.webp){kind=icon}
Oči javnosti ove nedelje biće usmerene ka Federalnim rezervama (Fed), koje donose odluku o promeni kamatne stope. Tržišta očekuju da će Fed sredinom sledeće godine početi da smanjuje kamatne stope, a Aleksandar Kovačević, predsednik T-Group hodinga, kaže da ekonomska teorija prestaje da važi u praksi.
"Smanjenje kamatnih stopa po automatizmu treba da proizvede rast cene nafte i to je logično teorijsko očekivani proces. Ipak, blago skrećem pažnju da u uslovima ekstremno visoke geopolitičke nestabilnosti, koja se odražava kroz niz tekućih latentnih sukoba, višedecenijska pravila na koja smo mi navikli i zakonomernosti prosto prestaju da važe", navodi on.
Kovačević dodaje da se od sredine 2021. godine situacija potpuno promenila, te da je višedecenijska korelacija između kursa dolara i cene nafte prekinuta. "Cena nafte je skoro neprekidno rasla, američka valuta je jačala, što je posebno postalo primetno od februara 2022. Tome je umnogome doprineo i geopolitički faktor."
Opširnije
Nafta stabilna nakon najdužeg niza gubitaka od 2018. godine
Brent za obračun u februaru porastao je 0,5 odsto na 76,22 dolara za barel.
11.12.2023
Cena nafte pada sedmu nedelju zaredom, najduži niz od 2018.
Cena nafte se u petak ujutru oporavila nakon drastičnog pada u sredu, ali je ipak ostala na putu za najduži nedeljni niz gubitaka od 2018. godine.
08.12.2023
Popunjenost evropskih skladišta gasa dostigla rekordnih 56 odsto
Iako je OPEC smanjio proizvodnju početkom maja, cena nafte pala je ispod 70 dolara.
12.05.2023
Bloomberg Adria
Na poslednjem sastanku OPEC+ postignut je preliminarni dogovor o smanjenju proizvodnje, u nadi da će to pomoći da se zaustavi očekivani suficit početkom sledeće godine, nafta je odmah nakon sastanka zabeležila rast, ali je taj optimizam izbledeo jer su detalji dogovora ostali nejasni. Kovačević kaže da moramo da budemo svesni da OPEC nije potpuno konzistentna organizacija jer same države unutar udruženja imaju različite političko-ekonomske interese.
"Na primer, imamo Saudijsku Arabiju i druge zemlje Arapskih poluostrva koje su prilično slabo naseljene, ali imaju ogromne rezerve nafte, veliki izvoz i značajne novčane prilive koji iz toga proističu. S druge strane, imate Nigeriju i Venecuelu, koje se odlikuju visokom populacijom, velikom zaduženošću i siromaštvom, pa su primorane da maksimiziraju svoju proizvodnju i izvoz nafte radi smanjenja deficita budžeta. U tom smislu, iako članice OPEC relativno uspešno pregovaraju o kvotama za proizvodnju nafte, unutar samog sistema ne postoje čvrsti mehanizmi za praćenje preuzetih obaveza. Ipak, pošto energetska saradnja Saudijske Arabije i Rusije čini okosnicu formata OPEC+, poslednje smanjenje proizvodnih kvota će biti poštovano od strane ovih država, pa samim tim iskakanje drugih država neće značajno narušiti meki balans", objašnjava.
Kada pričamo o ceni nafte, pre samo mesec dana diskusije su se vodile o tome da li ona može da dostigne 100 dolara, pa čak i da premaši tu cenu. Danas je njena vrednost ipak nešto iznad 70 dolara. Kovačević kaže da svaki geopolitički rizik dodaje i geopolitičku premiju na cenu nafte, a iznos premije zavisi od intenziteta i trajanja geopolitičkih šokova. Cena sirove nafte se bori sa slabim izgledima za globalni rast, okruženjem restriktivne monetarne politike, dok s druge strane imamo i odluku OPEC+ da smanji proizvodnju.
Imamo i ambiciozne klimatske ciljeve, i u tom smislu Kovačević kaže da brent verovatno neće prekoračiti 88 dolara po barelu i dodaje da prema trenutnoj geopolitičkoj situaciji tri ključna elementa mogu uticati na svetsko tržište nafte. "Prvo, u slučaju dalje eskalacije sukoba postoji rizik od smanjenja isporuke iranske nafte, što će prouzrokovati deficit u trenutku kada svetsko tržište već preživljava nestašicu naftnih derivata. Drugo je palestinsko-izraelski sukob, koji smanjuje verovatnoću normalizacije odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, koja će stoga odbiti da dobrovoljno poveća proizvodnju nafte u bliskoj budućnosti. I treće, postoji bojazan da se sukob može proširiti putem uključivanja Irana i SAD, što bi dovelo do potpune blokade pomenutih tržišnih arterija i delimičnog kolapsa sistema globalnog naftnog snabdevanja."
Kada govorimo o tome gde su Srbija i region u ovim geopolitičkim i makro okolnostima, Kovačević kaže da je nemoguće izolovati domaće ekonomske procese od procesa na međunarodnom planu. "To se pogotovo odnosi na globalizovane berzanske proizvode kao što je nafta. Stoga će i Srbija deliti sudbinu ostatka sveta i cene naftnih derivata će umereno da rastu, ali bez drastičnih skokova, mereno kroz domaću neku maloprodajnu cenu dizela kao ključnog proizvoda u energetskom portfoliju Srbije. Sledeće godine njihova cena kod nas može prosečno da poraste između nekih pet i 10 dinara po litri u odnosu na današnje stanje."
Ceo intervju pogledajte u videu.
