o tome da li će cena hrane poskupeti u 2024. godini, gde je prilika za Srbiju i kako klimatski faktor utiče na agrosirovine, dali su Miroslav Radaković, suosnivač i partner TradeWin 24, i Žarko Galetin, agroanalitičar.   

“Cena šećera korelira sa kretanjem inflacije. Čak veliki investicioni fondovi kupuju šećer kada vide da dolazi rast inflacije kako bi zaštitili svoje portfelje. Iako se na prvi pogled čini da će situacija biti relaksirana, što nam govori korekcija od oko 25 odsto, ipak moramo biti oprezni. Sada su sve oči uprte u Brazil, koji će ove godine imati rekordnu proizvodnju preko 42 miliona tona. S druge strane, Indija i Tajvan će ove godine imati nižu proizvodnju. U suštini, predviđamo da će se cena stabilizovati na nivou od 20 do 25 centi, a ako sve bude u redu sa Brazilom i vremenom u narednih nekoliko kvartala, cena bi mogla da padne ispod 20 centi po funti”, kaže Radaković kada je u pitanju cena sećera.  

Bloomberg

Galetin kaže da je situacija koju imamo na Crvenom moru, problem koji dosta komplikuje situaciju. “Bitno je istaći da zemlje koje su ugrožene po pitanju lanaca snabdevanja zbog sukoba u Crvenom moru, jesu zemlje Dalekog istoka. Mi veoma malo trgujemo sa zemljama Dalekog Istoka, pa ćemo posredno osetiti posledice. Trgovina zemalja Dalekog istoka sa Evropom je 40 odsto i to jeste problem koji će ugroziti privrede i poljoprivredu. Mi ne možemo menjati agrarnu politiku od godine do godine, ali se moramo prilagoditi. Moramo dizati proizvodnju u sektorima gde imamo komparativnu prednost u odnosu na naše konkurente. Ja u ovom trenutku vidim prostor kod šećera. Evropa se nalazi u problemu kada je šećer u pitanju, a Srbija ima i sirovinski i prerađivački kapacitet u tolikoj meri da tu možemo da potražimo šansu”, navodi Galetin. 

Bloomberg

Radaković ističe da u kratkom roku logistički problemi mogu uticati na cene agroproizvoda, ali da se u dugom roku trgovci i investitori okreću fundamentalnim osnovnim stvarima, a to je procena novog roda trenutno. “Procena je u ovom trenutku prilično dobra, a cene odražavaju takvu situaciju i one su u ovom trenutku prilično niske. Očekujemo da cene još malo padnu, ali su svakako vrlo blizu dna.” 

Bloomberg

O očekivanjima za 2024. godinu po pitanju El Niño i klimatskih promena, Galetin kaže da klimatski faktor postaje jedan od dominantnih faktora u kreiranju čitavog agrarnog tržišta i da oni osećaju posledice. “U poslednje 23 godine, bilo je 20 rekordnih godina sa izuzetno visokim temperaturama i sa relativnom malim padavinama. Nepovoljni i loši uslovi bitno utiču na ukupan prinos, pogotovo bazičnih ratarskih kultura. Mnogo je faktora koji govore da će klimatski faktori ove godine odigrati značajnu ulogu”, ističe Galetin.  

Bloomberg

U periodu pred nama, treba pratiti tri determinante koje su ključne za cene agrosirovina, objašnjava Radaković. “Na prvom mestu su vremenske prilike, one su sve ekstremnije i to će uticati na drastičnu volatilnost cena hrane u budućnosti. Makroekonomiju treba da pratimo kao drugi faktor. Globalna privreda će usporiti ove i naredne godine što će smanjiti tražnju za agroproizvodima, što će negativno uticati na cene. Treći faktor su geostrateški rizici kada je u pitanju razrešenje krize na Bliskom istoku i potencijalne nove krize kao što su Tajvan ili američko-kineski odnosi”, zaključuje Radaković. 

 

Ceo intervju pogledajte u videu.  

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar