Srbija bi uskoro mogla do investicionog kreditnog rejtinga

Ako pogledamo prinose na 10-godišnje državne evroobveznice Srbije, oni su čak i malo niži nego kada je u pitanju Rumunija, koja ima investicioni kreditni rejting.

Viceguverner Narodne banke Srbije, Nikola Dragašević, kaže da smo ranije pričali o CE3 zemljama, onda kada je dodata Rumunija o CE4, a sada investitori pominju CE5, odnosno Srbiju smatraju delom tog regiona.

"Jako je važno da nagovestimo da su već neko vreme, pogotovo pre pandemije odnosno 2019. godine tržišta vrednovala srpske hartije od vrednosti niže po stopama prinosa, odnosno više po cenama od rumunskih hartija od vrednosti, i već smo tada bili u tom segmentu zemalja sa investicionim rangom kreditnog rejtinga. Odnosno tu postoji određena vrsta kašnjenja kada je reč o oceni koju daju kreditne rejting agencije, i oceni koju za kreditni rizik ili premiju kreditnog rizika daju sami investitori", kazao je Dragašević za Bloomberg Adriju.

Bloomberg Adria

Srbija je jedan korak ispod investicionog rejtinga, a kako kaže viceguverner, 2019. godine smo, prema S&P, bili pola koraka ispod tog rejtinga.

"Nažalost, došla je pandemijska godina, kada su povećanja kreditnih rejtinga globalno ukinuta. Ono što daje neku nadu, s obzirom na to da su svi makroekonomski podaci - fiskalna održivost, održivost monetarne politike i njena kredibilnost, sprovođenje strukturinih reformi, ocenjeni od strane rejting agencija kao jako pozitivni, i imajući u vidu da poslednjih meseci vidimo pomake ili ka povećanju autluka ili ka povećanju rejtinga pojedinih zemlja, to daje ohrabrenje u nekom narednom periodu i za nas." 

Bloomberg Adria

Rast kamatnih stopa na tržištu novca prelio se na domaćinstva i privredu, u različitom stepenu među različitim zemljama Adria regiona. Kada pogledamo Srbiju konkretno, euribor je od kraja 2021. porastao 4,5 procentnih poena, a kamate na kredite u Srbiji su porasle više, odnosno 5,2 procentna poena - Narodna banka Srbije je još jednom pauzirala sa daljim podizanjem kamatnih stopa na poslednjoj sednici izvršnog odbora.

Dragašević kaže da bi u perspektivi ovaj nivo bio dovoljan da se inflacija vrati na cilj. "Ono što predviđamo jeste da bi u narednom periodu to trebalo da bude dovoljno da se inflacija svede u ciljane okvire, i u prilog tome govori kako smanjenje inflacije sedam meseci zaredom, tako i to da je transmisija monetarne politike bila potpuna."

Bloomberg Adria

Iako je samo pre nekoliko nedelja bilo nezamislivo pričati o zaokretu monetarne politike ECB, tržišta sada procenjuju da bi ova centralna banka mogla da bude prva koja će krenuti sa spuštanjem kamatnih stopa. "Ono što se primećuje poslednjih par nedelja, kada je došlo do pada prinosa na obveznice u evrozoni i u Americi, jeste da komunikacija tržišnih učesnika ukazuje na to da bi Evropska centralna banka i Fed mogle da, pre nego što je to inicijalno očekivano, smanje svoje osnovne kamatne stope. Međutim, mislim da tu treba biti oprezan, jer iako je stopa međugodišnje inflacije u evrozoni značajno smanjena i niža od nekih prethodnih očekivanja, treba imati u vidu da bi ona mogla da ostane na tim nivoima između dva i tri odsto duži vremenski period. "

Na pitanje da li očekuje da će usporavanje inflacije i kraj u pooštravanju monetarne politike u Evrozoni odraziti na veću tražnju investitora za obveznicama u privredama u razvoju, i šta u tom smislu konkretno očekujete kada je Srbija u pitanju, Dragašević kaže i da odluke Feda i ECB utiču na globalne tokove kapitala, pa shodno tome i na tražnju investitora za obveznicama u našem regionu.

"Svakako bi u perspektivi smanjenje kamatnih stopa od strane ECB i Feda moglo da doprinese smanjenju tih spredova u odnosu na stope prinosa koje nude naše hartije, te bi one mogle da postanu atraktivnije u skladu sa pojačanom atraktivnošću hartija od vrednosti zemalja u razvoju."

Ceo intervju pogledajte u videu.
 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar