.webp){kind=icon}
Sveobuhvatni pregled ekonomskih pokazatelja je ključan za razumevanje stanja jedne zemlje i njenog položaja u globalnoj areni. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na tri glavna pokazatelja: bruto domaći proizvod (BDP), indeks potrošačkih cena (CPI) i nezaposlenost.
Bruto domaći proizvod (BDP) kao ključni pokazatelj ekonomskog razvoja
Bruto domaći proizvod (BDP) je ključni ekonomski pokazatelj koji nam otkriva ukupnu vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog perioda. Ova brojka je mera ekonomskog razvoja i produktivnosti jedne zemlje. Pomaže nam da sagledamo snagu ekonomije, ali takođe otkriva i njen potencijal za rast i napredak.
Šta utiče na BDP?
Potrošnja: Ako ljudi troše više novca na dobra i usluge, to može dovesti do povećanja BDP-a.
Opširnije
Rast BDP-a Srbije na tri odsto 2024, pokazuje anketa Bloomberga
Očekuje se jače usporavanje inflacije i početak ciklusa smanjenja kamatnih stopa.
27.10.2023
Privreda SAD u trećem kvartalu skočila najviše od 2021.
Američka privreda je porasla najbržim tempom u skoro dve godine, podstaknuta rastom lične potrošnje.
26.10.2023
Kina je u klopci usporenog rasta
Kinesku ekonomiju potresaju strukturalni problemi, a potrebne reforme koči politički faktor, piše politikolog Aleksandar Đokić.
27.08.2023
Investicije: Investicije privatnih i javnih preduzeća mogu takođe uticati na BDP. Veće investicije često dovode do veće proizvodnje i rasta BDP-a.
Izvoz i uvoz: Ako jedna zemlja ima veći izvoz od uvoza, to može doprineti rastu BDP-a.
Državna potrošnja: Potrošnja države na infrastrukturu, javne usluge, obrazovanje i zdravstvo takođe može uticati na BDP.
Nivo inflacije: Visoka inflacija može smanjiti kupovnu moć ljudi i smanjiti potrošnju, što može dovesti do smanjenja BDP-a.
Kamatne stope: Kamatne stope mogu uticati na troškove zaduživanja i investiranja, što može uticati na potrošnju i investicije i, posledično, na BDP.
Demografske promene: Promene u populaciji, kao što su starenje stanovništva ili migracije, mogu imati uticaj na BDP.
Tehnološki napredak: Inovacije i tehnološki napredak mogu povećati produktivnost i efikasnost, što može dovesti do povećanja BDP-a.
Depositphotos
Zašto nije dovoljno samo reći koliki je BDP?
Brojka sama po sebi ne pruža dovoljno informacija o stanju ekonomije.
Struktura BDP-a: Samo poznavanje ukupne vrednosti BDP-a ne pruža uvid u to kako je taj BDP sastavljen i koji sektori ekonomije najviše doprinose. Važno je znati da li je rast BDP-a rezultat rasta industrije, usluga, poljoprivrede ili nekog drugog sektora.
Kvalitativni aspekti: Sam BDP ne uzima u obzir kvalitativne aspekte ekonomije. Na primer, visok BDP može biti rezultat eksploatacije prirodnih resursa ili niskokvalitetnih radnih mesta, što može imati negativne socijalne ili ekološke posledice.
Distribucija bogatstva: BDP ne pruža informacije o tome kako se bogatstvo raspoređuje među stanovništvom. Može se desiti da je BDP visok, ali da većina stanovništva i dalje živi u siromaštvu. Stoga, samo poznavanje BDP-a ne daje kompletnu sliku o standardu života ili socijalnoj pravdi.
Kvalitet života: BDP ne meri direktno faktore kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, stanovanje, kvalitet životne sredine i druge socijalne indikatore koji su važni za dobrobit stanovništva. Visok BDP može biti samo jedan od faktora koji utiču na kvalitet života.
Makroekonomski izazovi: BDP ne otkriva makroekonomske izazove s kojima se zemlja suočava, kao što su inflacija, nezaposlenost, javni dug, neravnoteža u trgovinskom bilansu i slično. Ovi faktori mogu imati značajan uticaj na ekonomsku stabilnost i blagostanje zemlje.
Veza između BDP-a, rasta privrede i kvaliteta života
BDP je tesno povezan sa rastom privrede i može imati uticaj na kvalitet života, ali nije jedini faktor koji na to utiče.
Rast privrede: Kada se BDP povećava tokom dužeg vremenskog perioda, to ukazuje na rast ekonomije. Veći BDP može ukazivati na povećanu proizvodnju, zapošljavanje i investicije, što može doprineti rastu privrede.
Stvaranje radnih mesta: Rast BDP-a može biti povezan sa stvaranjem novih radnih mesta. Kada privreda raste, preduzeća obično povećavaju proizvodnju i zapošljavaju više ljudi kako bi zadovoljili rastuću potražnju. To može smanjiti nezaposlenost i pružiti veći broj radnih mesta, što može poboljšati kvalitet života kroz veću zaposlenost i prihode.
