Wall Street je mesecima zanemarivao trgovinski rat Donalda Trumpa i Fedovo zadržavanje visokih kamatnih stopa, uveren da će privreda SAD ostati otporna na izazove.
Ove nedelje to poverenje počelo je da se urušava. Slab rast zaposlenosti i najnoviji talas Trumpovih carina uzdrmali su investitore, pojačavajući pritisak na predsednika Feda Jeromea Powella da smanji kamatne stope i otkrivajući novu nesigurnost u vezi sa protekcionističkim stavovima Bele kuće.
Tromesečni period gotovo neprekidnog tržišnog mira prekinut je u petak nakon što je američki izveštaj pokazao naglo usporavanje tržišta rada. Trgovci su pohrlili ka sigurnijim državnim obveznicama, oborivši dvogodišnji prinos na 3,68 odsto, što je najveći dnevni pad od decembra 2023. godine, dok su istovremeno povećali očekivanja da bi smanjenje kamatnih stopa moglo uslediti već sledećeg meseca. Dolar je oslabio, a indeks S&P 500 produžio je pad sa rekordno visokog nivoa, zabeleživši najgoru nedelju od maja.
"Današnji izveštaj se najbolje može opisati kao loša vest, po našem mišljenju. S obzirom na to da je otvaranje radnih mesta gotovo u zastoju i da negativni efekti carina tek predstoje, postoji ozbiljna mogućnost da bismo u narednim mesecima mogli videti negativan izveštaj o zaposlenosti, što bi moglo ponovo pokrenuti strahove od recesije", rekao je Jeff Schulze, glavni ekonomski i tržišni strateg u ClearBridge Investmentsu.
Bloomberg
Slabi rezultati tržišta rada podstakli su Trumpa da naredi smenu poverenice Zavoda za statistiku rada, optužujući Eriku McEntire za politizaciju podataka bez ikakvih dokaza.
"Zvanična američka statistika je zlatni standard. Dovođenje podataka u pitanje samo zato što vam se ne sviđaju podriva poverenje tržišta", rekao je Neil Dutta, glavni ekonomista u Renaissance Macro Researchu.
Geopolitičke tenzije dodatno su doprinele opreznom raspoloženju na tržištima. Trump je izjavio da je naredio raspoređivanje nuklearnih podmornica "u odgovarajućim regionima", navodeći "izuzetno provokativne" izjave bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.
Ti potezi predstavljaju oštar zaokret u odnosu na jul, kada je dolar jačao, investitori bežali iz sigurnih utočišta, a američke akcije nadmašivale međunarodna tržišta, podstaknute snažnim korporativnim zaradama i još uvek zdravom privredom.
Do kraja nedelje ta priča delovala je znatno nesigurnije. Nove Trumpove carine, koje podižu prosečnu američku stopu na globalni uvoz na 15 procenata, najviši nivo od 1930-ih, uvedene su nakon što su podaci pokazali da je prosečan mesečni rast radnih mesta u poslednja tri meseca bio svega 35.000, najniži od pandemije, delimično i zbog Trumpovih mera štednje.
Prognoze o usporavanju ekonomskog rasta navele su trgovce da povećaju verovatnoću smanjenja kamatnih stopa u septembru na 91 odsto, u poređenju sa 40 odsto ranije ove nedelje.
Svi gledaju prema izlazu
"Mnogi već gledaju prema izlaznim vratima", rekao je Joe Saluzzi, suosnivač firme Themis Trading. "Slabi podaci o zapošljavanju verovatno će učvrstiti očekivanja o smanjenju kamatnih stopa u septembru, ali postoji bojazan da Fed predugo odlaže reakciju."
Očekivanja nižih kamata izazvala su pad dolara za čak jedan procenat, što je najveći dnevni pad od aprila. Kompanije osetljive na ekonomski ciklus predvodile su pad indeksa S&P 500 usled zabrinutosti za rast. Indeks Russell 2000, koji prati akcije manjih kompanija, beležio je pad peti dan zaredom i završio nedelju s najgorim rezultatom u više od dva meseca.
