Pad kamatnih stopa od 2024?

Ovog leta svedočimo odlukama koje su dovele do istorijskih nivoa zaduživanja od Amerike preko Evrope. Sada je pitanje kako će se to preliti na one ekonomije koje su evroizovane, koje drže većinu deviznih rezevi u evropskoj valuti i čije centralne banke se takođe bore sa inflacijom podizanjem kamatnih stopa. I sve se to odnosi na Srbiju.

U avgustu NBS podiže kamatu za 25 bp

Bloomberg Adria

 

Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, gostujući u emisiji Zoom In, izjavio je da je NBS unapred orijentisana i da, kada ona donosi odluke o korekciji svoje kamatne stope, čini to imajući u vidu šta će učiniti Evropska centralna banka na narednom sastanku.

"Uzimajući u obzir domicilne ekonomske prilike i kretanje inflacije, ne bi trebalo da bude mnogo sumnje da su mnogo veće šanse da naša Narodna banka Srbije poveća svoju referentnu kamatnu stopu. Ja pretpostavljam da bi to trebalo da bude za 25 bp. Onoga trenutka kada referentna kamatna stopa bude veća od stope inflacije, tada ćemo početi da razmišljamo o stopiranju daljih zaoštravanja monetarne politike. Sve dok se to ne desi, i mi ćemo i dalje imati suviše veliku izraženu tendenciju ka daljem povećanju kamatnih stopa", navodi Lukić.

U julu je u Srbiji referentna kamatna stopa podignuta za 25 baznih poena, na šest i po procenata. Inflacija iz meseca u mesec usporava i iznosi 13,8 odsto. U poslednjih 16 meseci Narodna banka je samo jednog meseca, i to u maju, pauzirala sa podizanjem kamatnih stopa. Pik inflacije od 16,2 odsto bio je u martu i od tada se jasno vidi korelacija između toga kako usporava rast cena, ali Narodna banka nastavlja, izuzimajući tu pauzu u maju, da podiže kamatnu stopu i to oprezno - sa po 25 baznih poena na 6,5 procenata, što je najviši nivo 2015. godine.

Bloomberg Adria

 

Profesor Lukić objašnjava da zasada se ne vidi uticaj po pitanju visine nenaplativih kredita, ali da bi to definitivno bi mogao da bude problem.

"Loša vest za Srbiju jeste da euribor prati referentne kamatne stope ECB i direktno se odražava na kamatnu stopu na veći deo kredita koji je indeksiran u evrima. S druge strane, dobra vest za sve dužnike jeste činjenica da devizne rezerve  Narodne banke Srbije rastu, i sa 23 milijarde evra su rekordne, što nam omogućava stabilnost deviznog kursa i  onemogućava scenario u kojem imate rast kamatnih stopa paralelno s deprecijacijom dinara", kaže Lukić i dodaje da je sigurno da ne možemo očekivati da će kamatne stope na kredite indeksirani u evrima uskoro korigovati na niže. "Većina privrede trenutno ne trpi toliko zbog visine kamatnih stopa koliko zbog tražnje koja je pala, pa kompanije ne mogu da prodaju onoliko roba i usluga koliko su planirale", ocena je profesora.

Da li je 2024. godina kada počinje pad kamata?

Bloomberg Adria

Analitičar Erste Banke Mladen Dodig, takođe gostujući u Zoom In, smatra da je iduća godina ta kada će početi pad kamata i oporavak privreda, iako ima još mnogo parametara koji ostavljaju neodumice i za ECB i za Fed - koji će im biti sledeći korak.

"Još od kovida i rata u Ukrajini ceo sistem je izveden iz ravnoteže i sad oscilira, traži svoju novu ravnotežnu poziciju. Poslednje očitavanje američkog BDP-a je pokazalo fenomenalnu otpornost, taj trend će se verovatno preneti i na evropsko tlo. Iako tu ima mnogo više izazova, prema našim Erste prognozama, verujemo da sledeća godina može vratiti i region u neke stope rasta koje su imanentne ovakvim ekonomija, a to je od tri do četiri procenta", navodi Dodig.

MMF je nedavno povećao projekcije za godišnji privredni rast, a profesor Lukić smatra da je to najpre rezultat pozitivnih pomaka u vodećim ekonomijama sveta kao što su Kina i Amerika.

"Kada je reč o Srbiji, očekujem da bi inflacija do kraja godine sigurno trebala da padne ispod deset procenata i da se vrati na jednocifrene nivoe, uz naravno, dalje zaoštravanje mera monetarne politike. Mislim da je realan scenario onaj u kojem će se Amerika prva vratiti na svoje normalne nivoe stope inflacije i da će brže stabilizovati svoju monetarnu politiku u odnosu na ostatak sveta, dok će Evropska unija imati više problema u stabilizaciji svoje stope inflacije. I uz sve to, ja očekujem naredne godine sigurno jedan pomak u ekonomskom smislu, i u smislu ubrzavanja privrednog rasta, i u smislu obuzdavanja inflacije", kaže Lukić.

"Američki san" o inflaciji od dva odsto

Bloomberg Adria

Amerika je prva počela sa podizanjem kamata sredinom marta prošle godine, neposredno nakon početka rata u Ukrajini, da bi od tada 11 puta rešila da podigne kamatu.  

Sa poslednjim - julskim, američke Federalne rezerve podigle su kamatne stope na najviši nivo u poslednje 22 godine, ali su vrata otvorena i za nova povećanja. Odluka o podizanju kamata za 25 baznih poena bila je jednoglasna, čime su cene zaduživanja dostigle raspon od 5,25 do 5,5 odsto. Inflacija u Americi donekle usporila, ali proces vraćanja na ciljanih dva odsto, nije ni blizu kraja. Godišnja stopa inflacije usporila je u junu na tri procenta, dok je bazna inflacija pala na 4,8 odsto.

Prvi čovek Feda je poručio i da njegovi ekonomisti više ne predviđaju recesiju, s obzirom na nedavnu otpornost ekonomskih podataka.

"Oda radosti" kamatama u EU

Bloomberg Adria

Evropska centralna banka je krenula sa podizanjem kamatnih stopa posle Feda, i to pre tačno godinu dana, kada je posle 11 godina reagovala podizanjem cene zaduživanja. Deveto uzastopno povećavnje kamatnih stopa  dovelo je kamatnu stopu na depozite ECB na nivo od 3,75 odsto, u skladu sa očekivanjima tržišta. S obzirom na to da nije bilo smernica o daljim koracima, sve mogućnosti ostaju otvorene za septembarski sastanak, u zavisnosti od kretanja inflacije u narednom periodu.

Prema rezultatima Bloombergove ankete, tržišta očekuju vrhunac kamatne stope od četiri odsto u septembru. 
Inflacija u EU  je imala pik u oktobru prošle godine sa iznad 10 procenata. Bazna inflacija i dalje  je uporno visoka, budući da je u junu bila 5,5 odsto.

Ceo intervju pogledajte u videu.