Depositphotos
Povećanje dohotka: Rast BDP-a može dovesti do povećanja dohotka stanovništva. Kada privreda raste, postoji veća mogućnost za povećanje plata i prihoda. To može omogućiti ljudima da poboljšaju svoj standard života, imaju veću kupovnu moć i pristup boljim uslugama.
Veća dostupnost javnih usluga: Rast BDP-a može dovesti do većeg javnog prihoda koji se može koristiti za pružanje boljih javnih usluga kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, infrastruktura, socijalna sigurnost i drugo. To može unaprediti kvalitet života stanovništva, poboljšati obrazovanje, pružiti bolju zdravstvenu zaštitu i stvoriti povoljnije okruženje za građane.
Implikacije smanjenja BDP-a na društvo i privredu
Smanjenje BDP-a može imati različite posledice za društvo i privredu. Evo nekih mogućih implikacija:
Ekonomski pad: Smanjenje BDP-a može ukazivati na ekonomski pad ili recesiju. To može rezultirati smanjenom proizvodnjom, manjim zapošljavanjem, padom prihoda i povećanjem nezaposlenosti. Privredna aktivnosti može biti ograničene, a potrošnja smanjena.
Siromaštvo i nejednakost: Smanjenje BDP-a može pogoršati siromaštvo i nejednakost. Smanjenje ekonomske aktivnosti može smanjiti prihode stanovništva, povećati broj ljudi koji žive ispod linije siromaštva i otežati pristup osnovnim potrebama. Ovo posebno može pogoditi ranjive grupe u društvu.
Nezaposlenost: Smanjenje BDP-a obično ide uz povećanje nezaposlenosti. Privredna aktivnost može se smanjiti, a preduzeća mogu otpuštati radnike kako bi smanjila troškove. To može dovesti do veće nezaposlenosti i otežati pronalaženje novih radnih mesta.
Smanjenje javnih prihoda: Smanjenje BDP-a može imati negativan uticaj na javne prihode, kao što su porezi i takse. To može ograničiti finansijske resurse države za pružanje javnih usluga, socijalnu zaštitu, infrastrukturne projekte i druge važne oblasti.
Investicije i razvoj: Smanjenje BDP-a može smanjiti investicije i otežati ekonomski razvoj. Kada privreda stagnira ili opada, investitori mogu biti manje voljni da ulažu kapital u zemlju. To može negativno uticati na dugoročni ekonomski rast i razvoj.
Važno je napomenuti da smanjenje BDP-a nije neizbežno katastrofalno, jer ekonomije imaju sposobnost oporavka i prilagođavanja. Vlade i ekonomske institucije mogu preduzeti odgovarajuće mere kako bi ublažile negativne efekte smanjenja BDP-a, kao što su stimulativne fiskalne i monetarne politike, podrška privredi, investicije u infrastrukturu, obrazovanje i druge sektore.
Da li je pogrešno upoređivati BDP i njegov rast sa drugim zemljama?
Upoređivanje BDP-a i rasta BDP-a između različitih zemalja može biti značajno, ali takođe može biti problematično.
Razlike u veličini i populaciji: Zemlje se značajno razlikuju po veličini i populaciji. Na primer, veća zemlja može imati veći BDP u apsolutnom iznosu, ali manji BDP po stanovniku u poređenju sa manjom zemljom. Stoga, upoređivanje samo ukupnog BDP-a ne daje potpunu sliku.
Kupovna moć i troškovi života: Kupovna moć stanovništva i troškovi života mogu značajno varirati između zemalja. Dva regiona sa sličnim BDP-om mogu imati potpuno različitu kupovnu moć i standard života zbog razlika u cenama dobara i usluga. Stoga, BDP po stanovniku nije jedini pokazatelj kvaliteta života.
Struktura ekonomije: Neke zemlje se oslanjaju na izvoz sirovina, dok su druge orijentisane prema uslugama, tehnologiji ili industriji. Ove razlike mogu uticati na rast BDP-a i upoređivanje samo na osnovu brojki može biti nepotpuno.
Državna intervencija: Neki sistemi imaju veću intervenciju države u ekonomiji, dok su drugi više tržišno orijentisani. Ovi različiti pristupi mogu uticati na rast BDP-a i ekonomske performanse zemalja.
Kada se upoređuje BDP i rast BDP-a između zemalja, važno je uzeti u obzir ove faktore kako bi se dobila sveobuhvatna slika. Uzimajući u obzir kontekstualne, strukturalne i socijalne razlike, upoređivanje BDP-a može biti korisno sredstvo za analizu i razumevanje ekonomskih performansi, ali treba biti oprezan prilikom donošenja zaključaka ili ocena na osnovu samih brojki.
Indeks potrošačkih cena (CPI) za praćenje inflacije i cenovnih promena
Indeks potrošačkih cena (CPI) je pokazatelj koji meri promene u cenama "potrošačke korpe" proizvoda i usluga koje potrošači redovno kupuju. Ta korpa uključuje hranu, stanarinu, transport, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, energetiku i druge potrošačke proizvode.
