SAD u sukobu sa saveznicima jer odbijaju da okrive Rusiju za rat u Ukrajini

Predsednik Donald Trump je produbio podelu između zvaničnog Vašingtona i saveznika u vezi sa Ukrajinom, povukavši američku osudu ruske invazije iz 2022. godine u Ujedinjenim nacijama (UN) i među zemljama Grupe sedam, dok pokušava da okonča rat pod uslovima prihvatljivim za Moskvu.

Sjedinjene Američke Države (SAD) i Rusija su u ponedeljak u Njujorku glasale protiv rezolucije koju je podržala Evropa u Generalnoj skupštini UN, koja osuđuje Moskvu zbog "potpune invazije" koja je počela pre tačno tri godine. Dve strane su se kasnije uskladile, prvi put od početka rata, u Savetu bezbednosti, kada su odobrile američku rezoluciju koja poziva na "brzo okončanje" konflikta, bez dodeljivanja krivice, što je oštar preokret u politici prema ratu u poređenju sa administracijom predsednika Joea Bidena.

To se dešava dok su lideri G7 takođe imali problema da izdaju zajedničku izjavu povodom godišnjice rata, nakon što su SAD odbile formulaciju koja osuđuje Moskvu, a koja je odražavala prethodne stavove grupe, prema rečima osoba upoznatih sa situacijom.

U međuvremenu, Trump je u ponedeljak delovao kao da ubrzava svoje planove za okončanje rata bez učešća evropskih zemalja ili Ukrajine, napisavši na društvenim mrežama da je u "ozbiljnim razgovorima" sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Takođe je u Beloj kući rekao da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da otputuje u Vašington već ove nedelje kako bi potpisao sporazum o prirodnim resursima, što je Trump naznačio kao neophodno za okončanje rata i oduženje Sjedinjenim Državama za njihovu podršku.

Javni debatni okviri u UN i privatne deliberacije među članicama G7 ističu jasnu podelu u američkoj politici prema jednom od najgorih sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, pri čemu administracija Trumpa dodatno udaljava SAD od saveznika na kontinentu i, na njihovo zaprepašćenje, čini se da se sve više usklađuje sa Moskvom. Ispostavilo se da je Bela kuća sklonija politikama koje je sprovodio Putin, uključujući isključivanje Ukrajine iz članstva u NATO i zadržavanje teritorija koje je Rusija zauzela tokom rata.

 

"Radije to ne bih objašnjavao sada, ali to je samo po sebi jasno", rekao je Trump u Beloj kući kada su ga pitali da objasni racionalne razloge iza glasanja Sjedinjenih Država o rezolucijama u UN. Dodao je da želi da diskutuje o zasebnom sporazumu o resursima sa Rusijom, kao i da je pokazao podršku za slanje evropskih mirovnih trupa u Ukrajinu kao deo dogovora za okončanje rata.

Trump je govorio zajedno sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom, koji je otputovao u Vašington u pokušaju da obezbedi ulogu Evrope u mirovnim pregovorima i ojača posvećenost regiona povećanju odbrambenih izdataka. To je poruka za koju se očekuje da će biti dodatno naglašena posetom britanskog premijera Keira Starmera u četvrtak.

Donald Trump i Emmanuel Macron; Foto: Bloomberg

Macron je na zajedničkoj pres-konferenciji u Beloj kući više puta opisivao svoje razgovore sa Trumpom kao "prekretnicu" i rekao da će Evropa biti spremna da pošalje mirovne trupe u Ukrajinu "nakon što budemo pregovarali o trajnom miru". Trump, međutim, nije komentarisao bilo kakvu ulogu Evrope u pregovorima s Rusijom, niti sigurnosne garancije za Ukrajinu koje je Kijev označio kao ključne za dugoročni sporazum.

Razlika između Vašingtona i njegovih saveznika dodatno je naglašena u ponedeljak, jer su nekoliko evropskih lidera, kao i premijer Kanade Justin Trudeau, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Costom, posetili Kijev u znak podrške povodom treće godišnjice potpune ruske invazije. Šefica spoljnih poslova EU Kaja Kallas ranije je izjavila da administracija Trumpa podleže ruskom narativu u sve oštrijoj kritici Ukrajine.

Volodimir Zelenski sa svetskim liderima tokom konferencije u Kijevu; Foto: Bloomberg

Putin je ponudio da američki investitori pomognu u razvoju mineralnih resursa u Rusiji i delovima Ukrajine koje Rusija kontroliše, a rekao je i da je otvoren za prodaju do dva miliona tona aluminijuma Sjedinjenim Državama ako se sankcije ukinu. U komentarima za državnu televiziju, on je takođe pozdravio Trumpov predlog za pregovore o smanjenju odbrambenih izdvajanja za 50 odsto, što je nazvao "dobrom idejom".

U UN, evropska rezolucija koju je podržala Generalna skupština prošla je sa 93 glasa za i 18 protiv, uz 65 uzdržanih. Belorusija i Severna Koreja glasale su protiv, zajedno sa Sjedinjenim Državama i Rusijom. Skupština je takođe usvojila zasebnu američku rezoluciju, ali tek nakon što je izmenjena da bi okrivila Rusiju za rat, što je dovelo do toga da Sjedinjene Države uzdrže svoj glas za sopstvenu rezoluciju.

Sjedinjene Države su takođe podnele svoju rezoluciju Savetu bezbednosti, koja je prošla uz podršku Rusije i Kine, što je izuzetan pomak u savezništvima nakon što su stalni članovi Saveta ranije blokirali ili stavili veto na prethodne rezolucije u vezi sa ratom. Rezolucije Saveta bezbednosti obavezuju sve članice, dok rezolucije Generalne skupštine to ne čine.

"Ova rezolucija nas postavlja na put ka miru – to je prvi korak, ali ključan", rekla je privremena ambasadorka Sjedinjenih Država Dorothea Shea, dodajući da je to prvi put da je Savet bezbednosti usvojio rezoluciju o ovoj temi od početka rata. Francuska i Velika Britanija, koje su takođe stalni članovi, uzdržale su se.

Administracija Trumpa je ranije lobirala kod zemalja u UN da blokiraju rezoluciju koju je podržala Ukrajina, a koja je osuđivala Rusiju zbog agresije, i da umesto toga podrže američki tekst, izvestio je Bloombeg.

Diplomate zemalja članica G7 pokušavale su od prošle nedelje da pronađu kompromis za zajedničku izjavu, rekli su ljudi upoznati sa situacijom, koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni. Sjedinjene Države su zapretile da će povući podršku za izjavu uopšte, dodali su poznavaoci, i takođe su se protivile pretnjama dodatnim sankcijama na energente kako bi se Moskva prisilila da pregovara o trajnom miru. Lideri su imali sastanak o tom pitanju u ponedeljak.

(Ažurirano navodima o glasovima u UN u drugom pasusu i o sastanku Trumpa i Macrona u sedmom pasusu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar