Može li Srbija do investicionog rejtinga za 12 meseci?

Srbija trenutno ima kreditni rejting BB plus i, prema oceni u najnovijem regionalnom izvestaju Bloomberg Adria analitičkog tima, u narednih 12 meseci može da očekuje poboljšanje rejtinga na investicioni - BBB minus. 

Bloomberg adria TV

 

Rejting agencija Standard and Poor's u svom poslednjem izveštaju početkom oktobra zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB plus, ali uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

(Pre)optimističan scenario?

Branimir Jovanović, ekonomisita sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ocenio je gostujući u emisiji Zoom In da je procena da će se rejting promeniti nabolje za godinu dana opimistična.

"Dva su razloga - prvi su politički faktori - stanje u vezi sa Kosovom i Metohijom, a drugi su makroekonomski indikatori. Nisam siguran da Srbiji dobro stoji pod bilo kojim od pitanja. Ako uzmemo politiku, jeste malo bolje trenutno nego što je to bilo pre godinu dana. Makroekonomski gledano, pogled na srpsku privredu sa strane nije baš sjajan. Kad imate ekonomski rast od oko dva odsto godišnje, mislim da je teško očekivati da će neko poboljšati investicini rejting", kaže Jovanović.

Bloomberg Adria TV

 

Nadovezuje se i na procenu rasta Vlade Srbije za iduću godinu koja bi trebalo da bude 3,5 odsto. Ove godine rast ce biti između dva i dva i po procenta.

"Tri odsto rasta procena za iduću godinu nije optimistična nego preoptimistična. Naš insitut prognozira dva odsto rasta sledeće godine. Evropska komisija za celu Evropsku uniju smanjila je projekciju za sledeću godinu na oko jedan i po procenat. Ako EU raste toliko, ne može Srbija da raste tri i po procenta. To nije moguće. Osim toga, kad su te projekcije rađene, ovaj sukob Izraela i Palestine se nije desio. To je novi trenutak i to će svakako uticati na globalna dešavanja", smatra Jovanović. 

"Takođe, ne možete imati tri i po odsto rasta ako vam je kamatna stopa centralne banke oko šest procenta. Takođe, fiskalna politika će biti puno restriktivnija sledeće godine nego što je bila ove. Sad na kraju godine će biti velike podrške, ali sledeće godine to neće biti tako, deficit će biti jedan ili dva odsto. Tako da ako svakako uzmemo globalne faktore, ali i domaće politike, mislim da je ovih tri i po odsto preoptimistično", zaključuje Jovanović.

Strane investicije - između planova i realnosti

Rejting agencija Standard and Poor's u svom izveštaju navodi da je rejting naše zemlje podržan umerenim nivoom javnog duga i kredibilnim okvirom monetarne politike, da će inflacija znatno pasti od 2024. i ući u granice ciljanog koridora NBS (od 3 ± 1,5 odsto) u drugoj polovini te godine.

Agencija i u srednjem roku očekuje punu pokrivenost deficita tekućeg računa neto prilivima stranih direktnih investicija. Standard and Poor's navodi umeren nivo javnog duga, visok nivo likvidnosti države i očekivano smanjenje fiskalnog deficita i učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i u narednim godinama.

Bloomberg adria TV

 

Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarska akademije, kaže da Srbija ima spoljno-trgovinski deficit i time pritisak na devizno tržište koji je posledica većeg uvoza od izvoza. 

"Onda se ta razlika pokriva zapravo prilivom deviza po osnovu stranih direktnih investicija i ulaganja, što je takođe jedan od faktora koji utiču na rejting. Dakle, stabilnost deviznog kursa u velikoj meri zavisi od priliva investicija. Ako pogledamo podatke u poslednjih deset ili 20 godina, zemlja definitivno beleži napredak u tom delu. Sa ovakvim trendom stvaraju se uslovi za dalju pokrivenost te razlike između uvoza i izvoza, odnosno dalje održavanje kursa stabilnim", kaže Đukić.

Bloomberg Adria TV

 

Napominje da je vrlo važno kakva je struktura samih direktnih investicija, odnosno kakve će ona efekte imati.

"Posebno ako govorimo o merama Vlade koje imaju za cilj, recimo, da pomognu određenim investicijama, tako da one zapravo na kraju donesu zemlji veće koristi nego troškove, odnosno sama ulaganja. I u tom domenu sigurno postoji prostor za unapređenje, odnosno za sva ona ulaganja koja za krajnji efekat treba da imaju povećanje broja zaposlenih, odnosno samog standarda", navodi Đukić.

Šta ako se rejting popravi?

U Adria regionu, Slovenija i Hrvatska (od 2019. godine) imaju takozvani investicioni rejting, dok se ostale zemlje nalaze ispod tog praga i njihov suvereni dug spada u kategoriju "špekulativnih ( junk)" obveznica.

Mihael Blažeković, analitičar Bloomberg Adrije, kaže da bi poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije imalo direktan uticaj na obveznice.

Bloomberg Adria TV

 

"Bio bi definitivno niži prinos, što konačno znači i niži trošak kamata za državni budžet. To bi u budućnosti smanjilo udeo, odnosno pokazatelj udela kamata u ukupnim prihodima države, što kasnije znači moguće dalje povećanje kreditnog rejtinga. Sada je taj pokazatelj na nivou četiri odsto udela u ukupnim prihodima države, što je ipak ispod desetogodišnjeg proseka. Takođe, jedna od koristi bila bi i ta da bi fondovi mogli da ulažu u obveznice Srbije, što sada ne mogu jer su na nivou 'junka'. To bi povećalo samu likvidnost, koja je sada vrlo niska kod obveznica Srbije, te bi smanjilo samu cenu zaduživanja zemlje", kaže Blažeković.

O tome koji globalni ekonomski, ali i geopolitički faktori sada najviše utiču na privredni rast Srbije i poboljšanje kreditnog rejtinga, kao i zašto evrointegracije moraju da se ubrzaju, pogledajte opširnije u videu emisije Zoom In.