Najnoviji podaci, koji pokazuju i najveću kontrakciju američke industrijske proizvodnje u poslednjih devet meseci, jasno ističu dilemu sa kojom se Powell i ostatak odbora za određivanje kamatnih stopa u Fedu suočavaju u mesecima koji dolaze, dok Trump i njegova administracija sve glasnije kritikuju centralnu banku da ne reaguje dovoljno brzo.
Mnogi ekonomisti ističu da Trumpove carine i njegovi pokušaji da samostalno reguliše pravila međunarodne trgovine sada podrivaju privredu (koju bi niže kamatne stope trebalo da podrže) jer povećavaju troškove proizvodnje za američke kompanije i predstavljaju svojevrsni porez za građane. Istovremeno, te iste carine mogle bi izazvati rast inflacije, što bi moglo sprečiti Fed u ublažavanju monetarne politike, čak i dok tržište rada slabi.
Trenutna situacija uzdrmala je poverenje investitora u pravac kojim ide američka ekonomija, a time i u kretanje cena imovine.
Na tržištima je porasla volatilnost dok su trgovci preispitivali ekonomsku situaciju, nakon što je od aprila tržišna vrednost akcija porasla za 15 biliona dolara. Indeks volatilnosti VIX skočio je iznad psihološke granice od 20 prvi put od aprilske krize izazvane carinama. Slični pokazatelji za obveznice investicionog rejtinga takođe su porasli.
"Investitori su možda postali previše samozadovoljni dok su čekali da sporiji ekonomski tempo, uzrokovan carinama i višim kamatnim stopama, počne da daje rezultate", rekao je Charlie Ripley, viši investicioni strateg u Allianz Investment Managementu. "Ekonomsko hlađenje povezano sa carinama počinje da uzima maha. Slabije stanje na tržištu rada trebalo bi da privuče pažnju u Fedu, a s obzirom na to da je reč o instituciji koja uglavnom reaguje post festum, verovatnoća njihove akcije u narednim mesecima raste."
Istovremeni pad dolara i američkih akcija ukazuje da američka imovina nije imuna na ekonomske i geopolitičke šokove. Klađenje protiv dolara pokazalo se kao jedna od najvećih grešaka, s obzirom na to da je dolar zabeležio prvi mesečni rast otkako je Trump preuzeo dužnost. Skeptici prema američkom tržištu, koji i dalje dominiraju u anketama BofA, takođe su se našli na gubitku jer je S&P 500 nadmašio svetske indekse treći mesec zaredom.
Značajni negativni faktori
Obnovljena slabost tržišta verovatno je dobrodošla vest za one koji su se u poslednje vreme klonili američke imovine. Rich Weiss, glavni investicioni direktor za višesektorske strategije u American Century Investment Managementu, i dalje je podzastupljen u američkim akcijama, navodeći previsoke valuacije.
"Postoje značajni potencijalni negativni faktori poput deficita, carina i inflacije", rekao je. "Ukupna volatilnost, kojoj i sam predsednik Trump i te kako doprinosi, pokazuje da još uvek treba biti oprezan."
Naglo smenjivanje optimizma oko politike "America First" i sve veće sumnje u snagu američke ekonomije prave velike probleme menadžerima fondova koji se već bore sa ubrzanim promenama tržišnih narativa.
To posebno pogađa one koji ulažu na osnovu makroekonomskih i tržišnih trendova. HFRX Macro/CTA indeks trenutno je u minusu tri odsto za ovu godinu, što ga stavlja na put najlošijeg godišnjeg rezultata od 2018. godine.
"Iako je rast donedavno bio stabilan, a investitori su postali manje zabrinuti zbog carina, kombinacija današnjeg slabog izveštaja o zapošljavanju i neizvesnosti oko carina sada predstavlja izazov", rekao je Jeffrey Palma, šef odeljenja za višesektorske investicije u Cohen & Steersu. "Ova situacija nas podseća da pred nama stoje ozbiljni rizici."
.webp){kind=icon}
