.webp){kind=icon}
Evropska unija (EU) i sve svetske velesile uložiće u narednih par decenija desetine milijardi evra kako bi do 2050. profunkcionisala prva fuzijska nuklearna elektrana na svetu. Time bi praktično bili rešeni svi problemi čovečanstva u vezi sa energijom, ali dug je put do tog svetog grala i na njemu nas čekaju bezbrojni inženjerski izazovi. Svoj doprinos u njihovom rešavanju daju i hrvatski naučnici i preduzetnici, a "spiritus movens" cele priče je čovek koji je Hrvatsku maltene na silu uvukao u jedan od najambicioznijih projekata na svetu – Tonči Tadić.
Upravo on je bio gost nove epizode našeg podkasta u kojoj je objasnio što je zapravo fuzija i kako se razlikuje od fisije, s kakvim se problemima naučnici bore da je postignu i kolika je verovatnoća da će ih rešiti u nekom razumnom roku, kao i kako je Hrvatska od zemlje koja pri ulasku u EU nije želela da ima nikakvog posla s fuzijom postala jedna od cenjenijih država na tom području.
Danas je sa Španijom jedan od nosilaca projekta Dones koji je fokusiran na proizvodnju materijala potrebnih za izgradnju, kako to Tadić lepo kaže, Sunca na zemlji.
Opširnije
Kakvi su temelji Srbiji potrebni za prelazak na nuklearnu energiju
Prva asocijacija na spomen nuklearne energije u Srbiji je strah.
23.04.2024
Da li je Evropa propustila voz za nuklearnu budućnost?
Sredinom marta, evropski lideri okupili su se u na prvom nuklearnom samitu u Briselu.
30.03.2024
Hrvatskoj neophodna nuklearna opcija, ima rešenja i za opstrukciju Slovenaca
Hrvatska crpi iz nuklearne elektrane Krško oko 15 odsto električne energije za svoju ukupnu potrošnju.
11.02.2024
Nuklearne elektrane treba vratiti u igru, a gde je tu region?
Da li se rastuća potražnja može zadovoljiti solarnim panelima i vetroturbinama, ili bi trebalo ulagati u nuklearna postrojenja?
21.10.2023
"Ono što me jako prijatno iznenadilo u poslednje tri godine je da u Hrvatskoj ima neverovatnih firmi, za koje uopšte nisam znao da postoje. Verovatno zato što ljudi odlično rade svoj posao i boje se da se za njih ne sazna pa da navale razni paraziti. Uglavnom, to potpuno odudara od uobičajene slike hrvatske privrede da je naš tehnološki maksimum dupli makijato i armirano-betonska ploča", ističe Tadić.
Od kompanija koje se bave preciznim varenjem i preciznim CNC mašinama za nuklearni sektor, do onih koji proizvode kranove visoke nosivosti, robote za remonte kompleksnih sistema pod velikim zračenjem, izmenjivače topline na industrijskoj skali, elektroniku, senzore... Imamo puno toga da ponudimo i upravo to je razlog zbog kojem se imidž zemlje u Briselu potpuno promenio.
"Mi smo sada druga najvažnija zemlja u drugom najvažnijem evropskom projektu u vezi sa fuzijom. To zvuči nadrealno, ali zašto ne kad imamo sve predispozicije", naglašava Tadić, referišući se na Dones.
On je uveren da će se zacrtani plan Unije do 2050. ostvariti, iako se usput naučnici sukobljavaju s političarima koji, kao obično, žele da sve bude brže gotovo i, naravno, jeftinije.
"Ključno je da postoji vizija i volja i da su svake godine naučna otkrića sve veća", poručuje Tadić.
Ceo razgovor pogledajte u podkastu.
