Glavno geopolitičko pitanje današnjice, barem u kontekstu Evrope, je situacija u Ukrajini. Invazija Rusije na tu državu ušla je u četvrtu godinu (11 ako se kao početak broji nezakonita okupacija Krima), a kraj još nije na vidiku. Odbranu Ukrajine primarno finansiraju članice Evropske unije (EU) i SAD, ali otkad je Donald Trump postao predsednik SAD-a intenzivirani su pokušaji zamrzavanja sukoba.
U nekim elementima radi se praktično o običnoj trgovini. I EU i SAD potrošili su više od sto milijardi dolara na pomoć Ukrajini, kroz finansijske, vojne i humanitarne kanale. Ekonomski trošak EU je puno veći zbog prekida kupovine jeftinih energenata iz Rusije i gubitka tog tržišta za izvoz.
Trošak SAD koji se odnosi na pomoć iznosi otprilike 0,5 posto godišnjeg BDP-a, što nije zanemarivo, a Donald Trump delomično pokušava "vratiti uloženo". Tzv. "rekonstrukcijski investicijski fond" zamišljen je tako da prikuplja prihode od eksploatacije minerala i retkih metala, pa ih investira u Ukrajinu. Njime će upravljati predstavnici i SAD i Ukrajine. Punio bi se tako što bi Ukrajina u njega uplaćivala pola prihoda od koncesija za eksploataciju, jer su po zakonu sva mineralna bogatstva u Ukrajini vlasništvo države.
Opširnije
Trump ublažava ton prema Zelenskom, ali ne podržava Ukrajinu
Sastanak Trumpa i Putina tek sledi.
pre 9 sati
Zelenski pozvan u Vašington zbog dogovora o resursima
Ukrajinski predsednik rekao je da je dobio poziv za sastanak sa Trumpom u Vašingtonu, nakon što su pregovarači dogovorili nacrt sporazuma koji bi SAD omogućio kontrolu nad polovinom prirodnih resursa ratom razorene zemlje.
26.02.2025
SAD u sukobu sa saveznicima jer odbijaju da okrive Rusiju za rat u Ukrajini
Amerika i Rusija prvi put su saglasne u glasanju o ratu u Savetu bezbednosti UN.
25.02.2025
Iako tim sporazumom SAD ne daje direktno sigurnosna jemstva Ukrajini, Volodimir Zelenski se nada da će njime SAD imati interes u tome da brani stabilnost i sigurnost u Ukrajini.
Interes samog SAD je osiguravanje pristupa retkim mineralima, koji su ključni za modernu industriju, a biće još važniji u budućnosti. Trenutno se više od dve trećine retkih minerala uvozi iz Kine, što se smatra geopolitičkom i ekonomskom Ahilovom petom.
Koliko retkih minerala ima Ukrajina?
Procenjuje se da u Ukrajini ima oko 20.000 poznatih mineralnih naslaga 117 različitih vrsta minerala. To uključuje kritične minerale kao što su litijum, titanijum, berilijum, mangan, galijum, uranijum, cirkonijum, grafit, apatit, fluorit i nikl. Ukupna vrednost mogla bi biti između tri i 11,5 milijardi dolara.
SAD ne zanima toliko direktna finansijska vrednost koliko snabdevanje industrije i manja zavisnost od Kine. Minerali poput litijuma i grafita neophodni su u proizvodnji baterija za električna vozila i druge zelene tehnologije.
Sedam posto svih zaliha titanijuma, minerala važnog za vazdušnu i svemirsku industriju, navodno se nalazi u Ukrajini. Značajno su dokazane rezerve uranijuma, koji će postajati sve važniji s obzirom na veliki povratak nuklearne energije i renesansu nuklearnih elektrana. Galijum, važan za proizvodnju mikročipova i svetlećih dioda, takođe se nalazi u Ukrajini.
Bloomberg
Ukrajinske rezerve tih minerala potencijalno su među najvećima u Evropi.
Važni su i drugi retki metali. Lantan, cerijum, neodimijum, erbijum i itrijum imaju primenu u različitim tehnologijama, uključujući televizore, rasvetu, vetroturbine, baterije za EV-ove, nuklearnu energiju i lasere.
"Oko pet posto svih svetskih ključnih sirovina nalazi se u Ukrajini, koja zauzima samo 0,4 posto površine Zemlje", rekla je zamenica ukrajinskog ministra zaštite životne sredine i prirodnih resursa Svetlana Hrynčuk na sastanku UN-ovog Ekonomskog poverenstva za Evropu (UNECE) 2022. pre nego što je započela ruska invazija Ukrajine.
Sporazum koji se možda neće isplatiti
Treba naglasiti da se radi o jako grubim procenama. Većina istraživanja mineralnih bogatstava Ukrajine sprovedena je u doba SSSR-a i zapravo se ne zna jesu li lokacije na kojima su pronađeni retki metali ekonomski isplative. Retki minerali se nikada ne nalaze sami nego su pomešani s češćim rudama, kao što su gvožđe ili bakar.
Izdvajanje retkih minerala je skup i često ekološki štetan proces. Brojni retki minerali zapravo nisu toliko retki u Zemljinoj kori nego nisu dovoljno zastupljeni da bi njihovo izvlačenje bilo ekonomski isplativo. Čak i kada ih ima dovoljno za isplativu eksploataciju, postoje drugi problemi koji povećavaju troškove.
Ulaganja u infrastrukturu, opremu, postrojenja i tehnologiju za izvlačenje retkih metala jako su velika. Ukrajina može biti i jeste veliki proizvođač ugljena i gvožđa, ali su proizvodnja i skladištenje retkih minerala puno skuplji.
Nadalje, velik deo rudnog bogatstva Ukrajine nalazi se na jugoistoku zemlje, koji većinski okupira Rusija ili je u opasnosti skore okupacije. Krajem 2024. vojska Rusije osvojila je područje oko naselja Ševčenko u Donjeckoj oblasti, gde se prema procenama nalazi 13,8 miliona tona litijuma, vrednosti 141 milijarde dolara.
Trump će potpisati sporazum, uz pretpostavku, da su procene o količini i isplativosti mineralnog bogatstva Ukrajine istinite, ali to nije sigurno, jer su podaci često zastareli i manjkavi, a sama isplativost ulaganja upitna.
.webp){kind=icon}