Metodologija za obračun CPI-a
Merenje CPI-a uključuje prikupljanje podataka o cenama iz različitih prodavnica i prodajnih mesta. Cene se obično uzimaju u određenim intervalima, recimo svakog meseca, kako bi se pratio rast ili pad cena tokom vremena. Nakon prikupljanja podataka, izračunava se procenat promene u odnosu na prethodno razdoblje.
Depositphotos
Na primer, ako je CPI za određeni mesec 110, to znači da su cene u tom mesecu porasle za 10 odsto u odnosu na bazno razdoblje.
CPI je važan pokazatelj jer pruža informacije o inflaciji i kupovnoj moći potrošača. Pomaže vladama, centralnim bankama, preduzećima i pojedincima u donošenju ekonomskih odluka. Takođe se koristi za prilagođavanje plata, penzija, socijalnih davanja i drugih finansijskih obaveza kako bi se održala odgovarajuća vrednost novca u svetlu promena cena.
Evo nekoliko ključnih stvari koje CPI može otkriti o ekonomiji:
Inflacija: CPI je jedan od glavnih pokazatelja inflacije. Povećanje CPI-ja ukazuje na rast cena, dok smanjenje CPI-ja može ukazivati na deflaciju ili usporavanje rasta cena. Inflacija ima važne posledice za ekonomiju, kao što su smanjenje kupovne moći potrošača, uticaj na kamatne stope, investicije i ukupnu ekonomsku aktivnost.
Troškovi života: CPI se koristi za praćenje promena u troškovima života potrošača. Povećanje CPI-ja ukazuje na rast cena potrošačkih dobara i usluga, što može uticati na budžete domaćinstava, standard života i potrošnju. Visoka inflacija može smanjiti kupovnu moć i dovesti do smanjenja životnog standarda, dok stabilan ili nizak CPI može ukazivati na stabilnost cena.
Monetarna politika: Centralne banke koriste CPI kao jedan od ključnih pokazatelja pri donošenju odluka o monetarnoj politici. Ako je inflacija previsoka, centralne banke mogu preduzeti mere za smanjenje inflacije, kao što su povećanje kamatnih stopa ili smanjenje novčane ponude. S druge strane, ako je inflacija niska, centralne banke mogu preduzeti korake za podsticanje ekonomske aktivnosti.
Planiranje budžeta: CPI se koristi pri planiranju budžeta vlade i poslovnih organizacija. Promene u CPI-ju mogu uticati na prihode, rashode i projekcije za budući period. Takođe, CPI se koristi za prilagođavanje plata, penzija i socijalnih davanja, kako bi se održala adekvatna vrednost u svetlu promena cena.
Upoređivanje sa drugim zemljama: CPI se koristi za međunarodno upoređivanje cena i inflacije između različitih zemalja. To je korisno za analizu konkurentnosti, troškova poslovanja, inflacijskih trendova i za procenu relativnog nivoa cena između zemalja.
Nezaposlenost - borba za radna mesta i socijalnu stabilnost
Bloomberg Podnošljiva stopa nezaposlenosti do pet odsto
Stopa nezaposlenosti je izuzetno važan indikator stanja u kojem se društvo nalazi. Može se govoriti o čitavom nizu uzroka koji generišu visoku nezaposlenost, odnosno, strukturalnih poremećaja na tržištu rada između ponude radne snage i potražnje za radnom snagom. Takođe, nezaposlenost proizodi čitav niz negativnih, ne samo ekonomskih, nego i socijalnih, socijalno-psiholoških, demografskih posledica.
Podnošljiva stopa nezaposlenosti je ona koja se kreće između hipotetičkog nultog procenta i pet odsto. To znači da većina radno sposobnog stanovništva ima posao kojim obezbeđuje bar minimalne uslove za svoju egzistenciju, ukoliko ostaje bez posla lako nalazi novi posao, po društvo ne postoji opasnost od nemira i protesta, a ekonomski sistem je efikasan u eksploatisanju radne snage samim time što uspeva da uključi većinu radno sposobnog stanovništva bez obzira na kvalifikacije koje ono poseduje.
Stopa nezaposlenosti koja se nalazi na nivou između pet i 10 odsto je alarmatna. Ovako visoka nezaposlenost već ukazuje na poremećaj u odnosu ponude i potražnje za radnom snagom na tržištu rada, na pad privredne aktivnosti, usporen proces stvaranja novih radnih mesta, nekonkurentnost privrede itd.
Društvo koje ima stopu nezaposlenosti iznad 15 odsto i posebno iznad 20 odsto već je ozbiljno raslojeno društvo i socijalno podeljeno, u kojem preovladava osećaj socijalne nepravde, a velik broj ljudi već nema skoro nikakve šanse da ostvari svoje pravo na rad, drugim rečima da obezbedi uslove sopstvenog opstanka. Jasno je da postoji pad privredne aktivnosti I da je vođena pogrešna ekonomska politika.
