Do pruge Beograd - Sarajevo preko EU

Prvi zajednički projekat u saobraćaju posle Dejtona između Srbije i Bosne i Hercegovine mogla bi da bude obnova pruge Beograd - Sarajevo. Ideja je da dve države zajednički konkurišu kod Evropske unije i tako obezbede novac.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić i Edin Forto, ministar komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine, u emisiji Zoom IN kažu da je došlo vreme da ekonomija bude iznad politike i da je to strateški pristup prema Evropskoj uniji. U pripremi je potpisivanje Memoranduma o razumevanju za obnovu pruge duge 444 kilometra od Beograda do Sarajeva. 

"Vrlo često se govori o Evropskoj uniji kao o nekoj velikoj gomili novca koja treba da se da se uzme i da se iskoristi. Naravno, to je delimično tačno. Evropska unija pokušava da sagradi zajedničko tržište koje bi u nekoj konačnici trebalo da bude korisno za sve zemlje koje su u tom tržištu. Nema dileme da mi želimo da budemo deo tog tržišta i nema dileme da ćemo mi pristupiti nekim od tih sredstava. Ali pre svega moramo da dokažemo da imamo viziju razvoja. Mislim da bismo  time pokazali i političku volju i dokazali da imamo viziju naših zemalja u zajedničkom tržištu koje već jeste Evropska unija", kaže Forto.

Ministar saobraćaja u Vladi Srbije kaže da je pruga značajnija od puta jer bi bila karika razvoja ekonomskih odnosa i da će tender pokazati koja je realna cena.

"Naša procena je da bi pruga koštala ukupno 400 ili 500 miliona evra. To je procena koju trenutno imamo. Naravno, to ne znači da će tako biti. Tender će pokazati kolika će biti cena, ali je mnogo važno da tu prugu uradimo", navodi Vesić.

Ministar Forto kaže da je Bosna i Hercegovina dugo pokušavala da nauči kako da aplicira za sredstva za izgradnju infrastrukture.

"Mi smo, recimo, pre dvadesetak godina imali kao delove političkih kampanja u Bosni i Hercegovini: evo, sagradićemo koridor - i dvadeset godina kasnije taj koridor nije završen. Ali evo, mogu reći da su vlasti, struka, firme, a i lokalne zajednice naučile kako da sagrade jedan auto-put, a naučili su i kako da povlače sredstva iz evropskih fondova. Vezano za koridor 5C ide i 20 odsto besplatnih evropskih sredstava. Evropska unija daje za izgradnju koridora A putnog koridora. Mi očekujemo da za ovaj deo pruge dobijemo i 50 odsto bespovratnih sredstava. Znamo da povučemo ta sredstva", kaže Forto i napominje da su do sada putevi bili prioritet, ali da se sada moraju uključiti železnički projekti.

Prema poslednjim podacima, BiH je za Srbiju drugo najveće izvozno tržište posle Nemačke. Do pre par meseci na drugom mestu je bila Italija, ali ukidanjem raznih carinskih barijera izvoz u susednu državu je povećan.

Pored toga, u Srbiji je u fokusu i severna deonica železnice, gde je planirano da se brza pruga od 200 kilometara na sat od Beograda do Budimpešte završi za dve godine i da time omogući da putovanje između ta dva grada traje tri sata.

Srbija je sa Evropskom komisijom potpisala ugovor o izgradnji pruge od Beograda do Niša. Vrednost za 230 kilometara je 2,7 milijardi evra, od čega je grant EU 600 miliona evra i očekuje se da 2025. godine počnu radovi, koji će biti završeni 2028. U međuvremenu su počeli dogovori sa Vladom Severne Makedonije za zajedničku kandidaturu kod Evropske unije za produžetak pruge od Niša preko Preševa do Skoplja.

O regionalnim projektima - kako u železnici, tako i u drumskom saobraćaju - pogledajte opširnije u videu.
 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar